Nemačka sprovela prvu aukciju za zatvaranje elektrana na ugalj

Kao deo mera za prestanak korišćenja uglja u proizvodnji električne energije Nemačka će isplatiti subvencije za zatvaranje 11 termoelektrana snage 4,8 GW.

Nemački regulator tržišta Bundesnetzagentur (Bnetza) na prvom tenderu za dodelu subvencija za zatvaranje elektrana na ugalj dodelio je energetskim kompanije RWE, Steag, Uniper i Vattenfall 317 miliona evra za zatvaranje njihovih postrojenja.

Ključ u bravu staviće i elektrane koje su počele da prozvode energiju pre samo pet godina.

Nemačka planira da zaustavi proizvodnju električne energije iz uglja do 2038.

Na aukcijama, koje su uvedene zakonom o smanjenju i prestanku proizvodnje električne energije iz uglja, se prijavljuju kompanije koje žele da dobiju novac u zamenu za zatvaranje svojih elektrana. Nemački parlament usvojio je ovaj propis na osnovu preporuke Komisije za rast, strukturne promene i zapošljavanje da zemlja do 2038. prestane da koristi ugalj za proizvodnju električne energije.

Aukcije se odnose samo na elektrane na kameni ugalj, a sledeće godine biće održane još tri ovakva kokursa.

Nemačka je izdvojila 40 milijardi evra da finansira prestanak upotrebe uglja

Vlasnici elektrana na lignit će, takođe, dobiti subvencije za zatvaranje svojih postrojenja, a iznos je utvđen u pregovorima sa vladom. Nemačka planira da potroši 40 milijardi evra na prestanak korišćenja uglja, uključujući subvencije za zatvaranje elektrana, isplate za radnike i ogromne investicije u regione čija privreda je zasnovana na korišćenju uglja.

U 2019. Nemačka je proizvela 29% električne energije u termoelektranama na lignit i kameni ugalj, koje imaju ukupni kapacitet od 44 GW.

Prosečna dodeljena cena je znatno ispod maksimalne cene

Kako je saopštio regulator Bnetza, planirano je da se dodele subvencije za 4 GW, ali je interesovanje bilo veće, pa je prihvaćeno 11 ponuda za elektrane snage 4.8 GW.

Elektrane Moorburg A i Moorburg B imaju efikasnost od 46,5%

Najveća elektrana koja će biti zatvorena je u vlasništvu kompanije Uniper – Heyden, snage 875 MW, dok su najmlađe elektrane koje prestaju da rade Moorburg A i Moorburg B, sa po 800 MW, u vlasništvu kompanije Vattenfall. Oba postojenja puštena su u rad pre samo pet godina, a imaju i najveću efikasnost od svih elektrana koje će biti zatvorene – 46,5%.

Kompanije koje su izabrana zatražile su subvencije od 6.047 do 150.000 evra po MW. Snažna konkurencija je snizila iznose prihvačenih ponuda znatno ispod maksimalne cene od 165.000 evra, saopštio je regulator Bnetza.

Smanjenje emisije CO2 je jedan od kriterijuma

Kriterijum za izbor ponude  nije samo ponuđena cena, već i od odnos cene i očekivanog smanjenja emisija ugljen-dioksida (CO2).

Činjenica da je bilo više ponuda za zatvaranje elektrana govori da su ponude dodeljene pomoću indikatora koji se izračunava tako što se deli cena sa prosečnom godišnjom istorijskom emisijom CO2 po MW.

Prema utvrđenoj proceduri, ako ponuđači daju istu cenu, prednost ima elektrana sa višim emisijama CO2, naveo je regulator.

Mogućnost korišćenja elektrana kao rezerve sistema

Odabrane elektrane od 1. januara više ne mogu da nude svoj kapacitet ili energiju na tržištu.

Zadatak operatora prenosnog sistema je da analiziraju da li je neka od ovih temoelektrana važna za sistem. Ukoliko smatraju da je neka od njih važna mogu da zatraže od regulatora da ta elektrana ostane u rezervi. Ako Bnetza podrži njihov predlog ta elektrana biće u rezervi.

Ipak, u rezervi mogu da budu samo do 8. jula kada definitivno prestaju da prozvode energiju.