Nezadovoljni građani Srbije sve glasniji protiv investicije Rio Tinta u rudnik jadarita

U situaciji kada država ne kontroliše sprovođenje vlastitih zakona u oblasti zaštite životne sredine, a investitori uskraćuju javnost za informacije o projektima ili poslovanju, građani, u ovom slučaju Srbije, prinuđeni su da u svoje ruke preuzmu zaštitu vode, zemlje i vazduha. To se upravo dešava sa najavljenom eksploatacijom jadarita, rude litijuma, u koju bi globalni rudarski gigant Rio Tinto mogao da investira 1,5 milijardi dolara. Da li je uloga države u ovom slučaju da po svaku cenu brani investitora ili da zaštiti građane, pitanje je koje se nameće ovih dana kao jedno od najvažnijih u državi.

Suočeni sa nedostatkom odgovora na to koliko je po životnu sredinu štetna eksploatacija i prerada jadarita, kakva će tehnologija biti primenjena, da li će morati da se isele i zašto im je zemlja preimenovana iz poljoprivredne u građevinsku, meštani lozničkog kraja morali su da se organizuju i sami se zaštite.

Oni tvrde da će šteta od rudnika jadarita koji će zauzeti oko 500 hektara biti velika, ne samo za krajeve oko Krupnja, Loznice, Valjeva, nego i za celu zemlju, jer da će voda i zemljište biti zatrovani.

Meštani tvrde da će rudnik zatrovati vodu i zemlju, a premijerka da će preporoditi celu državu

S druge strane, posle višegodišnjeg ćutanja, britansko-australijska kompanija koja jadarit u Srbiji istražuje duže od 16 godina i čija je trenutna berzanska vrednost 73 milijarde dolara odgovara da će zaštititi životnu sredinu, kao i meštane.

Država ignoriše pitanja građana o projektu Jadar, ali njeni predstavnici i premijerka Ana Brnabić redovno ponavljaju da je ova investicija prilika da se Srbija ekonomski preporodi i da je litijum u svetu sve traženija sirovina s obzirom na to da se koristi za baterije električnih i hibridnih automobila te da su oni budućnost transporta.

Koja je cena tog preporoda u vidu uništavanja životne sredine, zasad niko ne odgovara.

Jedno od najvećih ležišta litijuma u svetu

U kompaniji Rio Tinto kažu da je projekat „Jadar“, ležište litijuma i bora svetske klase, otkriveno 2004. godine. Dve godine kasnije mineral je zvanično registrovan i nazvan jadarit po reci u čijoj dolini je pronađen.

Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, Jadar je proglašen jednim od najznačajnijih nalazišta litijuma u svetu, a deklarisani mineralni resursi ležišta iznose 136 miliona tona.

Ležište Jadar, kako ističe Rio Tinto, nalazi se u blizini evropske automobilske industrije, koja ubrzano ulazi u eru električnih vozila u skladu sa programom zelenog transporta EU.

Ljudi su prepušteni sebi

Marija Alimpić iz udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu“ kaže da su meštani ovog kraja uplašeni, ali i ljuti.

„Ljudi su zastrašeni. U blizini njihovih kuća odnosno na njihovim imanjima biće deponija jalovine iz rudnika i preprade, a pojavile su se informacije da će im zemlja biti oduzeta ako ne pristanu da je prodaju“, kaže ona za Balkan Green Energy News.

Više stotina meštana lozničkog kraja iskazalo je svoje nezadovoljstvo na nedavnom protestu u selu Brezjak, gde se nalazi kancelarija firme Rio Sava Exploration, ćerke kompanije Rio Tinto.

Meštani već vide štetne posledice dosadašnjih aktivnosti kompanije Rio Tinto

Ljudi su uznemireni jer nemaju dovoljno informacija i vide štetne posledice dosadašnjih aktivnosti ove kompanije u njihovom kraju, ali i u drugim delovim sveta. U situaciji kada država ne može da ih zaštiti, oni su počeli da se organizuju. Osnovano je udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu, a u toku je osnivanje i udruženja Ne damo Jadar.

Alimpić kaže da oko istražnih bušotina više ne raste trava, a da iz cevi koje vire curi nekakva tečnost.

„Na celom istražnom prostoru od oko 500 hektara nalaze se podzemna jezera pitke vode, koja će u slučaju eksploatacije biti isušena ili kontaminirana. Kao posledicu istražnih radova meštani vide i to što od 2018. voda iz crkvenog izvora u selu Donje Nedeljice, na par metara od Crkve Svetog Georgija, nije za piće. Sve to unosi nespokoj u ljude“, istakla je.

Uništavanje 46.000 godina starog naselja Aboridžina

Zbog prirode svog posla, rudarske kompanije širom sveta nalaze se pod stalnom lupom javnosti. Pre oko mesec dana, sajt Thinking humanity preneo je informaciju da je Rio Tinto zbog širenja rudnika rude gvožđa uništio 46.000 godina staro naselje Aboridžina u Australiji.

Sajt navodi da krivica nije samo na ovoj kompaniji, već i na australijskoj vladi i da ona ponovo nije uradila ništa da zaštiti starosedeoce.

Kada građani pogledaju u državu vide da premijerka Ana Brnabić aktivnosti kompanije Rio Tinto doživljava kao stavljanje Srbije na svetsku mapu, a planove kao nešto što bi moglo da promeni celu zemlju, iz njene perspektive na bolje. Inače, Vlada Srbije je s kompanijom potpisala memorandum o razumevanju i sada zajedno traže partnera koji bi otvorio fabriku za proizvodnju električnih baterija ili električnih automobila.

Poljoprivredno zemljište je preimenovano u građevinsko, što povećava porez vlasnicima

Da kompanija Rio Tinto nastupa prilično samouvereno, pokazuje podatak o ceni koju nudi za zemlju. Poljoprivrednik Zlatko Kokanović kaže da će planirana deponija jalovine biti široka 2.000 metara i dugačka 500 metara, uz očekivanu visinu od 40 metara. Nalazila bi se između dve reke, Jadra i Korenite, koje se ponekad izlivaju, pa postoji bojazan da bi materijal sa jalovine mogao da završi u njima, a zatim u Drini, Savi i Dunavu.

„Ponudili su nam cenu od 102 evra po aru, a zemlju u ovim krajevima ne možete da kupite, niko je ne prodaje. Svako parče zemlje je uzorano. Bez zemlje, a i s njom i sa rudnikom u blizini, nama ovde nema života“, istakao je ovaj meštanin u emisiji „Bolja zemlja“.

Problemi koje će napraviti rudnik već su prisutni u Srbiji – u Boru, Požarevcu, Lazarevcu

Kokanović navodi i da je tamošnje poljoprivredno zemljište pre nekoliko nedelja pretvoreno u građevinsko, bez njihovog znanja. To povlači sa sobom povećanje poreza na ovu zemlju čak deset puta, što se može shvatiti kao deo pritiska na meštane da je prodaju.

Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo, na protestu u selu Brezjak, rekao je da problemi koji se očekuju u ovom kraju, već postoje u Boru, Požarevcu, Lazarevcu. Tu ljudi već pate, posebno u Boru, dodao je on. Zbog toga bi, kako je naveo, trebalo zaustaviti gradnju rudnika, dok se ne urade ozbiljne procene uticaja na životnu sredinu.

Novac koji Vlada Srbije namerava da uloži u gradnju puta, dalekovoda, gasovoda i dopremanje vode iz reke Drine za ovaj rudnik trebalo bi uložiti u ova sela i poljoprivredu, istakao je on.

Usvojen prostorni plan za projekat eksploatacije i prerade

Alimpić kaže da je Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala bio na javnoj raspravi i da je usvojen u februaru. Pripremljen je i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja prostornog plana na životnu sredinu. To su i jedina dva zvanična dokumenta koja su dostupna javnosti u vezi sa ovim projektom.

Planirana je seča 200 hektara šume

„Plan obuhvata 22 sela i 500 hektara. U njemu se navodi da će rudnik biti na obali reke Korenite, koja se uliva u Jadar, i da će podzemna eksploatacija biti obavljana ispod korita obe reke. Pored reke će biti flotacija u kojoj će se koristiti 100 vagona sumporne kiseline, natrijum-hidroksida i hlorovodonične kiseline“, navodi ona.

Deponija jalovine bi trebalo da bude 20 kilometara jugozapadno od reke Štavice, na četvoromeđi sela Dvorska, Krasava, Gornje Brezovice i Cerova, zbog čega je planirana seča skoro 200 hektara šume. Prema poslednjim informacijama, Rio Tinto razmišlja da preseli deponiju na lokaciju gde se nalazi Paulje, arheološko nalazište od izuzetne važnosti, staro do 3.500 godina.

Mešavina toksičnih hemikalija će završiti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu

Alimpić ukazuje na to da je jadarit hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat i da je potrebna mešavina toksičnih hemikalija da se dobije litijum.

Te hemikalije će završiti u okolnoj zemlji, vodi ili vazduhu, a nepovoljni uticaj rudnika mogao bi da se oseti i do 200 kilometara daleko, kako tvrdi aktivistkinja.

Ona kaže da će rudnik raditi dvadesetak godina, a da će posle njegovog zatvaranja ostati uništena priroda.

Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo zemljište ni za poljoprivredu, ni za život

„Plodno Podrinje i Mačva više neće biti zdravo zemljište ni za poljoprivredu, ni za život. Koliko se to Srbiji isplati, imajući u vidu da će sva ruda biti u vlasništvu Rio Tinta?“, pita se Alimpić.

Dr fizike i hemije Dragana Đorđević, naučni savetnik na Institutu za fiziku, hemiju i metalurgiju i učesnica skupa, očekuje da posledice rada ovog rudnika budu dalekosežne i trajne, a nastale štete će mnogostruko prevazilaziti rudnu rentu od 4%.

„Neisplativo je trajno uništenje vrednog poljoprivrednog zemljišta i vode, koja je odnedavno uvrštena u trgovinu na svetskim berzama i čija cena će takođe rapidno u budućnosti da raste“, rekla je ona za Balkan Green Energy News.

Rio Tinto se konačno oglasio

Suočena sa sve većim negodovanjem javnosti, Rio Tinto se odlučio da opiše svoje aktivnosti.

Kompanija navodi da je na vrhuncu faze izgradnje rudnika moguće otvaranje oko 2.100 radnih mesta, a da će tokom rada rudnika biti stalno zaposleno više od 650 visokokvalifikovanih ljudi.

Prerada jadarita obavljaće se tehnologijom koja je testirana u pilot-postrojenju u Australiji

Projekat „Jadar“, kako kažu u Rio Tintu, nalazi se u fazi studije izvodljivosti od jula ove godine. U njoj se završava tehnička dokumentacija, pribavljaju dozvole i otkupljuje zemljište.

Konačna investiciona odluka očekuje se krajem sledeće godine, napomenula je kompanija i dodala da, ukoliko bude pozitivna, očekuje da bi radovi na izgradnji mogli da počnu tokom 2022. i da će trajati oko četiri godine. Tehnologija za preradu jadarita testirana je u pilot-postrojenju u istraživačkom centru u Australiji, navodi se u saopštenju (Informacije za medije – Rio Tinto).

Sadržaj teških metala u otpadu biće približno isti sadržaju koji je prisutan u samom zemljištu

Rio Tinto je saopštio da u Loznici i Brezjaku redovno organizuje „otvorena vrata“ i da tako pruža mogućnost lokalnoj zajednici da sazna sve što je zanima.

Država traži partnera za fabriku

Premijerka Ana Brnabić je u februaru izjavila da Vlada Srbije i Rio Tinto planiraju da zajedno traže strateškog partnera koji bi u Loznici otvorio fabriku za proizvodnju električnih baterija ili električnih automobila.

Kako je preneo RTV, taj treći partner koristiće litijum za dalji finalni proizvod koji će, kao je rekla, podići i ukupnu srpsku ekonomiju.

Rio Tinto ističe da i dalje radi na detaljnom utvrđivanju potencijalnih uticaja na životnu sredinu i da će sveobuhvatna studija biti završena tokom rada na studiji izvodljivosti.

Već se zna da je u okviru kompleksa planirana izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kako bi se postigao kvalitet vode u skladu sa važećim propisima, navode u kompaniji.

Otpad neće biti toksičan i neće biti opasan

Rudnik i postrojenje za preradu trebalo bi da imaju dve vrste otpada: stenski materijal, iz kojeg neće biti vađen jadarit, i industrijski otpad iz prerade. Obe će se mešati u jedinstvenu masu, koja će biti filtrirana i od koje će se formirati pogače slične strukture kao kod stenskog materijala, za odlaganje na deponiji.

„Sadržaj teških metala u otpadu biće približno isti sadržaju koji je prisutan u samom zemljištu. Otpad neće biti toksičan i neće biti opasan (zapaljiv, plavan, erozivan, nestabilan), saopštila je kompanija.

Rio Tinto napominje da mora da otkupi oko 250 hektara zemljišta i da su u toku pregovori sa oko 335 vlasnika. Otkup se, dodaje, odvija u skladu sa zakonima Srbije i najboljim globalnim praksama.