Nacionalni energetski i klimatski plan Bugarske: Za ostvarenje ciljeva do 2030. potrebno 42,7 milijardi evra

Nacionalni energetski i klimatski plan (NEKP) Bugarske sadrži mere koje će omogućiti da zemlja do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo iz 2005, navodi se u analizi finalnog NEKP-a koju je uradila Evropska komisija. Najnoviji podaci pokazuju da je Bugarska ostvarila smanjenje od 20% u odnosu na 2005.

EK je pripremila analize finalnih NEKP-ova svih država članica. U njima je navela i u kojoj meri su članice  prihvatile preporuke EK na njihove nacrte planova.

NEKP predstavlja plan svake država EU o tome kako namerava da doprinese energetskim i klimatskim ciljevima EU do 2030. u pogledu obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, interkonekcija i istraživanja i inovacija. EU do 2030. namerava da smanji emisije 40% u odnosu na 1990. (30% emisije koje nisu obuhvaćene Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS) 30% u odnosu na 2005), poveća udeo obnovljivih izvora na 32% i energetsku efikasnost 32.5%.

EK: Doneti strategiju za prestanak upotrebe uglja sa jasnim rokovima

Nakon sagledavanja finalnog NEKP-a i investicionih i reformskih prioriteta koji su identifikovani za Bugarsku, EK joj je u analizi sugerisala da u okviru nacionalnog plana oporavka i otpornosti, koji priprema, predvidi određene investicije i mere u sektorima energetike i klimatskih promena. To je, na primer, donošenje strategije za prestanak korišćenja uglja, sa jasnim vremenskim okvirom i obezbeđivanjem pravedne tranzicije za regione uglja.

Investicije: najviše potrebno za dekarbonizaciju

Kako se navodi u analizi Komisije, NEKP sadrži procenu da će za ostvarenje proklamovanih ciljeva biti potrebna ulaganja od 42,7 milijardi evra u sektore potrošnje energije, proizvodnje električne i toplotne energije, kao i infrastrukture.

Najviše novca biće potrebno za dekarbonizaciju, a posebno u sektoru snabdevanja energijom.

Emisije gasova sa efektom staklene bašte biće smanjenje na nivo iz 2005.

Bugarski NEKP, kako piše u analizi, je dizajniran tako da omogući da emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. budu kao 2005, što znači smanjenje za dodatnih 20%. Ovo se odnosi na emisije gasova koji nisu obuhvaćeni Sistemom za trgovanje emisijama EU (EU ETS).

Ovaj cilj poklapa se sa ciljem koji je definisan uredbom o podeli napora (Effort Sharing Regulation – ESR) kojom su definisani obavezujući nacionalni ciljevi svih članica na osnovu cilja na nivou EU o smanjenju za 30 do 2030.

Obnovljivi izvori energije: povećanje cilja iz nacrta plana

Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji do 2030. trebalo bi da dostigne 27,09%. Doprinos Bugarske cilju EU za obnovljive izvore energije do 2030 značajno se povećao u odnosu na nacrt plana, kada je bio 25%. Istina ovaj doprinos isti je kao rezultat koji se dobija na osnovu formule iz EU uredbe o upravljanju. Formula određuje koliki bi trebalo da budu nacionalni ciljevi članica kako bi se dostigao cilj na nivou EU od 32%.

Energetska efikasnost: slabe ambicije

EK smatra da ciljevi za energetsku efikasnost pokazuju slabu ili veoma slabu ambiciju Bugarske u ovom sektoru.

Ipak, EK smatra pozitivnim visok cilj za energetsku rehabilitaciju zgrada koje su u vlasništvu država ili ih ona koristi. Bugarska namerava da umesto 3%, koliko predviđaju propisi EU,  godišnje obnovi 5% zgrada.