Moguće je ukinuti upotrebu jednokratne plastike, sledimo ovaj dobar primer

Na samom kraju globalne kampanje Jul bez plastike, primetna je promena u svesti ljudi da prestanak korišćenja jednokratne plastike nije više pitanje izbora s obzirom da ogromne količine otpada ugrožavaju ne samo prirodu već i zdravlje ljudi. Iako se kampanja formalno završava, inicijative u ovom pravcu tek treba da daju rezultate. Slučaj ProCredit banke u Srbiji svetao je primer koji treba da sledimo, jer banka poručuje: moguće je ukinuti upotrebu jednokratne plastike.

Koliko je kampanja Jul bez plastike bila uspešna na globalnom nivou, ostaje tek da se proceni, ali jedno je sigurno – sve više obraćamo pažnju da umesto kupovine plastične kese koristimo ceger ili da plastičnu flašu za vodu zamenimo staklenom ili višekratnom.

Kampanja nas je takođe podstakla da razmislimo šta sve čini jednokratnu plastiku i kako mi kao pojedinci, ali i kao organizacije i kompanije, možemo doprineti globalnim naporima da se iz upotrebe izbace plastični pribor za jelo, slamčice, opušci od cigareta, vlažne maramice i higijenska sredstva, plastična ambalaža i druge vrste plastike bez kojih se realno može.

Zabrinjavajući podaci

Kada je reč o plastici, cifre su zabrinjavajuće: u Evropi se svake godine proizvede oko 60 miliona tona plastike, od čega nastane oko 26 miliona tona otpada. 39 odsto se spali, 31 odsto se reciklira, a ostalo završi na deponijama. Nažalost, deo i u ljudskim organizmima.

Kada je ljudi bace, ova plastika često završava u rekama, a zatim u morima i okeanima gde čini 80-85 odsto morskog otpada. Jednokratna plastika zajedno sa priborom za ribolov čini 70% celokupnog morskog otpada. Ali, ne samo da plastika ugrožava biljni i životinjski svet, ona ugrožava i ljude.

Studije su pokazale da nedeljno u sebe unesemo oko 2.000 komadića plastike ili oko pet grama, što godišnje doseže količinu od čak 250 grama.

Srpski genetičar Miodrag Stojković deo je međunarodnog tima koji je istražio štetnost plastike po ljudski embrion. Naučnici su došli do otkrića da plastika mikroskopske veličine lako ulazi u ljudske ćelije i embrione, menja njihov genetski profil i dovodi do poremećaja koji mogu da izazovu sterilitet, probleme sa implantacijom embriona, abnormalnim razvojem uopšte i posebno razvojem pluća.

ProCredit banka ukinula upotrebu jednokratne plastike

Da su promene moguće pokazuje svetao primer ProCredit banke u Srbiji, koja je još krajem prošle godine rešila da više ne koristi jednokratnu plastiku u svojim prostorijama. Izbačena je sva plastična ambalaža, pa se sada voda i ostali napici nabavljaju isključivo u staklenoj ambalaži, a svi plastični mešači za kafu su zamenjeni drvenim.

„Kada se nešto zabrani, obično izaziva revolt, te nam cilj nije bio da zakomplikujemo život našim zaposlenima, već da smisleno ponudimo alternativu“, kaže Danko Kalkan, koordinator za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine u ProCredit banci.

U restoranu za zaposlene, više se ne koristi plastični pribor za jelo, a biorazgradive slamčice zamenile su one plastične.

Kako restoran nudi mogućnost da zaposleni i kući ponesu hranu, umesto očekivanih plastičnih ili stiropor posuda, hrana se pakuje isključivo u staklenu ambalažu, koja se nakon toga vraća.

Rezultat ove sjajne inicijative je da u banci nije potrošeno čak 24.000 plastičnih kutija za hranu koje bi završile u komunalnom otpadu bez mogućnosti reciklaže.

Banka je za zaposlene organizovala i internu kampanju kako bi ih ohrabrila da i privatno ne koriste plastiku, bar ne onu jednokratnu. Prvo kroz edukaciju, a potom i nagrađivanjem onih koji su svoj doprinos zabeležili kroz fotografiju.

“Bilo je interesantno videti kreativna rešenja koleginica i kolega. Neki su nas pozitivno iznenadili, jer su bili korak ispred naših očekivanja, dok smo od “dežurnih kreativaca” videli sjajne ideje koje okupljaju celu porodicu,” kaže Kristina Subotić, službenik za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine.

Strategija za smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike usvojena 2019.

Kalkan kaže da je sve krenulo od Strategije za smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike, koja je na nivou ProCredit grupe usvojena krajem septembra 2019.

“Strategija je usmerena prema samoj banci, kroz smanjenje upotrebe plastičnih proizvoda različite vrste i prema klijentima koji su uključeni u proizvodnju jednokratnih plastičnih proizvoda”, objašnjava on.

Naime, banka ohrabruje klijente da modifikuju svoje biznis modele prema principima cirkularne ekonomije, odnosno da modifikuju svoju proizvodnju plastičnih proizvoda koristeći alternativne i održive materijale.