Ulcinjska solana proglašena Parkom prirode – ekosistemske usluge put ka održivoj budućnosti

Ekološki aktivisti i ljubitelji ptica širom sveta proslavili su jednu važnu pobedu u Crnoj Gori. Ulcinjska solana je odlukom Skupštine opštine Ulcinj proglašena zaštićenim područjem – Parkom prirode, a Vlada Crne Gore ju je kandidovala za Ramsarsko područje – močvarno područje od međunarodnog značaja. U narednom periodu predstoji rad na obnavljanju proizvodnje soli i regulisanju drugih ekosistemskih usluga, čime bi se obezbedila održiva budućnost Ulcinjske solane.

Močvarno područje od globalnog značaja za ishranu, gneždenje i prezimljavanje ptica i područje izuzetnog biodiverziteta, Ulcinjska solana je stanište jedne polovine evropskih ptica – oko 250 vrsta. Vrsta po kojoj je Solana postala „prepoznatljiva“ u poslednjih nekoliko godina je flamingo (Phoenicopterus roseus), ali i kudravi pelikan (Pelecanus crispus), jedinstvena i prepoznatljiva vrsta koja redovno posećuje područje Solane, a u jesen se može uočiti u jatima i do 100 jedinki.

Sve ove vrste ptica u Solani borave jer tamo nalaze bogat izvor hrane, zbog čega je izuzetno važno da se obnovi proizvodnja soli, zaustavljena još 2013. godine. Tokom sezone proizvodnje soli, od aprila do septembra, snažne pumpe bi upumpavale vodu iz mora u Ulcinjsku solanu. Zajedno sa vodom, upumpavale bi i veliku količinu morskih vrsta, kao njihove larve i jaja, što je postao važan izvor hrane za hiljade ptica, objašnjava Fondacija EuroNatur.

Ulcinjska solana prostire se na 1.500 hektara zemljišta, što je čini jednim od najznačajnijih slaništa na Mediteranu, bez kog mnoge ptičje vrste verovatno ne bi preživele 5.000 kilometara dugačak put tokom migracije od Afrike do Evrope i nazad.

Solana nominovana za Ramsarsku listu

Ulcinjska solana sada je kandidat za Ramsarsku listu močvarnih područja od međunarodnog značaja, objavilo je Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore. Kao izuzetno stanište ptica, Ulcinjska solana ispunjava šest od devet kriterijuma za proglašenje Ramsar područjem, navelo je ministarstvo.

Ramsarska lista ustanovljena je u skladu sa Konvencijom o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja (Ramsar, Iran, 1971.), poznatom kao Ramsarska konvencija. Uključivanjem močvarnog područja na listu Vlada iskazuje posvećenost preuzimanju neophodnih koraka za očuvanje njegovog ekološkog karaktera.

Ramsarska konvencija predviđa razne mere kojima se može odgovoriti na pretnje ekološkom karakteru područja sa liste.

U procesu proglašenja Solane zaštićenim područjem učestvovale su mnoge zainteresovane strane, od civilnog društva do države, opštine i diplomatske zajednice. Nekadašnja ambasadorka Nemačke u Crnoj Gori Gudrun Steinacker je čak dobila Nagradu Fondacije EuroNatur za 2017. godinu za svoj doprinos kampanji za zaštitu Ulcinjske solane.

U toku projekat „Procena ekosistemskih usluga Ulcinjske solane“

Jedna pobeda je izvojevana, ali prava borba tek počinje.

U autorskom članku za Balkan Green Energy News, Jovana Janjušević, izvršni direktor Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP), pisala je ranije ove godine da će ova borba obuhvatiti formiranje budućeg upravljača, obnovu infrastrukture, rešavanja pitanja vlasništva, prava radnika i obnavljanje proizvodnje soli, za šta je neophodno izdvojiti i do nekoliko miliona evra.

CZIP je jedna od organizacija, uz BirdLife International, EuroNatur i Udruženje Dr Martin Schneider-Jacoby, koje su pomogle da se prikupi preko 100.000 potpisa podrške peticiji za proglašenje Ulcinjske solane zaštićenim područjem.

CZIP od 2018. sprovodi projekat „Procena ekosistemskih usluga Ulcinjske solane“, uz podršku BirdLife International, sa ciljem davanja dodatnog argumenta zašto Solana treba da je zaštićeno područje i zašto treba obnoviti proizvodnju soli, kaže za Balkan Green Energy News Marija Stanišić, projektna koordinatorka CZIP. Finansijsku podršku projektu pruža MAVA fondacija.

Projekat se sprovodi korišćenjem metodologije za procenu ekosistemskih usluga za određenu lokaciju (TESSA), koju je razvila organizacija BirdLife International i koja pomaže korisnicima da razviju razumevanje koristi koje ljudi imaju od prirode i procene njihovu vrednost, kako bi obezbedili informacije neophodne za donošenje odluka. To će doprineti podizanju svesti o značaju Ulcinjske solane i ekosistemskih usluga koje pruža ovo močvarno područje, kaže Stanišić.

Cilj projekta, koji bi trebalo da se sprovede do kraja 2019. godine, je da se identifikuju najznačajnije ekosistemske usluge Solane i utvrdi njihova monetarna vrednost kako bi se pokazalo kakva bi šteta nastala degradiranjem Solane.

Stanišić kaže da je identifikovano pet ekosistemskih usluga koje bi se najverovatnije procenjivale:

• turizam i rekreacija
• kulturne usluge (nematerijalne koristi koje ljudima pružaju ekosistemi)
• kvalitet voda
• biodiverzitet
• prirodna dobra (so, lekovito blato)

Ove ekosistemske usluge su ključne za razvoj posmatranja ptica kao turističke grane u Solani, kaže Stanišić i dodaje da će posetiocima Solane biti podeljen upitnik kako bi se identifikovali glavni razlozi zbog kojih posećuju ovo područje, bilo to pešačenje, posmatranje ptica ili nešto drugo.

Prema njenim rečima, neke od važnih informacija koje treba prikupiti je i po kojoj bi ceni posetioci bili spremni da plaćaju ulaznicu na ovo zaštićeno područje, kao i kakve bi usluge želeli da im budu na raspolaganju u Solani.

Stanišić kaže da se finansiranje očekuje iz fondova EU, ali napominje da će podrška države biti ključna. Jedan od ključnih zadataka pred Opštinom Ulcinj u narednom periodu je da formira javno preduzeće koje će upravljati Solanom, što bi trebalo da se obavi do kraja avgusta 2020. godine, ali će predstavljati izazov zbog finansijskih problema opštine, kaže Stanišić.