Za ono što je nekim zemljama bilo potrebno nekoliko decenija, Sloveniji je pošlo za rukom za samo 10 godina. Njen glavni grad Ljubljana je jedan od primera dobre prakse koji su predstavljeni poslanicima u Skupštini Srbije i drugim zainteresovanim stranama na informativnoj raspravi koju je organizovao GIZ-ov Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE) u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost (BFPE).
Kada je pre sedam godina iznet predlog da se u Ljubljani jedna saobraćajna traka oduzme automobilima i dodeli isključivo vozilima javnog gradskog prevoza, ideja je okarakterisana kao vid „eko-terorizma“. Sedam godina kasnije, grad je sam odlučio da sprovede ovu ideju na tri glavne saobraćajnice, što pokazuje koliko brzo percepcija i praksa mogu da se promene, rekao je Aljaž Plevnik iz Urbanističkog instituta Republike Slovenije, ekspert koga je angažovao GIZ ORF-EE.
Za razliku od tradicionalnog planiranja saobraćaja, koje se fokusira na infrastrukturu koja će se graditi, planiranje održive urbane mobilnosti, kako je objasnio Plevnik, postavlja sledeća pitanja:
- Šta želimo da postignemo?
- Koji je najbolji način da se to postigne?
- Da li zaista moramo nešto da gradimo zbog toga?
- Koga sve moramo konsultovati?
- Kako ćemo izmeriti efekat?
Cilj održive urbane mobilnosti je poboljšanje kvaliteta života i zdravlja kroz smanjenje emisija i veću mobilnost, što doprinosi i zaštiti klime. Parlamentarci su čuli tokom rasprave da se ovo postiže promovisanjem poželjnih vidova mobilnosti, od najpoželjnijeg pešačenja, preko biciklizma do javnog gradskog saobraćaja, dok je prevoz ličnim automobilima na dnu ove hijerarhije.
Rasprava je održana u okviru sednice Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije. Sednici su prisustvovali i predstavnici drugih institucija, među kojima su bili Đorđe Milić, pomoćnik ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Dušan Rafailović, sekretar za saobraćaj Grada Beograda.
GIZ ORF-EE najavio i druge aktivnosti sa parlamentarcima u regionu na ovu temu
Predstavljajući aktivnosti Fonda, Svetlana Bačanin, nacionalna koordinatorka GIZ ORF-EE u Srbiji, podsetila je da je GIZ ORF-EE, u saradnji sa Beogradskim fondom za političku izuzetnost, još tokom 2011. godine doprineo uvođenju teme energetske efikasnosti u rad Narodne skupštine Republike Srbije, što je dovelo do uvođenja drugih tema, kao što je zaštita klime, a od skoro i održiva urbana mobilnost.
„Sve tri pomenute oblasti su veoma povezane i predstavljaju važno polje za rad kada je u pitanju usklađivanje zakonskog okvira sa evropskim standardima. Upravo u tom cilju u maju ćemo organizovati za parlamentarce i parlamentarno osoblje iz regiona studijsku posetu Ljubljani, koja predstavlja primer dobre prakse u planiranju saobraćaja na nov i moderan način, a po principima održive urbane mobilnosti“, rekla je Bačanin.
GIZ ORF-EE podržaće Grad Beograd u izradi Plana održive urbane mobilnosti
Osim što sarađuje sa parlamentima u regionu na temu održive urbane mobilnosti, GIZ ORF-EE će i stručno podržati radnu grupu Grada Beograda za praćenje izrade Plana održive urbane mobilnosti. Takođe, biće izabrana jedna mera, definisana u ovom planu, koju će GIZ ORF-EE finansirati, rekla je Bačanin.
Osim saradnje sa Gradom Beogradom, GIZ ORF-EE je sklopio sporazum sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO), preko koje će sarađivati sa još 3 odabrana grada u Srbiji – u Šapcu i Pirotu podržaće izradu Planova održive urbane mobilnosti, a u Kruševcu će finansirati jednu kratkoročnu meru iz njihovog već postojećeg plana. Inače, grad Kruševac je prvi grad u Srbiji koji je samostalno izradio svoj plan održive urbane mobilnosti.
Na sastanku je predstavljena i GIZ ORF-EE publikacija Vodič za održivu urbanu mobilnost u zemljama jugoistočne Evrope.
Cirih i Beč među primerima dobre prakse
Među primerima dobre prakse koji su predstavljeni na informativnoj raspravi našli su se Cirih, grad sa jednim od najrazvijenijih sistema javnog gradskog prevoza na svetu, Beč, gde 40% domaćinstava ne poseduje automobil, Minhen, lider među velikim nemačkim gradovima po udelu biciklizma u gradskom saobraćaju, od približno 20%, i Amsterdam, koji je verovatno biciklistička prestonica sveta.
Poredeći Beograd i Cirih, Plevnik je rekao da u prestonici Srbije javni gradski prevoz ima udeo od preko 50% u gradskom saobraćaju, dok je u Cirihu taj procenat 40%. U Beogradu je, međutim, ovaj udeo u padu i taj trend se mora zaustaviti ako želi da se izbegne dalje povećanje broja automobila na ulicama grada, rekao je Plevnik. On je primetio i da su delovi Beograda pogodni za biciklizam, dok su drugi delovi pogodni za električne bicikle i skutere.
Odgovarajući na pitanja poslanika, Plevnik je rekao i da svi modeli održive urbane mobilnosti ukazuju na potrebu subvencionisanja javnog gradskog prevoza i da je prosečan udeo subvencija iz gradskih budžeta 50%.
Manje saobraćaja znači manji broj smrtnih ishoda i srećniji život
Loše organizovan gradski saobraćaj, sa povećanim brojem automobila, ne samo da ima negativan uticaj na kvalitet života, već dovodi i do smrtnih ishoda. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Austriju, Švajcarsku i Francusku za 2003. godinu, saobraćajne nezgode su bile uzrok 7.217 smrtnih slučajeva, emisije transporta 28.000, dok je nedostatak kretanja bio uzrok 42.000 smrtnih ishoda.
Isto tako, reklo bi se da manje saobraćaja znači srećniji život. Analiza sprovedena u San Francisku je pokazala da u ulicama sa malo saobraćaja stanovnici imaju u proseku 3 prijatelja i 6,3 poznanika, u ulicama sa srednjim nivoom saobraćaja 1,3 prijatelja i 4,1 poznanika, a u ulicama sa pojačanim saobraćajem 0,9 prijatelja i 3,1 poznanika.
Ne bi li približio koncept planiranja održive urbane mobilnosti poslanicima, Plevnik je citirao Freda Kenta, osnivača neprofitne organizacije Project for Public Spaces (PPS), eksperta za revitalizaciju gradskog prostora i mislećeg čoveka na teme udobnosti življenja, pametnog rasta i budućnosti gradova, koji kaže: „Ako planirate gradove za automobile i saobraćaj, imaćete automobile i saobraćaj. Ako planirate grad za ljude i prostor za njih, imaćete ljude i prostor za njih“.
Ovaj citat je poslao snažnu poruku, koju je Katarina Rakić, predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije, iskoristila za izvođenje glavnog zaključka sednice – da urbanu mobilnost treba planirati za ljude, a ne za automobile.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.