Svetski dan voda: kafa, ugalj i još mnogo toga ima alternativu – voda je nema

Od ukupno 7,2 milijarde ljudi na planeti, više od dve milijarde živi bez bezbedne vode za piće u svom domaćinstvu, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija. Danas se obeležava Svetski dan voda, a zvanični slogan ove godine, koji se može prevesti kao „Niko zanemaren“, u skladu je sa glavnim ciljem Agende održivog razvoja 2030 – da svi ljudi na svetu osete koristi napretka održivog razvoja.

Globalna zajednica se 2015. godine obavezala da omogući dostizanje 6. od 17 Ciljeva održivog razvoja – da se do 2030. godine obezbede pristup pijaćoj vodi i sanitarni uslovi za sve. Svet je zagazio u 2019. godinu, a preko dve milijarde ljudi na planeti živi bez bezbedne vode za piće u svom domaćinstvu, četvrtina svih osnovnih škola nema pristup vodi za piće, a svakodnevno više od 700 dece mlađe od pet godina umire zbog neispravne vode i loših sanitarnih uslova.

Nestašica vode pogađa skoro dve trećine globalne populacije – oko 4 milijarde ljudi širom sveta trpi nestašicu vode tokom bar jednog meseca godišnje.

70% upotrebe slatke vode odnosi se na poljoprivredu

Oko 70% upotrebe sveže vode na svetu odnosi se na poljoprivredu, 16% na sektor energetike i industrije i 14% na domaćinstva. Istraživanja ukazuju na činjenicu da bi svet 2030. mogao da ima jaz od 40% između potražnje za vodom i količina koje je moguće snabdeti na održiv način, navodi Svetski ekonomski forum (WEF) u tekstu iz 2013. godine.

A da bi se obezbedilo da privredni rast ne ugrožava pristup vodi za piće za sve, neophodna je saradnja javnog i privatnog sektora, navodi WaterAid, neprofitna organizacija sa sedištem u SAD.

Količina podzemnih voda koja se ispumpava za navodnjavanje u mnogim delovima sveta prevazilazi količine koje se na prirodan način obnavljaju. Ovakva praksa može da dovede do presušivanja bunara i izvora crpnih pumpi. Iscrpljivanje vodnih resursa se povećalo za 22% tokom protekle decenije, najviše zbog rasta tražnje u Indiji (23%), Kini (102%) i SAD (31%).

Neki proizvodi imaju ogroman vodeni otisak:

• Jutarnja šolja kafe sadrži oko 200 ml vode, ali i količinu mlevene kafe čija proizvodnja zahteva 132 litra vode. Alternativa šolji kafe bi mogla biti šolja čaja, koja ima vodeni otisak od 34 litra.
• Vodeni otisak avokada procenjuje se na 2.000 litara po kilogramu.
• Pirinač, namirnica za koju se obavlja 40% globalnog navodnjavanja i ispumpava 17% podzemnih voda, ima prosečan vodeni otisak od preko 2.497 litara vode po kilogramu.
• Pamuk je žedan materijal – kada se uzgaja i proizvodi u Indiji, na primer, ima vodeni ootisak od 10.000 litara po kilogramu.

Ugalj među uzročnicima krize vodosnabdevanja

Ugalj je jedan od mnogih uzročnika globalne krize vodosnabdevanja, piše Greenpeace.

Od iskopa do sagorevanja, ugalj u svim fazama proizvodnog procesa iscrpljuje vodne resurse. Pri iskopu jedne tone uglja, između jednog i 2,5 kubnih metara podzemnih voda postane neupotrebljivo. Neke elektrane na ugalj i dalje ne prečišćavaju otpadne vode na adekvatan način, što za posledicu ima izliv opasne mešavine kancerogenih materija u životnu sredinu. Termoelektrane troše mnogo vode i za rashladne procese. I tu ne prestaje spisak načina na koje ugalj doprinosi iscrpljivanju vodnih resursa.

Ipak, dodaje Greenpeace, bar za problem uglja postoji rešenje u vidu solarnih sistema i vetroelektrana, za čiji rad je potrebna jako mala količina vode i čiji troškovi su sve niži od troškova elektrana na ugalj.

Globalno posmatrano, problem nije u tome da li ima dovoljno vode. Problem je da li se vodnim resursima upravlja i da li je pristup vodnim resursima jednak za sve. Postoji mnogo alternativa kojima se mogu zameniti fosilna goriva, ali za ljude, voda nema alternativu, zaključuje Greenpeace.