Životna sredina

Nacionalna asocijacija zelenih krovova – inicijativa za zelenu infrastrukturu

Foto: NAZK

Objavljeno

27.11.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

27.11.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Nacionalna asocijacija zelenih krovova osnovana je u Novom Sadu u maju 2018. godine, zahvaljujući kompaniji Erker inženjering doo. Cilj osnivanja je da se okupi stručna javnost i da se proaktivno utiče na svest i potrebu za zelenom gradnjom u svakom segmentu građevinske industrije.

Asocijacija je nacionalna, neprofitna i nevladina organizacija. Članica je Evropske federacije zelenih krovova i zidova, krovne organizacije koja okuplja nacionalne asocijacije koje se bave ovom temom. Nacionalna asocijacija zelenih krovova je i partner globalne mreže Connect4Climate.

Kao pioniri u implementaciji i razvoju Zelenog koncepta stanovanja, kompanija Erker inženjering doo prepoznala je, kroz svoje višedecenijsko iskustvo, važnost udruživanja oko ove teme. Ukoliko se kompanije, institucije, organizacije i pojedinci ne okupe i zajedničkim snagama i stručnim mišljenjem ne utiču na sistemsku primenu zelenog koncepta, on će ostati na paušalnom nivou – u vidu pojedinačnih zelenih elemenata kao što su zeleni krovovi, terase, zidovi ili eko punktovi.

Ciljevi koje je Nacionalna asocijacija postavila odnose se na:

  • Promovisanje i unapređenje zelene gradnje.
  • Podsticanje promena u načinu urbanog planiranja, pojektovanja, izgradnje i obnavljanja objekata, te načinu njihovog korišćenja i održavanja.
  • Podizanje svesti, na nacionalnom nivou, o visoko efikasnim praksama gradnje koje su održive i isplative.
  • Podrška dijalogu između javnog i privatnog sektora u vezi sa promenama zakonskih i podzakonskih akata.
  • Podsticanje neophodnih izmena zakonske i podzakonske regulative kao osnove za održivi razvoj i praksu zelene gradnje.

Za saradnju sa prirodom

Činjenica da je količina zelenih površina u gradovima u Srbiji na izuzetno niskom nivou, (u Novom Sadu, u kojem je i baza Asocijacije, zelene površine čine manje od 5% ukupnog gradskog tkiva) polazna je tačka u odnosu na koju se formiraju aktivnosti i usmeravaju napori sa primarnim ciljem da naši gradovi “prodišu”.

Osnovni instrument na putu oživljavanja gradova jeste zelena infrastruktura koja je na evropskom nivou razrađena do zavidnog nivoa. Zelena infrastruktura bi trebalo da se posmatra kao koncept ravnopravan sa onim što znamo kao saobraćajnu ili komunalnu infrastrukturu.

Zelena infrastruktura odnosi se na strateški planiranu mrežu prirodnih područja dizajniranih tako da pruže širok spektar benefita kako u ruralnim tako i u urbanim područjima.

Foto: www.eea.europa.eu

Benefiti koje ovakav koncept donosi urbanom razvoju su brojni, a pre svega se odnose na smanjenje temperature u gradovima (smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva), kvalitet vazduha, upravljanje atmosferskim vodama, jačanje biodiverziteta kao i ekonomski efekat ka čijoj analizi je danas najviše pažnje posvećeno.

Uključivanjem zelene infrstrukture u urbanističko planiranje ovaj proces se dodatno usložnjava, jer nadilazi sagledavanje prirodnih elemenata u gradovima. Kako bi se zelena infrastruktura ravnopravno implementirala sa projektovanjem saobraćajnica i komunalnih sistema, potreban je strateški i multidisciplinarni pristup planiranju prostora.

Zelena infrastruktura ne podrazumeva samo parkove ili zelenilo u urbanim celinama, koje se čuva i održava. Ona se zasniva na razvoju i planiranju mreže povezanih višenamenskih zelenih površina. Sagledana na ovakav način, zelena infrastruktura doprinosi zaštiti prirodnih staništa i biodiverziteta, omogućuje odgovor na klimatske promene, doprinosi  održivosti i zdravijem načinu života, unapređuje životnost prostora u gradu i opšte blagostanje, te čini dostupnim rekreativne i druge prirodne celine. Kao takva, zelena infrastruktura daje podršku urbanoj i ruralnoj ekonomiji i deo je dugoročnog procesa planiranja zelenih površina.

U poziciji smo da, kao država i sistemskim pristupom, iskoristimo prednost koju nam daju sva do sada stečena i lako dostupna znanja. Dostupne su nam sprovedene analize i načini na koji su implementirane u nekim drugim evropskim državama, te možemo učiti na njihovim greškama ili primerima dobre prakse.

Primeri dobre prakse

Strateška primena zelene infrastrukture odvija se u mnogim evropskim gradovima nezavisno od veličine ili strukture grada. Primeri dobre prakse su sve brojniji, od Linca ili španskog grada Vitoria-Gasteiz, preko Beča, Hamburga, Kopenhagena, Pariza i Londona, promišljenom upotrebom održivog zelenog koncepta rešavaju se zatečeni problemi grada i obezbeđuje zdrava budućnost.

Trenutno je aktuelan projekat RESILIO “Resilience nEtwork of Smart Innovative cLImate-adaptive rOoftops”, kojim je predviđena implementacija 10.000m2 „zeleno-plavih“ krovova u Amsterdamu u okviru 4 odabrane stambene zone: van de Bellamybuurt, Geuzenveld, Oosterpark i Kattenburg.

Foto: ivm.vu.nl

Iz fonda Evropske unije – UIA (Urban Innovative Actions ) za ovaj projekat izdvojeno je 4,8 miliona evra. Projekat bi trebalo da bude realizovan u naredne tri godine, a podrazumeva sistem zeleno-plavih krovova koji omogućava, pre svega, skladištenje velike količine atmosferske vode. Ideja je da se, u skladu sa vremenskim prilikama, upravlja prikupljenom vodom i to na način da se ograničava količina vode koja odlazi u kanalizaciju, dok bi u sušnom periodu ova voda bila korišćena kao resurs za održavanje zelenila na krovovima.

Ukoliko želite da, svojim znanjem i iskustvom, doprinesete radu Nacionalne asocijacije zelenih krovova, možete to učiniti kroz jednu od tri kategorije članstva. U zavisnosti od oblasti delovanja, kao i željenog nivoa uključenosti u rad Asocijacije, možete se priključiti kao:

  • Predstavnici kompanija, obrazovnih institucija, nevladinih i državnih organizacija.
  • Predstavnici vodećih kompanija, nevladinih i državnih organizacija koje pružaju poseban doprinos u domenu zelene gradnje i pametnih gradova.
  • Samostalni novinari, freelance kreativci, istraživači i ljubitelji prirode.

Više informacija o radu i aktivnostima Nacionalne asocijacije zelenih krovova, možete pročitati na www.nazk.rs.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

odbor za zastitu zivotne sredine univerziteta u beogradu protiv projekta jadar

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu: Projekat Jadar nema ekonomsko, ekološko, socijalno, niti moralno opravdanje

27. novembar 2018. - Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, izrazilo je svoje protivljenje obnovi realizacija projekta Jadar, jer po njihovim rečima, on nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog, niti sa moralnog stanovišta

Australijska kompanija Volt Resources potragu litijumom Srbiji

Australijska kompanija čeka da se uključi u potragu za litijumom u Srbiji

27. novembar 2018. - Volt Resources čeka dozvolu za geološka istraživanja u zapadnoj Srbiji, uključujući područje pored lokacije Rio Tintovog planiranog rudnika

jadar litijum rio tinto vlada srbije uredba

Vlada Srbije novom uredbom odblokirala projekat Jadar

27. novembar 2018. - Vlada Srbije usvojila je uredbu kojim je projekat Jadar vraćen u stanje pre donošenja uredbe kojom je zaustavljen, a koju je nedavno Ustavni sud proglasio neustavnom

Ustavni sud Srbije odluku u korist Rio Tinta

Ustavni sud Srbije doneo odluku u korist Rio Tinta

27. novembar 2018. - Ustavni sud Srbije je proglasio ukidanje prostornog plana za projekat Jadar iz 2022. neustavnim i nezakonitim, presudivši tako u korist Rio Tinta