EBRD: Srbija, Hrvatska, BiH, Bugarska, Rumunija i Kipar među zemljama koje su napredovale u oblasti zelene ekonomije

Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina (BiH), Bugarska, Rumunija i Kipar su među zemljama koje su u 2018. napredovale u oblasti zelene ekonomije u poređenju sa 2017. godinom, dok su Albanija, Makedonija, Grčka, Kosovo*, Crna Gora i Turska među tržištima koja su stagnirala, navodi se u Izveštaju o tranziciji 2018-19 Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Na skali od 1 do 10, pri čemu je 1 najslabija, a 10 najbolja ocena, Srbija je u oblasti zelene ekonomije popravila ocenu sa 5,7 na 5,9, Hrvatska sa 6,2 na 6,5, BiH sa 5 na 5,3, Bugarska sa 6 na 6,2, Rumunija sa 6 na 6,2 i Kipar sa 6,2 na 6,5.

Albanija se zadržala na 4,4, Makedonija na 4,9, Grčka na 6,3, Kosovo* na 3,4, Crna Gora na 5,3 i Turska na 5,3.

Mnoge privrede u koje EBRD ulaže su napredovale na polju zelene ekonomije zahvajujući ratifikaciji Pariskog sporazuma i usvajanja zakonskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, navodi se u izveštaju.

Ukupno gledano, međutim, u svim regionima gde je EBRD prisutan i dalje su prisutni izazovi na polju zelene ekonomije, naročito u pogledu (i) smanjenja emisija u sektorima građevinarstva, industrije i energetike, (ii) jačanja otpornosti na negativne posledice klimatskih promena u sektoru poljoprivrede i (iii) veće zaštite kopnenih i morskih područja.

U mnogim regionima je potrebno raditi na povećanju udela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije, navodi se u izveštaju.

Ekonomisti EBRD-a razvili su metodologiju za merenje napretka privreda u tranziciji u šest ključnih kategorija koje odlikuju održivu tržišnu privredu – stepen ekonomske konkurentnosti, kvalitet upravljanja, zelena ekonomija, inkluzivnost, otpornost i integrisanost.

#EBRDtr: Work in Transition: @sguriev presenting #EBRDtr, in conversation w/ @ebrdtony @DeboraRevoltel1 @rglenner Read the report: https://t.co/HYJXWNTzKI pic.twitter.com/cUPMD3bvH3

— The EBRD (@EBRD) November 13, 2018

U kategoriju otpornosti spadaju finansijska otpornost i energetska otpornost. I dok je na polju finansijske otpornosti napredak bio skroman, deluje da je energetska otpornost ojačala u svim regionima u kojima EBRD deluje, navodi se u izveštaju.

Tako je Makedonija među zemljama koje su poboljšale svoj zakonodavni okvir koji reguliše energetski sektor, pošto je u maju 2018. godine usvojila novi zakon o energetici. Zakon predviđa dinamiku potpune liberalizacije maloprodajnog tržišta električne energije, kao i konkurentnu nabavku novih kapaciteta za proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i subvencionisanje ove proizvodnje premijama koje će se plaćati povrh veleprodajnih cena.

Na Kosovu* se nastavilo sa razdvajanjem delatnosti u okviru prenosnog sistema, s obzirom da je parlament preuzeo kontrolu nad operatorom prenosnog sistema, kompanijom KOSTT, u skladu sa zakonom o tržištu električne energije iz 2016. godine.

U Turskoj je uloga privatnog sektora u sektoru energetike značajno ojačala tokom prethodnih nekoliko godina, a dalji napredak je ostvaren u 2017. godini. Na polju proizvodnje električne energije, nove investicije sprovode uglavnom nezavisni proizvođači, a u toku je i privatizacija postojećih javnih elektrana (posebno malih i srednjih hidroelektrana).

EBRD ipak zaključuje da je uprkos napretku ostalo mnogo toga da se uradi na poboljšanju nacionalne konektivnosti i interkonekcija, povećanju učešća privatnog sektora u energetskom sektoru, sprovođenja reformi tarifnih sistema i daljeg unapređenja regulatornih okvira širom regiona na kojima je EBRD prisutan, navodi se u izveštaju.