Kineski Pojas i put u ćorsokaku, u koji zbog uglja ide Balkan ili zašto bi EU trebalo da bude zabrinuta

Author: Igor Kalaba, koordinator za energetsku politiku za jugoistočnu Evropu u Mreži za klimatsku akciju Evrope (CAN Europe)

Vladama na Zapadnom Balkanu je počelo da se sviđa uzimanje kineskih zajmova za kupovinu novih kineskih termoelektrana kako bi iskoristile balkanski ugalj. Ovi krediti su predstavljeni javnosti kao investicije, iako kineska i vlade na Balkanu znaju da sve strožija regulativa Evropske unije (EU) o zagađenju znači da ta postrojenja neće raditi onoliko dugo koliko je to projektovano, niti će doneti povraćaj ulaganja kako bi se isplatila.

Kratkoročni interesi balkanskih političara, kineskih proizvođača tehnologija i građevinskih firmi će dovesti ljude Zapadnog Balkana u zdravstveni, ekonomski i ekološki ćorsokak. I Kina i Evropa moraju da iskoriste aktuelnu priliku da spasu svoje inicijative, Pojas i put i kredibilnu pesrpektivu proširenja za Zapadni Balkan, kako ne bi upale u neke nove balkanske rudarske jame nastale kopanjem uglja.

Balkanske vlade su i dalje zagovornici korišćenja uglja

Zemlje u jugoistočnoj Evropi zavisne su od uglja za proizvodnju električne energije. Većina elektrana je staro, izgrađene su 1960-ih, ‘70-tih i ‘80-ih, i veliki su zagađivači. U regionu je sedam od deset elektrana na ugalj koje su najveći zagađivači u Evropi! Troškovi javnog zdravlja zbog zagađenja vazduha usled emisija iz termoelektrana (TE) na Zapadnom Balkanu procenjuju se na 8,5 milijardi evra godišnje.

Termoelektrane znače centralizovanu energiju i centralizovani novac. U najvećem broju slučajeva su u državnom vlasništvu i finansijski neodržive zbog čestih kvarova i prekomernog broja zaposlenih, sa izmišljenim radnim mestima radi kupovine glasova, a tu je i korupcija, u štetnim rudarskim ugovorima, problematičnim odlukama o koncesijama…

Vlade Zapadnog Balkana planiraju da izgrade termoelektrane snage oko 6 GW do 2030. godine, koje će u velikoj meri biti finansirane kineskim zajmovima, izuzev elektrane Kosova e Re, gde Svetska banka razmatra prvobitno obećanu podršku.

Zahtevi stalne kampanje u fragmentiranom političkom okruženju Zapadnog Balkana u kombinaciji sa nekonkurentnim, gotovo stagnirajućim ekonomijama, znače da su retke prilike za fotografisanje u situacijama koje ilustruju stvarna poboljšanja životnog standarda. Zato se političari ne ustručavaju od objavljivanja novih investicija u sektor uglja vrednih stotine miliona evra uz potpuno zanemarivanje finansijske i ekološke stvarnosti ili vlastitih nacionalnih planova i strategija.

Evropljani su, u međuvremenu, zagovornici čistog vazduha

EU je, ne bez napora, jasno postavila sopstveni pravac: to je dekarbonizacija. To je ista EU kojoj bi neke zemlje Zapadnog Balkana mogle da se pridruže već 2025. godine, kako se navodi u okviru inicijative o kredibilnoj perspektivi proširenja za Zapadni Balkan.

Kada je reč o strategiji za čist vazduh, životnu sredinu i klimatske promene, moglo bi se reći da su 2017. i 2018. bile veoma sadržajne. Prvo su zvaničnici EU usvojili nove tehničke standarde za velika ložišta, poznate i kao referentni dokumenti o najboljim dostupnim tehnologijama (LCP BREF), koji definišu najbolje raspoložive tehnike za kontrolu zagađenja i ograničenje emisija. U ovom trenutku, većina planiranih novih elektrana će prekršiti ova pravila, a poslednja izgrađena elektrana u regionu, Stanari u Bosni i Hercegovini, već krši ove standarde EU, zbog čega je zastarela manje od dve godine od početka rada.

Takođe, ažurirane su i evropska Direktiva o energetskoj efikasnosti (EED) i Direktiva o obnovljivim izvorima energije (RED) usvajanjem još viših ciljeva za obnovljive izvore energije (OIE) i energetsku efikasnost za članice, kako bi se EU usmerila ka pravcu koji je više usklađen sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Najzad, Sistem za trgovanje emisijama EU (EU ETS) je ojačao, pa je cena emisionih jedinica CO2 za dve godine sa 5,20 evra porasla na sadašnjih 15,55 evra. Praktično nijedna od planiranih novih TE na Balkanu nema cenu CO2 uključenu u studiju izvodljivosti. Ili njihovi planeri ne očekuju da će one emitovati CO2 u atmosferu ili ne očekuju da se pravila EU ETS primene na Zapadni Balkan?

Balkanska energetska tranzicija na raskršću između EU i Kine

Zemlje Zapadnog Balkana moraju raskrstiti sa ugljem i okrenuti se obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti. Srećom, ovo može biti u skladu i sa nadama regiona za eventualno članstvo u EU i sa kineskom saradnjom i finasiranjem.

Region nudi ogroman neiskorišćeni potencijal za razvoj projekata OIE i energetske efikasnosti. Zapravo, potencijal energetske efikasnosti je najveći u Evropi, a Kina je u prilici da pomogne. Kao i sve veći broj zemalja članica EU, ona se udaljava od uglja, sa neverovatnom objavom da je u 2017. snaga TE smanjena za 50.000 MW i globalnim vođstvom u promovisanju rasta solarne energije, koja, na primer, ima toliki potencijal u regionu, ali je uglavnom neiskorišćen.

Stvarno je čudno kako je Kina došla u situaciju da finansira reanimaciju uglja na Zapadnom Balkanu, najvećeg zagađivača od svih fosilnih goriva. Kina očigledno nije okrenuta uglju, već traži velike i isplative infrastrukturne projekte. Sa izuzetkom nekih transportnih projekata, za vlade Zapadnog Balkana to je značilo nove elektrane na ugalj, od kojih je većina, zapravo, prilično stara, pripremljena i nasleđena iz jugoslovenske ere planiranja, tako da su nespojive sa imperativima finansijske i ekološke održivosti 21. veka.

Ovaj članak je napisan u nedelji kada su se desila dva važna događaja za Zapadni Balkan i njegovu energetsku tranziciju, koja je na raskršću. S jedne strane, takozvani samit „16 + 1“ je završen u Sofiji, gde su se premijeri Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, uključujući i Zapadni Balkan, fokusirali na razgovor da li i kako se ova platforma bavi pitanjima ekonomske neuspešnosti i napetih odnosa sa EU.

A, sa druge strane, Ujedinjeno kraljevstvo je bilo domaćin petog Samita Zapadnog Balkana u Londonu, održanog u okviru Berlinskog procesa, koji svake godine okuplja “šestorku Zapadnog Balkana (ZB6)”, EU članice i predstavnike institucija EU kako bi zajedno radili na sigurnosti, stabilnosti i prosperitetu u regionu.

Kina i EU zajedno imaju jedinstvenu priliku da balkanskim liderima jasno poruče da njihove inicijative neće upasti u zamku „novih“ balkanskih elektrana na ugalj.

Za Zapadni Balkan, prilika za pokretanje energetske tranzicije, pune entuzijazma, od obezvređenog sektora uglja iz komunističke ere ka energetskoj efikasnosti i OIE je velika i nosi jedinstvena obećanja o boljem zdravlju, više radnih mesta i prosperiteta, i ekološkoj održivosti. Nijedan drugi sektor ne nudi regionu veću perspektivu za razvoj.