Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i Državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), u tesnoj saradnji sa Vladom Srbije i partnerima iz civilnog društva, nedavno su objavili novu Švajcarsku strategiju saradnje sa Srbijom za period 2018-2021. U sektoru energetike nastavlja se jačanje saradnje sa opštinama. U intervjuu za Balkan Green Energy News, Sybille Haegler, menadžer programa švajcarskog Državnog sekretarijata za ekonomska pitanja, govorila je o glavnim stubovima strategije, ciljevima u vezi sa održivom energetikom i gradovima otpornim na posledice klimatskih promena, kao i budućim projektima.
Nova Švajcarska strategija saradnje sa Srbijom za period 2018-2021. će se fokusirati na tri oblasti: upravljanje, ekonomski razvoj i zapošljavanje, i održiva energetika i gradovi otporni na posledice klimatskih promena. Zašto ste odabrali ove sektore?
To je nastavak naših dosadašnjih aktivnosti u zemlji. Švajcarska kancelarija za saradnju prisutna je u Srbiji od 1991. godine. Na energetskom polju radimo više od 20 godina, pa smo odlučili da nastavimo. Sve to je u skladu sa prioritetima Srbije i verujemo da Švajcarska može da pruži nešto više u ovom sektoru. Nakon što smo posle toliko godina izgradili mrežu i stručnost, želimo da nadogradimo naša dostignuća i ostanemo stalni partner u energetskom sektoru.
Šta je novo u strategiji?
Sa novom strategijom, dodatno smo naglasili aktivnosti na lokalnom nivou. Pre 15 godina podržali smo rehabilitaciju i modernizaciju Nacionalnog kontrolnog centra, koji je zadužen za distribuciju električne energije u Srbiji. Ovaj projekat je bio fokusiran na nacionalni nivo, i pomogao je Srbiji da se uključi u evropsko tržište električne energije. Slično tome, pre deset godina podržali smo rehabilitaciju kontrolnog centra u Termoelektrani Nikola Tesla B.
Počeli smo sa implementacijom dva nova velika programa na lokalnom nivou – Energetska efikasnost i upravljanje u opštinama (MEEMP) i Smanjenje rizika od katastrofa (MDRRP)
U proteklim godinama sve više smo se okretali lokalnom nivou. Naziv jedne od tri ključne oblasti u strategiji uzima ovo u obzir, tako da naglašavamo ne samo održivu energetiku, već i gradove otporne na posledice klimatskih promena. Opštine bi trebalo ojačati u obavljanju njihovih poslova – to uključuje bavljenje efektima klimatskih promena, ali i druge aspekte, kao što je upravljanje prirodnim resursima. Nedavno smo započeli sa primenom dva nova velika programa na lokalnom nivou – Energetska efikasnost i upravljanje u opštinama (MEEMP) i Smanjenje rizika od katastrofa (MDRRP).
Ideja je stvaranje integrisanog pristupa, koji će učiniti da opštine ne samo rade na smanjivanju potrošnje energije u jednoj zgradi, već i da prate potrošnju u celoj opštini, uključujući, na primer, ulično osvetljenje ili javni prevoz.
Šta će biti glavni ciljevi u vezi sa održivom energetikom i gradovima otpornim na posledice klimatskih promena? Koje projekti možemo da očekujemo?
Klimatske promene su stvarnost s kojom se mora suočiti čitav svet. Takođe, Vlada Srbije ima za cilj smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte deset odsto do 2030. godine. Da bi se ovaj cilj ostvario, Švajcarska podržava napore Srbije da smanji potrošnju energije i poveća upotrebu obnovljivih izvora energije. Imamo tri ciljna područja u ovom domenu. Jedno je poboljšanje energetske efikasnosti, gde ćemo sprovesti određene mere. Na primer, sada radimo na rehabilitaciji javnih zgrada, kao što su škole i bolnice, kako bi se znatno smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećala energetska efikasnost.
Drugo je povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije. Trenutno radimo zajedno sa KfW-om da povećamo upotrebu biomase u sistemima daljinskog grejanja. Cilj je zamena fosilnih goriva biomasom. SECO sprovodi ovaj projekat sa drugim donatorima, koji su već analizirali raspoloživost biomase. U jednoj opštini, u Bečeju, planira se upotreba geotermalne energije za daljinsko grejanje. Ovo je pilot projekat, koji pokazuje novu tehnologiju u Srbiji. S tim u vezi, naš cilj je da pokažemo primenu novih tehnologija. U Srbiji bi se mogli koristiti i drugi obnovljivi izvori energije, uključujući solarnu energiju.
Ideja je da se razmotri energetsko planiranje opština, kako bi njihovo upravljanje bilo bolje
Treća oblast ima za cilj povećanje otpornosti gradova. Drugim rečima, gradovi se moraju prilagoditi prirodnim katastrofama poput poplava. Štaviše, oni moraju preduzeti mere za smanjenje emisija. Švajcarska je lider u promociji inovativnih politika i tehnologija za sprovođenje globalne klimatske agende.
U Srbiji, naš fokus je na integrisanom pristupu koji bi pomogao opštinama da unaprede svoje planiranje i upravljanje, a istovremeno imamo ciljane infrastrukturne mere, koje su povezane sa drugim područjima, a to su energetska efikasnost i obnovljiva energija. Ideja je da se razmotri energetsko planiranje opština, kako bi njihovo upravljanje bilo bolje.
Ove aktivnosti će biti povezane sa energetskim menadžerima u opštinama?
Da. Mi blisko sarađujemo sa njima, ali takođe pokušavamo da ih uključimo u saradnju sa drugim stručnjacima u opštinama, i da ih sa njima povežemo. Postoje i drugi aspekti, koji su takođe relevantni za energetiku, na primer, urbana mobilnost, koja obično nije u njihovoj nadležnosti u većim opštinama. Stoga pokušavamo da obezbedimo da energetski menadžeri budu dobro pozicionirani u svojim opštinama i da imaju dobre veze sa svima i pristup potrebnim informacijama.
Kako bi se ostvarila sinergija, koja Srbiji nedostaje?
Da. Kada radimo na lokalnom nivou, takođe koordinišemo naše aktivnosti sa drugim donatorima, koji su aktivni u ovoj oblasti, na primer, UNDP ili GIZ. Mi ne radimo nešto potpuno novo, ali gradimo na onome što drugi donatori rade. Važno je da donatori i međunarodne razvojne banke sarađuju u Srbiji jer su mnogi aktivni u energetskom sektoru. Na primer, mnogi donatori su uključeni u energetsku efikasnost javnih zgrada, posebno škola, i važno je da postoji koordinacija.
Važno je da se ne radi samo na tehnološkoj strani, već i da se poboljšaju kapaciteti opšina i javnih preduzeća
Švajcarska kancelarija za saradnju u Srbiji aktivno učestvuje u projektu za prelazak 30 sistema daljinskog grejanja sa fosilnih goriva na biomasu. Da li možete da nam kažete nešto više o ovoj ideji?
Sve je na početku, blisko sarađujemo sa KfW-om. SECO učestvuje sa grantovima, dok KfW pruža kredite. U drugim zemljama u regionu, mi takođe sarađujemo sa KfW-om, to je dobar način da napravimo sinergiju. U toku je izbor i ugovaranja konsultantskih usluga za ovaj projekat. Početak aktivnosti u opštinama se očekuje uskoro, ali ne bih mogla da navedem tačan datum.
Koliko opština bi moglo biti uključeno?
Na početku, kada smo odobrili projekat, izabrano je pet opština: Mali Zvornik, Nova Varoš, Novi Pazar, Prijepolje i Bečej – ali će druge biti dodate, o tome se razgovara. Trenutno angažujemo konsultantski tim međunarodnih i domaćih stručnjaka koji će raditi sa opštinama kako bi projekat postavili tehnološki, ali i da im pomognu da ojačaju svoje kapacitete za korišćenje biomase. Važno je da se ne radi samo na tehnološkoj strani, već i da se poboljšaju kapaciteti opšina i javnih preduzeća, gde je to potrebno.
Da li biste mogli da nam kažete nešto više o integrisanom pristupu na lokalnom nivou – što je jedan od glavnih ciljeva u pogledu održive energetike i gradova otpornih na posledice klimatskih promena?
Program Energetska efikasnost i upravljanje u opštinama (MEEMP) kreće u junu. Sarađujemo sa četiri opštine: Užice, Vrbas, Kruševac i Paraćin, a angažovani su i konsultantski timovi.
Cilj je da gradovi podnose izveštaje o potrošnji energije, da, ako je moguće, smanjuju potrošnju merama energetske efikasnosti i istovremeno povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije
Projekat ima tri komponente: prvo je uvođenje European Energy Award. Oznaka „Energy City“ postoji od 1988. godine u Švajcarskoj i sada se koristi pod nazivom European Energy Award u mnogim zemljama. Već je uspostavljena u Ukrajini i Rumuniji, a ovo je pilot projekat u Srbiji. Ovde je pristup u velikoj meri usklađen sa primenom Zakona o efikasnom korišćenju energije. Na primer, zakon zahteva da lokalne samouprave sa više od 200.000 stanovnika moraju prijaviti potrošnju energije za svaku zgradu. Osim toga, program će podržati opštine u sprovođenju obaveza vezanih za upravljanje energijom, koji su definisani na nacionalnom nivou.
Cilj je da gradovi podnose izveštaje o potrošnji energije, da, ako je moguće, smanjuju potrošnju merama energetske efikasnosti i istovremeno povećavaju korišćenje obnovljivih izvora energije. Ako opštine budu uspešne, biće sertifikovane kao gradovi koji su dobili European Energy Award. Ovaj pristup, takođe, podržava opštine da sprovedu obaveze vezane za upravljanje energijom koje se postavljaju na nacionalnom nivou. Blisko sarađujemo sa Ministarstvom rudarstva i energetike, koje koordinira aktivnosti u četiri grada. Ovo je prva komponenta projekta.
Druga komponenta su investicije u energetsku efikasnost u kojoj ćemo obnoviti škole u sve četiri opštine kako bi pokazali šta je cilj energetske efikasnosti i šta se može ostvariti.
I treće, tu su i mere za razvoj kapaciteta. U ovoj oblasti planiramo treninge, na primer, za jačanje svesti radnika u školama, energetskih menadžera, nastavnika, kako bi oni naučili decu više o energetskoj efikasnosti. Analiza potreba opština je u toku. Sarađujemo sa Stalnom konferencijom gradova i opština, koja bi trebalo da iskustva ove četiri opštine prenese drugim opštinama.
Uspostavljanjem WISE mreže, srpskim ženama je pružena platforma za pristup različitim informacijama i izgradnju jake mreže
Centar za promociju održivog razvoja (CPOR) uspešno je sproveo prvu fazu projekta WISE SEE (Žene u održivoj energetici Jugoistočne Evrope) u partnerstvu sa Švajcarskom kancelarijom za saradnju. Kakvi su vaši utisci o ovom projektu i o dosadašnjim rezultatima?
Švajcarska je posvećena podršci uloge žena u održivoj energetici, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Zbog toga smo odlučili da sarađujemo sa CPOR-om.
Veoma je ohrabrujuće videti da su mnoge žene u Srbiji već dobro informisane o temama održive energetike. Štaviše, one nisu samo informisane, već su spremne da budu aktivni učesnici u procesu tranzicije ka rešenjima za zelenu energiju i zdravije okruženje. Uspostavljanjem WISE mreže, srpskim ženama je pružena platforma za pristup različitim informacijama i izgradnju jake mreže.
Zahvaljujući istraživanju, donosioci odluka i razvojne organizacije će imati dragocen materijal prilikom predlaganja mera za poboljšanje položaja žena u kompanijama, organizacijama i upravnim odborima.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.