Uvoz automobila i uticaj na aero-zagađenje

Autor: Miloš Petrović, doktor mašinskih nauka, predsednik Asocijacije uvoznika vozila i delova i direktor Centra za električna i hibridna vozila 

Pre nekoliko nedelja sam boravio na Kopaoniku gde je održan Kongres kardiologa, na kojem je prof. dr Ivan Tasić iz Niša, imao predavanje na temu „prerane smrtnosti usled aero-zagađenja“. Nažalost, Srbija zauzima visoko drugo mestu u svetu po preranoj smrtnosti i to usled usled aero-zagađenja. Zvanični podaci govore da je na drumove u Srbiji u prethodnih pet godina stiglo 100.000 novih vozila sa Evro 6 normativima i više od 500.000 polovnih vozila, od čega je najveći deo ozbiljna pretnja za očuvanje čovekove okoline.

Samo 2017. godine uvezeno je 158.462 polovnih vozila od čega približno 100.000  sa emisijom Evro 3, koji je počeo da se koristi 2000. godine. Svakako treba omogućiti građanima da kupe šta žele shodno mogućnostima, ali je neophodno uvesti red na tržištu prodaje motornih vozila kako ne bi sav “otpad i zagađivači” završili na ulicama gradova u Srbiji.

Danima se u medijima govori o mogućem zagađenju od opasnog opada, koji je pronađen u Obrenovcu, a mi svakodnevno udišemo kancorogene čestice na ulicama Beograda i to niko ne shvata ozbiljno. U centru grada je zagađenje veće po nekoliko puta od dozvoljenog.

Mi se u Centru za električna i hibridna vozila zalažemo, u saradnji sa Mašinskim fakultetom, da pre svega stručna javnost radi na podizanju svesti ljudi o značaju ove teme za njihovo zdravlje, dok Asocijacija uvoznika vozila sarađuje sa svim institucijama koje imaju zakonodavnu i izvršnu vlast po ovom pitanju. Još smo daleko, ali mislim da smo sada napravili prvi korak i da smo na dobrom putu nakon formiranja Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Rešenja su oko nas

Skoro svi svetski proizvođači motornih vozila prestaju manje-više sa razvojem motora na fosilna goriva (a, većina dizel polako već izbacuje) i razvijaju samo alternativne pogone. Za par godina neće više biti vozila na fosilna goriva na tržištu, već samo električnih i hibridnih, ali tada više ništa neće moći da se popravi. Ceo otpad iz Evrope završiće u Srbiji i voziće se na ulicama. Zato je važno nešto hitno  preduzeti, a ne treba mnogo aktivnosti i ideja, već samo pogledati šta se radi u okruženju.

Hibrid je trenutno najzastupljeniji jer je zbog nedostatka infrastrukture odnosno električnih punjača nemoguće komforno voziti električno vozilo (EV) po istočnoj Evropi. Srbija deleko zaostaje za istočno-evropskim zemljama jer mi nemamo razvijenu mrežu punjača, a ni sistem podsticaja ne postoji. Radimo vredno na tome da pre svega pokažemo značaj smanjenja aero-zagađenja jer su vozila sa “ekološki čistim motorima“ kažnjena u odnosu na one koji su zagađivači.

Ministar za zaštitu životne sredine je izjavio da će “zagađivači ako zagađuju to morati i da plate”, pa im se neće isplatiti da voze takva vozila i polako će da prelaze na ekoloski čistija. Mi ne možemo da zabranimo korišćenje vozila koja zagađuju, ali, ponavljam, možemo da uvedemo red na tržištu.

Da Srbija bude bolje mesto za život!

Eko-takse na uvoz vozila su 12.000 dinara po toni i u zakonu stoji da se plaćaju kod uvoza vozila. Nažalost, u praksi ih plaćaju samo firme kod uvoza, dok fizička lica zbog lošeg tumačenja propisa ili nemogućnosti naplate kvartalno prolaze bez eko-takse.

S obzirom da je u Srbiju u prethodnih pet godina ušlo više od 500.000 polovnih vozila, najveći deo preko fizičkih lica, jasno je koliko novca država gubi zbog ove rupe u zakonu. Smatramo da ne sme biti povlašćenih i da bi, za početak, električna i hibridna vozila trebalo osloboditi ovog nameta.

Na Zapadu, električna i hibridna vozila imaju razne povlastice. Negde su davanja od 4.000 do 10.000 evra, besplatan parking, besplatne putarine, mogućnost vožnje žutom trakom, kao i besplatan ulaz u centar grada kao što je London. Kod nas nema nikakvih olakšica, čak, kao što rekoh, plaća se veća eko-taksa zbog toga što su električni i hibridni automobili teži jer poseduju bateriju. A, oni čuvaju čovekovu okolinu!

Moramo se malo više uključiti u poštovanje evropskih normi i slediti razvijene zemlje ako mislimo da Srbija bude bolje mesto za život.