Javno-privatno partnerstvo: EIB zainteresovan za projekte JPP u Srbiji

U Evropi u 80 odsto projekata javni sektor plaća nadoknadu privatnom partneru i sve ređe se koristi model koncesije, kaže Dubravka Negre, direktorka regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan. Objavljivanjem ovog intervjua u celosti, nastavljamo da čitaoce upoznajemo sa sadržajem publikacije Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva.

Zajmovi Evropske investicione banke u protekle tri godine premašili su pet milijardi evra. U Srbiji ona razmatra mogućnost da podrži projekat Grada Beograda za sanaciju deponije u Vinči koji predviđa i proizvodnju energije iz otpada, kaže Dubravka Negre, direktorka regionalne kancelarije za Zapadni Balkan. EIB s velikim interesovanjem prati razvoj novih projekata koji će se finansirati po principu projektnog finansiranja bez garantovane nadoknade javnog sektora, kao što je koncesija za aerodrom u Beogradu, rekla je. „Iskustvo je pokazalo da JPP daje vredan doprinos razvoju javne infrastrukture i usluga ukoliko su projekti dobro pripremljeni i procedura javne nabavke je uspešno sprovedena. EIB ima bogato iskustvo u pružanju pomoći zagovornicima projekata iz javnog sektora da ovakve projekte učine privlačnim za bankarsko finansiranje“, izjavila je Negre.

Koje su dobre strane, a kakvi su izazovi modela JPP-a? Kakav je trend – da li se povećava broj projekata koji se rade po njemu?

U 28 članica Evropske unije, na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, prošle godine su sklopljeni ugovori o finansiranju 69 poduhvata, dok ih je 2015. bilo 49, što je rast od 41 odsto. Ukupna vrednost je 12 milijardi evra. Posle vrhunca 2007. godine, evropsko tržište JPP-a je počelo da se smanjuje. Postoje različita objašnjenja za to, od toga da je to posledica finansijske, ekonomske i dužničke krize, do toga da je u pitanju opredeljenje vlasti za određenu politiku u oblasti razvoja infrastrukture. To što se tržište smanjilo ne znači da JPP gubi na popularnosti ili da neće igrati važnu ulogu u razvoju javne infrastrukture u Evropi u budućnosti. U proteklih nekoliko godina primetno je da se ređe koristio model koncesije, pošto se sada 80 odsto javno–privatnih partnerstava u Evropi bazira na projektima za koje javni sektor plaća nadoknadu privatnom partneru.

EIB je počeo da finansira JPP pre više od 25 godina, uglavnom u Zapadnoj i Severnoj Evropi.  Velika Britanija ih je imala najviše. U novije vreme mnogi projekti JPP-a su sklopljeni u Francuskoj, Holandiji, Irskoj i Nemačkoj, ali i zemljama poput Španije, Portugalije i Grčke. Najviše je projekata u oblasti saobraćaja, a zatim u zdravstvu i obrazovanju. EIB je u 2016. obezbedio 1,4 milijarde evra za finansiranje JPP na razvijenim i novim tržištima. Zajmovi Evropske investicione banke za JPP projekte u protekle tri godine premašili su pet milijardi evra.

Koliki značaj pridajete JPP-u? Kojim kriterijumima se rukovodite pri dodeli sredstava?

Iskustvo je pokazalo da JPP daje vredan doprinos razvoju javne infrastrukture i usluga, pod uslovom da su projekti dobro pripremljeni i da je procedura javne nabavke uspešno sprovedena. O tome da li će se javni partner opredeliti za taj model odlučuju centralne i lokalne vlasti, i naša banka nije uključena u tom delu osim ako javni partner zatraži naše savetodavne usluge. Međutim, EIB, kada od njega zatraže da finansira JPP, sprovodi vrlo detaljnu analizu sa tehničkog, finansijskog, kreditnog, ekonomskog i pravnog aspekta. Podela rizika između javnog i privatnog partnera je ključna za ovu analizu, pošto se rizik mora adekvatno identifikovati, proceniti, raspodeliti i ublažiti.  Svakako, zahvaljujući iskustvu stečenom godinama, EIB je u stanju da uporedi predložene projekte sa referentnim projektima JPP-a koji su se pokazali kao uspešni i održivi na tržištu i da ih uporedi sa uspostavljenom najboljom međunarodnom praksom.

EIB je u 2016 obezbedila 1,4 miliona evra za finansiranje JPP na razvijenim i novim tržištima.

Kakvi su planovi banke u vezi s razvojem JPP-a u Srbiji? Šta bi srpska strana trebalo da učini kako bi iskoristila tu mogućnost za saradnju?

EIB je počeo da razmatra nekoliko projekata koji su pripremljeni na Zapadnom Balkanu, uglavnom u Srbiji. Aktivno razmatramo mogućnost da podržimo projekat Grada Beograda za sanaciju deponije u Vinči koji predviđa i proizvodnju energije iz otpada i mogao bi da postane orijentir. Osim toga, sa velikim interesovanjem pratimo razvoj novih projekata koji će se finansirati po principu projektnog finansiranja bez garantovane nadoknade iz javnog sektora, poput koncesije za aerodrom u Beogradu. EIB ima bogato iskustvo u pružanju pomoći zagovornicima projekata iz javnog sektora da ovakve projekte učine privlačnim za bankarsko finansiranje kroz prevazilaženje prepreka, od kojih su najvažniji kreditni rizik zemlje kao i relativno dug i složen rad na uspostavljanju podele rizika između javnog i privatnog sektora. Ti zadaci zahtevaju značajne resurse, specifične veštine i iskustvo u javnom sektoru koje ponekad oskudeva ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama u razvoju.

Srbiju na putu ka EU očekuje primena vrlo zahtevnih standarda u domenu zaštite životne sredine i energetskih ušteda, što će zahtevati značajna ulaganja. Kako vidite ulogu JPP-a u tome s obzirom na politiku štednje?

JPP može pružiti dodatu vrednost javnom sektoru jer na dug rok obezbeđuje kvalitet javnih usluga, na primer izgradnje i održavanje školskog kompleksa, i omogućava da se troškovi ulaganja i pružanja usluga raspodele na duži period. Ipak, ako se projekat ne može priuštiti ili nije isplativ, njegova realizacija kroz JPP model neće doneti adekvatna rešenja. Treba naglasiti da on zahteva fiskalnu, budžetsku disciplinu, u smislu da centralne i lokalne vlasti na vreme prepoznaju i uzmu u obzir aktuelne i potencijalne obaveze javnog sektora. Na primer, javni budžeti se obično odnose na period do tri godine, dok obaveze iz JPP-a mogu trajati 20 i više godina.

JPP zahteva fiskalnu, budžetsku disciplinu, da centralne i lokalne vlasti uzmu u obzir aktuelne i potencijalne obaveze javnog sektora.

Kakvu ulogu ima Evropski stručni centar za JPP – EPEC? Kakve su aktivnosti u okviru centra do sada preduzete u vezi sa Zapadnim Balkanom i da li Srbija dovoljno koristi mogućnosti koje pruža taj centar?

EPEC je deo savetodavnih usluga EIB-a. To je mreža nacionalnih javnih tela zaduženih za JPP i ima preko 40 članova širom Evrope, uključujući  Srbiju. Uloga EPEC-a je da pomogne javnom sektoru da se angažuje na kvalitetnim programima i projektima JPP. To čini tako što pomaže vlastima da bolje razumeju JPP na nivou zvanične politike, u osmišljavanju programa ili razvijanju projekata. Srbija je počela da uspostavlja okvir i pokušava da sprovede nekoliko projekata javne infrastrukture kroz JPP. To zahteva izrazitu političku posvećenost i jačanje kapaciteta javnog sektora, posebno kada je reč o izradi kvalitetnih projekata u strateškoj infrastrukturi. EPEC je donekle pomogao u izradi nedavnih amandmana na Zakon o JPP-u u Srbiji. Spreman je da i dalje pomaže zagovornike projekata iz javnog sektora na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, bilo kroz podršku pravnom okviru ili razvoju samih projekata.

Publikaciju Unapređenje energetske efikasnosti kroz model javno-privatnog partnerstva izdala je Privredna komora Srbije u saradnji sa Balkan Green Energy News portalom i Stalnom konferencijom gradova i opština.