Srbija planira da kraja 2023. godine povuče iz pogona osam termoblokova, i razvija kapacitete obnovljivih izvora energije ali će svoju energetsku sigurnost i dalje zasnivati na uglju, predviđeno je Programom ostvarivanja Strategije (POS) razvoja energetike Srbije u periodu 2017-2013.
Programom ostvarivanja Strategije se utvrđuju uslovi, način, dinamika i mere za sprovođenje Strategije razvoja energetike Srbije koja je doneta za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030.
„Mi smo predvideli ovde povlačenje iz rada osam termoblokova, naravno uz zamenu ostalim proizvodnim kapacitetima koji su mogući u Srbiji“, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović u raspravi o predlogu uredbe o POS za period 2017-2023.
Za još jedan termoblok razmatra se isplativost povlačenja iz pogona ili rekonstrukcije, rekao je Saša Minić iz Instituta Nikola Tesla koji je učestvovao u izradi Strategije.
Kada je reč o razvoju novih kapaciteta, dominantni projekti su izgradnja sedam vetorparkova, jedne parno-gasne termoelektrane (TE) i jednog termobloka TE Kostolac B3 do kraja 2023, dodao je on.
Prioriteti POS-a su obezbeđivanje energetske sigurnosti kojoj se pridaje i najveći značaj, zatim razvoj tržišta energije i tranzicija ka održivoj energetici. Taj dokument sadrži pregled merljivih ciljeva i indikatore, kaoi listu mera, aktivnosti i projekata po oblastima: od električne i toplotne energije, uglja, nafte i gasa do OIE i enegetske efikasnosti.
U POS-u je primenjena evropska Direktiva 347/2013 o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu, rekla je Filipović i dodala da će taj dokument moći da se kroz dve godine revidira.
Tranzicija ka održivoj energetici
Srbija planira da što više unapredi energetsku efikasnost, poveća udeo OIE, primeni nove tehnologija u energetici, i obezbedi zaštiua životne sredine u najvećoj mogućoj meri, rekao je Minić.
U oblasti OIE je definisano osam ciljeva, 14 mera i 25 aktivnosti, a predviđena je veća primena OIE u oblasti elektirčne energije, kao i toplotne energije, odnosno prelazak kotlarnica na biomasu. U planu je da se OIE više koriste u saobraćaju, sa posebnim akcentom na korišćenje električnih vozila i biogoriva.
Osnovni projekti u domenu OIE odnose se na izgradnju 500 MW vetorelektrna koje bi, kako je rekao Minić, doprinele sa 1,2 procentnih poena cilju o udelu OIE od 27 odsto do 2020.
Ugalj i dalje dominantan izvor energije
Ugalj će, međutim, i u narednom periodu otsati dominantan izvor energije u Srbiji, kao domaći energent.
„Oblast uglja je specifična za Srbiju zato što obezbeđuje sigurnost snabdevanja energijom. Primarna proizvodnja energije iz uglja predstavljaj više od polovine ukupne primarne energije potrebne Srbiji”, rekao je Minić. On je dodao da je Strategijom deifnisano da se održi proizvodnja uglja na 37 miliona tona uglja godišnje.
U raspravi je zamereno što nije uzeto u obzir smanjenje energetskog siromaštva, nije pomenuta solarna energija niti urađen pregled troškova emisija teškim metala, oksida azota i sumpora, zagađenja zemljišta, niti troškova raseljavanja građana.
Na skupu u Privrednoj komori Srbije je predstavljeno i izveštaj o strateškoj proceni uticaja POS-a za period 2017. do 2023. godina na životnu sredinu koji se kao i Predlog uredbe za POS dostuan na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.