Uz dobre vesti da je Republika Srbija dobila Skrining izveštaj za Poglavlje 27, kao i da je pozvana da podnese pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 o životnoj sredini, Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i predsednica pregovaračke grupe 27, u intervjuu za portal Reciklaža, ukazuje na veliki i zahtevan posao koji očekuju državu na putu usklađivanja zakonske regulative u oblasti životne sredine sa EU regulativom.
Samo do kraja 2017. godine od pregovaračkog tima očekuje se da realizuje čitav niz aktivnosti za koje su, već sada, definisani rokovi.
Potrebe finasiranja, kako kaže Božović, velike su i zahtevaju konsolidaciju različitih izvora finansiranja – republičkih i opštinskih budžeta, Zelenog fonda i sredstava na pokrajinskom i opštinskom nivou, pozajmice, proširenu upotrebu javno – privatnog partnerstva (JPP) i drugih oblika finansiranja. Procena je da će oko polovine finansijskih sredstava potrebnih za oblast životne sredine obezbediti Evropska unija.
Lepa vest je da je Srbija dobila Skrining izveštaj za Poglavlje 27, koji će omogućiti dalje pripreme na otvaranju pregovora o Poglavlju 27 o životnoj sredini. Koje su najbitnije poruke ovog izveštaja?
Kao državna sekretarka zadužena za oblast životne sredine, ali i kao predsednica pregovaračke grupe 27, veliko mi je zadovoljstvo što je Pregovaračka grupa 27, konačno, posle toliko truda dobila Skrining izveštaj za Poglavlje 27 kao i pismo Republike Slovačke, dosadašnjeg predsedavajućeg Savetom Evropske unije, kojim je Republika Srbija pozvana da podnese pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 bez početnih merila. Srbija je time, jedina zemlja kandidat, koja je za ovako kompleksno i zahtevno poglavlje, u administrativnom, tehničkom, finansijskom i institucionalnom pogledu, dobila poziv da otvori pregovore bez prethodnih uslova.
Najbitnije poruke Skrining izveštaja su da je zakonodavstvo Srbije u zadovoljavajućoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama EU u ovom poglavlju, a da je sprovođenje i izvršenje u ranoj fazi. Srbija bi trebalo da se uskladi sa propisima EU u oblasti životne sredine do dana pristupanja.
Pitanja koja izazivaju zabrinutost Evropske komsije su ukidanje funkcionalne Agencije za hemikalije, kao i nedostatak Fonda za zaštitu životne sredine, kao zasebne i operativne institucije, koja raspolaže sa svim prihodima ekoloških naknada. Evropska komisija je izrazila zabrinotuost i zbog fluktuacije zaposlenih i ograničenih finansijskih sredstava u relevantnim ministarstvima i inspekciji za zaštitu životne sredine.
Preporuke koje smo dobili odnose se na finaliziranje uspostavljanja sistematskog strateškog planiranja. Srbija treba da konsoliduje kapacitet strateškog planiranja i jasno poveže investicije sa strateškim prioritetima, kao i da preduzme mere za uspostavljanje efektivnog i stabilnog sistema finansiranja u oblasti životne sredine i klimatskih promena, uključujući investicije u infrastrukturu i stabilnog finansiranja monitoringa životne sredine.
Od nas se očekuje da povećamo administrativne kapacitete i broj stručnih kadrova za pitanja životne sredina i klimatskih promena na nacionalnom i na lokalnom nivou i poboljšamo koordinaciju između njih, preispitamo postojeći sistem delimično prenetih nadležnosti za upravljanje zaštitom životne sredine, da bi se obezbedilo da prenete nadležnosti budu usklađene sa kapacitetom.
Obaveza države Srbije je da otkloni nedoslednosti i nedostatke u zakonodavstvu koji sprečavaju delotvorno izvršenje, osigura integrisan pristup izdavanja dozvola u oblasti životne sredine i započne sprovođenje aktivnosti u vezi sa utvrđenim doprinosom zemlje Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine.
Koji su dalji koraci u otvaranju pregovora o Poglavlju 27?
Pregovaračka grupa je izvršila detaljnu analizu Skrining izveštaja po sektorima, kao i detaljnu analizu pitanja koja su postavljena od strane zemalja članica tokom izrade Skrining izveštaja i u skladu sa tim, započela izradu pregovaračke pozicije.
Radi ispunjenja cilja, dogovorenog na sastanku pregovaračke grupe da pregovaračka pozicija (PP) bude dostavljena do kraja 2017. godine, a privremeni rokovi za realizaciju ciljeva su sledeći:
1. 31. mart: Prvi nacrt pregovaračke pozicije
2. 31. maj: Drugi nacrt pregovaračke pozicije
3. 12-23.jun: Koordinacija PP sa interesnim grupama
4. Kraj septembar: Završetak izrade PP, za direktive za koje nije potrebno tražiti tranzicioni period
5. 29.septembar: Dostavljanje prvog nacrta DSIP (EAS2)
6. 16-20. oktobar: Koordinacija sa interesnim grupama
7. 6-17.novembar: Slanje nacrta PP na mišljenje Generalnom direktoratu za životnu sredinu (DG ENV)
8. 30. novembar: Dostavljanje nacrta PP Pregovaračkom timu/Vladi 30
9. Decembar: Koordinacione procedure u Vladi i Skupštini dovršene , odobravanje PP od strane Vlade i dostavljanje
Kao što možete videti, ovakav plan će od svih nas zahtevati rad po veoma zahtevnom rasporedu, kako bi sve planirane aktivnosti bile završene na vreme.
Imajući u vidu trenutni nivo postignut u pripremama, očekuje se da će biti neophodne izmene pregovaračke pozicije, uz dostavljanje dodatnih informacija. Dodatne informacije i finansijske procene koje budemo dobili tokom 2018. godine razjasniće gde su nedostaci, a dodatne informacije biće prikupljene u cilju izrade adenduma na pregovaračku poziciju.
Uporedo sa izradom pregovaračke pozicije, započeta je priprema Specifičnih planova implementacije za osam direktiva Evropske komisije, za koje će biti potrebno dodatno finansijsko ulaganje. Takođe u narednom periodu biće izrađen i Akcioni plan za razvoj administrativnih kapaciteta za ovo poglavlje, kao i višegodišnji finansijski plan. Ovi dokumenti će služiti kao obrazloženje predloga tranzicionih perioda odnosno osnova za planiranje potrebnih administrativnih kapaciteta u ovom poglavlju.
Na koji način će država Srbija obezbediti finansijska sredstva potrebna za implementaciju Poglavlja 27 o životnoj sredini?
Implementacija EU propisa će u nekim oblastima zahtevati prelazne periode, pa su tako određeni prelazni periodi u oblasti upravljanja vodama planirani do 2041. godine. Dužina prelaznih perioda zavisi od dostupnosti resursa za finansiranje insvesticija. Samo za sektor voda i otpada prema post–skrinig dokumentu biće potrebno skoro osam milijardi evra. Cifre se trenutno preispituju kroz specifične planove implementacije i nadamo se da će troškovi biti smanjeni, ali u svakom slučaju potrebe finasiranja su velike i zahtevaju konsolidaciju različitih izvora finansiranja – republičkih i opštinskih budžeta, Zelenog fonda i sredstava na pokrajinskom i opštinskom nivou, pozajmice, proširenu upotrebu javno – privatnog partnerstva i drugih oblika finansiranja. Očekuje se da fondovi EU pokriju oko polovinu potrebnih investicija. Formiranje finansijskog mehanizma zahteva veoma blisku saradnju sa Ministarstvom finansija i mi dajemo sve od sebe kako bi ova saradnja bila poboljšana. Što se tiče dugoročnog finansiranja, saveti i odluke Ministarsva finansija su nam definitivno potrebni.
Kada govorimo o finansiranju u životnoj sredini u Republici Srbiji, Zeleni fond, kao budžetski fond, osnovan je u novembru 2016. godine. Ova odluka se primenjuje od 1. januara 2017. godine. Izrada podzakonskih akata o dodeli sredstava Zelenom fondu je u finalnoj fazi.
Za 2017. godinu u budžetu Republike Srbije predviđeno je ukupno 2,2 milijarde dinara (18,5 miliona evra) dinara, od čega 2,1 milijardu dinara (17,6 miliona evra) za dodelu podsticajnih sredstava reciklažnoj industriji i 100 miliona dinara (806.5 hiljada evra) za finansiranje interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, rekultivaciju i sanaciju zagađenog prostora.
Donošenje podzakonskih akata je preduslov za raspisivanje javnih konkursa za odabir projekata za izradu plana budžeta. Sa tim u vezi planirano je da se ove godine raspišu javni konkursi za odabir programa, projekata i drugih aktivnosti koji će se finansirati u 2018. godini iz Zelenog fonda nakon donošenja podzakonskih akata. Sredstva iz Zelenog fonda za podsticaje reciklažnoj industriji će se dodeljivati u 2017. godini na osnovu već raspisanog Javnog konkursa u 2016. godini, kao i sredstva za interventne mere.
Resursi Zelenog fonda se mogu koristiti za finansiranje pripreme, implementacije i razvoja programa, projekata i ostalih aktivnosti vezano za očuvanje, održivo korišćenje i zaštitu životne sredine, kao i za rekultivaciju i sanaciju zagađenog prostora. Ovo je sam početak rada Zelenog fonda i ova sredstva nam još uvek ne dozvoljavaju da smatramo Zeleni fond kao glavnu instituciju za finansiranje životne sredine. Dodeljena sredstva za Fond su oko četiri puta manja od doprinosa dobijenog kroz ekološke takse. Povećanje budžeta Fonda, kako bi postao ozbiljan instrument za sufinansiranje, kad su u pitanju sredstva dobijena iz EU ili neka druga sredstva, ostaje od ključnog interesa za nas.
Kao osoba koja je zadužena za pripremu i sprovođenje politika za oblast zaštite životne sredine i klimatskih promena, oblast koja je najzahtevnija i najkompleksnija u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, želim da kažem da smo moj tim saradnika i ja potpuno posvećeni predstojećem procesu i ostvarenju zajedničkog cilja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.