9. E-mobility simpozijum – Mali korak za Srbiju, veliki za e-mobilnost u Srbiji

„Mali korak za Srbiju, ali veliki korak za e-mobilnost u Srbiji“, parafrazirao je Nila Armstronga Primož Lemež, organizator 9. E-mobility simpozijuma, koji je po prvi put održan u Beogradu.

Tokom dva dana, održana su izvanredna predavanja međunarodnih stručnjaka iz različitih oblasti e-mobilnosti. Stručnjaci iz akademske sfere i prakse, kao i učesnici simpozijuma su mogli da steknu sveobuhvatan uvid u ono što se dešava u Evropi.

Simpozijum su organizovali slovenački „Emobility“ i „Srpski eko klub“ na čelu s Draganom Škrnjćem.

Simpozijum o mobilnosti, otvorila su tri ambasadora: Anka Konrad iz Nemačke, Jost Rejnćes iz Holandije i Damjan Bergant iz Slovenije. Verovatno je da će ove tri zemlje u bliskoj budućnosti najviše doprineti bržem razvoju e-mobilnosti u Srbiji. Simpozijum je svečano otvorio državni sekretar Ivan Karić.

Tri razloga da Srbija što brže pređe na e-mobilnost: zdravlje populacije, poslovne mogućnosti i ekologija

Prvi dan je bio rezervisan za predstavnika Holandije i njegovo iskustvo u oblasti e-mobilnosti, jer je Holandija vodeća zemlja u sveobuhvatnoj infrastrukturi za električna vozila. Barte De Brej je direktor međunarodnog saveza u kompaniji ElaanNL, koja se bavi infrastrukturom, a ujedno je i potpredsednik evropskog udruženja za e-mobilnost AVERE.

Organizator događaja, Primož Lemež, govorio je o tri stvari koje bi trebalo da nateraju Srbiju da što brže pređe na e-mobilnost: zdravlje populacije, poslovne mogućnosti i ekologija.

Iskustva sa Islanda

Ana Margret Korneliusdotir iz kompanije Icelandic New Energy Ltd, predstavila je razvoj i probleme Islanđana u oblasti e-mobilnosti. Njihov problem je veoma sličan slovenačkom; nema dovoljno električnih automobila. Međutim, sve zemlje se sada suočavaju s ovim problemom, jer proizvođači automobila jednostavno nisu u mogućnosti da proizvedu više vozila.

Na Islandu baterijama opremaju čak i svoju ribarsku i turističku flotu.

Naravno, e-mobilnost ne ide bez automobila. Učesnicima je priređena prezentacija dva izuzetna modela. Trenutno jedan od najboljih putničkih elektromobila, Mercedes EQS, predstavio je Miroslav Vrcelj.  Model Emilie 4, najbolji prototip solarnog automobila i plod saradnje beogradskog i Univerziteta u Bolonji, predstavili su Đanđakomo Minak i Marko Luković.

Dalji razvoj e-mobilnosti će mnogo zavisiti od sledeće Vlade Srbije

Janez Humar iz „Elesa“, upoznao je prisutne s izuzetno zanimljivim projektima na kojima radi ovaj slovenački operater prenosne mreže elektroenergetskog sistema. Slovenačkoj javnosti je već dobro poznat projekat E8 i „Pentlji“, koji je prvenstveno namenjen punionicama za teški teretni saobraćaj.

Janez je kasnije bio gost i na panel diskusiji koju je vodio Primož Lemež, a govorilo se o projektima i stavovima različitih vlada u vezi s e-mobilnosti. Pored Janeza Humara i Primoža, u panelu su učestvovali i Ana Margret Korneliusdotir, Frank Miler iz nemačkog udruženja za e-mobilnost BEM i državni sekretar Ivan Karić.

Bilo je jasno da će Primož svojim oštrim pitanjima podstaći veoma zanimljivu diskusiju, što se i dogodilo. Državni sekretar mu je čak malo i prigovarao zbog njegovih pitanja, ali je zato rasprava bila izuzetno plodna. Jasno je, međutim, da će dalji razvoj e-mobilnosti mnogo zavisiti od sledeće Vlade Srbije i garniture ministara.

E-mobilnost nije jedina budućnost?

Sledećeg dana, bilo je zakazano nekoliko debata. Miran Ališič, nekadašnji vrsni komentator Formule 1 i veliki poznavalac automobilizma, ali ne i najveći zagovornik e-mobilnosti, vodio je diskusiju pod nazivom „Zašto ne električni automobil?“, ali u raspravi nikako nije uspeo da ubedi učesnike, Aleksandra Petkova iz Bugarske, Franka Milera iz BEM-a i Primoža Lemeža, da e-mobilnost nije jedina budućnost, kao i da će dalje biti korišćena fosilna goriva.

Naravno, mnogi izazovi ostaju aktuelni u svim zemljama; od visokih cena električnih automobila, nedostatka manjih, jeftinijih modela, energetske obnovljivosti na putu do 100% obnovljivih izvora, izgradnje i funkcionisanja infrastrukture…

Odluka je pala: sledeći automobil će biti električni

Međutim, ljudi u većini zapadnih zemalja su se već odlučili: u većini slučajeva njihov sledeći automobil će biti električni! Jednostavno nema nazad, a i Miran će morati polako da se pomiri s tim.

Još jednu zanimljivu diskusiju, vodila je profesorka Ana Bovan, predsednica CEDEF-a i ESEM-a, vezanu za ekonomske i druge efekte uvođenja e-mobilnosti u Srbiji.

U raspravi su joj se pridružile Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike , kao i Aleksandra Graovac, generalna sekretarka Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. Izuzetno zanimljiva diskusija, pokazala je da u Srbiji odlično razumeju da je potrebno što pre krenuti ka e-mobilnosti, ali taj put baš neće biti posut cvećem.

Mnogo problema stvara izuzetno zastareo vozni park, jer je prosečna starost automobila u Srbiji više od 16 godina. Prilično stari automobili iz zapadnoevropskih zemalja se uvoze u Srbiju bez ikakvih restrikcija, a uvoz polovnih automobila je čak šest puta veći od prodaje novih! Što se ekologije tiče, budućoj vladi neće biti lako, a Jovanka Atanacković je toga i te kako svesna.

Istovremeno, svesna je i mogućnosti koje Srbija ima s uvođenjem e-mobilnosti; ima prirodne resurse i sjajne klimatske uslove, ali će morati da ih zadrži u svom okrilju.

Aleksandra je pre svega istakla da će vlada morati da uradi nešto kako u oblasti ekološki podobnog odlaganja automobilskog otpada, tako i na polju nekontrolisanog uvoza polovnih automobila.

Vodonik nije pogodan za drumski transport

Frank Miler je govorio o ne baš ružičastom putu ka ostvarivanju e-mobilnosti, što se trenutno dešava u Nemačkoj, iako je najprodavaniji model u ovoj zemlji u septembru bio Tesla Model Y, zbunjujući u velikoj meri nemačke proizvođače automobila.

Međutim, čak i u Nemačkoj imaju dosta problema s problematično funkcionalnom i skupom infrastrukturom, kao i moćnim lobijima koji nisu zainteresovani isključivo za e-mobilnost. Oni žele i vodonik, koji po Frankovim rečima, nije pogodan za drumski transport.

Špijunaža električnih automobila

Svoje viđenje svih ovih problema izneo je i Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije, ali nije preveliki optimista po pitanju cirkularne ekonomije u Srbiji.

Primož Konda, Slovenac koji je doktorirao u Danskoj i Kini, ima odličan uvid u razvoj e-mobilnosti. Čini se prilično neverovatnim šta se sve radi na polju e-mobilnosti u Kini, kako u oblasti razvoja, broju prodatih automobila, tako i u sferi špijunaže u segmentu električnih automobila.

Da, dobro ste pročitali, špijuniranje uz pomoć bezbroj kamera instaliranih u svakom automobilu.

Srbija će uz pomoć Slovenije, Holandije i Nemačke, pronaći pravi izlaz iz tekućih dilema

Na kraju, zaključnu reč imao je Primož Lemež.

„Zadovoljan sam simpozijumom. Odlični, zaista odlični predavači i predavanja, zanimljive diskusije koje nisu bile usredsređene na ono što je već urađeno, već na ono što treba da se uradi, uz veliku pomoć ambasada Nemačke, Holandije i Slovenije, kao i prisustvo dva državna sekretara Srbije, što dokazuje da Srbija može veoma svetlu budućnost u okviru e-mobilnosti. U ovoj zemlji dotični problemi nailaze na razumevanje, te će uz pomoć Slovenije, Holandije i Nemačke, biti moguće veoma brzo pronaći pravi izlaz iz tekućih dilema. Veliki sam optimista po pitanju Srbije i njene e-mobilnosti!“, rekao je Lemež.

Sledeće godine ćemo imati 10. jubilarni Simpozijum o e-mobilnosti!