2024. je bila najtoplija godina u Srbiji

Godina 2024. je u Srbiji bil najtoplija od kada se vrše merenja, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Naučnici iz Kopernikove Službe za posmatranje klimatskih promena su ranije ocenili da je gotovo sigurno da je 2024. bila najtoplija godina ikada zabeležena i prva kalendarska sa prosečnom temperaturom preko 1,5 stepena Celzijusa višom nego u predindustrijskom periodu.

Hladnije vreme u decembru nije pomoglo Srbiji da zaostane za svetom u smislu zagrevanja. To ne iznenađuje, s obzirom da se oblast Mediterana, u kojoj se nalazi, zagreva brže od većeg dela sveta.

Prosečna godišnja temperatura u Srbiji je iznosila 13,3 stepena Celzijusa, što je 2,3 stepena više od proseka za period od 1991. do 2020. godine, pokazuju podaci RHMZ. Ovo je druga uzastopna godina koja obara rekord, budući da je 2024. je bila za skoro jedan stepen toplija od prethodne.

„Temperaturni opseg u Srbiji tokom 2024. godine bio je tipičan za obalske regije Španije, Italije ili Grčke u periodu 1961-1990, što znači da je 2024. za Srbiju bila mediteranska godina“, piše Irida Lazić u autorskom tekstu za portal Klima101.

Tokom leta su zabeležena četiri intenzivna toplotna talasa

U Somboru je 14. avgusta zabeležen apsolutni dnevni maksimum temperature vazduha na lokalnom nivou, od 40,6 stepena Celzijusa. Na većini meteoroloških stanica registrovani su rekordni brojevi letnjih dana sa temperaturom od preko 25 stepeni, zatim tropskih dana sa temperaturom od preko 30 stepeni. Takođe, većina meteoroloških stanica je zabeležila rekordan broj tropskih noći, kada je minimalna temperatura viša od 20 stepeni Celzijusa.

Tokom leta su zabeležena četiri intenzivna toplotna talasa, sa temperaturama koje su prelazile 35 stepeni Celzijusa.

Klimatolog Vladimir Đurđević je objasnio da je tokom minulog leta samo sedam dana imalo maksimalnu temperaturu ispod proseka, od čega su tri dana bila vezana, od 2. do 4. jula. Najduži neprekinuti niz temperatura iznad proseka trajao je više od tri nedelje, od 7. avgusta do kraja tog meseca.

Sa visokim temperaturama i toplotnim talasima obično ide i suša. Po preliminarnim analizama, ona od marta do kraja avgusta ove godine je bila ozbiljnija i od suše koja je zahvatila Srbiju 2012. godine. Sušni uslovi i visoke temperature su za posledicu imali značajno smanjenje poljoprivrednih prinosa, zatim probleme sa vodosnabdevanjem, niske vodostaje i šumske požare.

Smanjenje broja hladnih dana

Uz povećanje broja broja dana sa izuzetno visokim temperaturama, došlo je do smanjenja broja hladnijih dana. Prošle godine je zabeležen dosad najniži broj mraznih dana, onih sa jakim mrazom i ledenih dana. Reč je o najnižoj dnevnoj temperaturi ispod nula i minus deset stepeni odnosno najvišoj koja je ispod nule.

U Negotinu je u januaru prošle godine izmereno svega dva centimetra snega, što je najniži nivo do sada na ovoj lokaciji. Na sedam glavnih meteoroloških stanica zabeležen je najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem.

Godina 2024. ostaje zabeležena kao prekretnica u klimatskoj istoriji Srbije. Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu za ulaganjima u mere prilagođavanja klimatskim promenama.