Vlada predložila izmene zakona o obnovljivim izvorima energije

Hrvatska vlada je usvojila predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o obnovljivim izvorima energije i visokoefikasnoj kogeneraciji, kojim se produžava obaveza snabdevača električnom energijom da otkupljuju električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora po regulisanoj ceni.

Snabdevači električnom energije dužni su da preuzmu udeo izražen procentom neto isporučene električne energije povlašćenih proizvođača električne energije po regulisanoj otkupnoj ceni koja iznosi 0,42 kuna (oko 0,057 evra) po kWh, navodi se u predlogu zakona. Ovaj udeo propisuje vlada Hrvatske uredbom koju donosi do 31. oktobra tekuće godine za sledeću godinu, na osnovu plana prihoda i rashoda operatora tržišta električne energije za sledeću godinu s projekcijama za najmanje trogodišnji period.

Operator tržišta električne energije preostali udeo u neto isporučenoj električnoj energiji povlašćenih proizvođača električne energije prodaje na Hrvatskoj berzi električne energije (CROPEX), na transparentan i nepristrasan način. Preostali udeo jednak je razlici plana proizvodnje EKO bilančne grupe, koja okuplja proizvođače iz OIE u sistemu podsticaja, i dela električne energije koji su snabdevači obavezni da preuzmu, navodi se u tekstu predloga.

Predlog zakona predstavlja početak procesa smanjivanja pritiska na snabdevače i otvara put daljoj liberalizaciji tržišta električne energije u Republici Hrvatskoj, a operator će kao upravljač EKO bilančne grupe osigurati plasman i prodaju preostalog udela električne energije u sistemu podsticaja na tržište električne energije preko CROPEX-a, što će imati za posedicu jačanje kapaciteta i potrebne likvidnosti CROPEX-a, razvoj veleprodajnog tržišta električne energije u Republici Hrvatskoj, a time i jačanje regionalnog uticaja CROPEX-a, navodi se.

Ovim izmenama i dopunama ostvariće se i ukidanje izuzeća obaveze proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije od odgovornosti za odstupanja, što će posledično dovesti do njihovog učestvovanja u pokrivanju troškova za balansiranje elektroenergetskog sistema.

U tekstu se takođe navodi da će se budućim zakonom pružiti podsticaj razvoju solarnih fotonaponskih elektrana domaćinstava i osigurati transparentnija tenderska procedura za odabir najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju proizvodnih postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije i visokoefikasnih kogenerativnih postrojenja na državnom zemljištu, kao i kontrolu zakonitosti sprovedenog tenderskog postupka za dodelu tržišne premije i postupka za podsticanje garantovanom otkupnom cenom.

Hrvatska je 2017. godine za podsticaje za OIE isplatila 1,9 milijardi kuna (oko 255,7 miliona evra), od čega je 956 miliona kuna (oko 128,7 miliona evra) prikupljeno od snabdevača (koji plaćaju fiksnu naknadu), a 890 miliona kuna (119,8 miliona evra) od potrošača električne energije, prenosi portal energetika-net.

U Hrvatskoj je krajem jula u pogonu bilo ukupno 1.328 postrojenja koja su u sistemu podsticaja, a njihova ukupna snaga je dostigla 820 MW. Razvija se još 65 takvih projekata snage 255,9 MW, što će ukupnu instalisanu snagu u sistemu podsticaja prebaciti preko 1 GW.

Predložene i izmene zakona o energetskoj efikasnosti

Hrvatska vlada je usvojila i predlog izmena zakona o energetskoj efikasnosti, kojima snabdevačima električnom energijom, gasom, toplotnom energijom i naftnim derivatima propisuju obavezne uštede od 1% godišnje prodaje energije krajnjim kupcima za 2019. i 2020. godinu, 1,25% za 2021. godinu i 1,5% za 2022. godinu.

Obveznici će uštede ostvariti kroz energetsku efikasnost u krajnjoj potrošnji (npr. ESCO usluge, mešanje biogoriva, štedne sijalice…), kupovinom utvrđenih ušteda ili uplatom Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost za neostvarene uštede koje prelaze 10% obaveze iz prethodne godine. Predviđaju se i finansijske kazne za one koji ne budu poštovali obavezne uštede.