Evropska industrija vodonika mora da nastavi nagla\u0161avati zna\u010daj \u010distog na\u010dina proizvodnje tih molekula u pogledu ja\u010danja istrajnosti celog sistema, poru\u010dili su na ovogodi\u0161njoj Evropskoj nedelji vodonika akteri iz ovog sektora, objavio je Hydrogen Europe.<\/p>\n
„Skaliranjem vodonika mo\u017eemo da poja\u010damo otpornost,“ poru\u010dila je navedena asocijacija povodom odr\u017eavanja trodnevnog skupa u Briselu.<\/p>\n
Vodonik iz niskougljeni\u010dnih i obnovljivih izvora je jedan od vidova skladi\u0161tenja vi\u0161kova energije, a i mogu\u0107e gorivo ili sirovina za takozvano ozelenjavanje privrede \u2013 na primer, u saobra\u0107aju odnosno proizvodnji \u010delika. EU izdvaja milijarde evra za podsticaje, ali je proizvodnja vodonika od prirodnog gasa, a zapravo fosilnog gasa, i dalje mnogo jeftinija, iako se tu ura\u010dunavaju i tro\u0161kovi za ispu\u0161tanje gasova s efektom staklene ba\u0161te.<\/p>\n
U trenutku kada su ciljevi EU iz Direktive o obnovljivoj energiji RED3 ugro\u017eeni, a ovaj sektor pritom prelazi sa megavata na gigavate, akteri se mogu ujediniti oko zajedni\u010dkog cilja, dodao je Hydrogen Europe.<\/p>\n
Hacimarkakis: Industrija vodonika je spremna da ponudi re\u0161enja koja su Evropi potrebna za izgradnju fleksibilnog, autonomnog i odr\u017eivog energetskog sistema<\/p><\/blockquote>\n
\u201eUkoliko \u017eelimo da energetski sistem Evrope u\u010dinimo bezbednijim i pristupa\u010dnijim, moramo ubrzati \u010distu tranziciju. Obnovljivi i niskougljeni\u010dni vodonik mogu imati va\u017enu ulogu u toj tranziciji i zato podsti\u010demo dalji razvoj\u201c, prokomentarisao je evropski komesar za energetiku i stambena pitanja Dan Jergensen na otvaranju konferencije najvi\u0161eg ranga o politici, zakonima i propisima za ovaj segment privrede. Odr\u017eana je u okviru Evropske nedelje vodonika.<\/p>\n
Nema promena planova smanjivanja emisija u EU<\/h3>\n
\u0160efica Generalnog direktorata za energetiku (DG ENER) Selin Gauer ponovila je da je Evropska komisija posve\u0107ena klimatskim ciljevima i ulozi vodonika u tome. „Ne \u017eelimo da menjamo pravac. Ne menjamo ni krajnje ciljeve: smanjenje od 90 odsto pre kraja 2040. godine i dalje je krajnja ta\u010dka. Neophodno je pokrenuti sva re\u0161enja\u201c, izjavila je. Re\u010d je o ukupnim godi\u0161njim neto emisijama gasova s efektom staklene ba\u0161te u pore\u0111enju sa 1990. godinom.<\/p>\n
Evropska industrija vodonika, koja se nalazi na pragu dostizanja jednog gigavata instaliranog kapaciteta i na putu je da ostvari \u010detiri gigavata do 2030. godine, mora da nastavi borbu za izvesnost u regulatornim pitanjima, primenljiva pravila proizvodnje i kreaciju klju\u010dnog dela tra\u017enje kako bi sprovela ono \u0161to je obe\u0107ano za taj strate\u0161ki molekul, dodao je Hydrogen Europe.<\/p>\n
U pet zemalja se krajem jula gradilo \u010detiri petine svih kapaciteta elektrolizera<\/p><\/blockquote>\n
Generalni direktor Jorgo Hadzimarkakis izjavio je da je industrija spremna da ponudi re\u0161enja koja su Evropi potrebna za izgradnju fleksibilnog, autonomnog i odr\u017eivog energetskog sistema. „Dobra politika \u0107e osloboditi ovaj potencijal \u2013 a to zna\u010di da se o\u010duvaju, pa \u010dak i podignu uspostavljene obaveze koje su stvorile preko potrebnu tra\u017enju za \u010distim molekulima. Sada bi podrivanje ili revidiranje tih ciljeva samo izazvalo dodatnu neizvesnost u vreme kada je ovom sektoru potrebna stabilnost i doslednost\u201c, podvukao je.<\/p>\n
Najnoviji podaci ove asocijacije pokazuju da je, zaklju\u010dno sa julom, kapacitet potro\u0161nje elektri\u010dne energije u aktivnim postrojenjima za elektrolizu vode porastao na ukupno 677 megavata. Ipak, o\u010dekuje se da \u0107e \u010dak jo\u0161 1,6 gigavata biti pu\u0161teno u rad pre kraja godine.<\/p>\n