Evropska unija je do sada podr\u017eala ukupno 106 strate\u0161kih projekata u oblasti kriti\u010dnih sirovina kako bi poja\u010dala snabdevanje i smanjila zavisnost od bilo kog pojedina\u010dnog dobavlja\u010da. Druga runda je donela 46 odabranih predloga iz 16 dr\u017eava \u010dlanica, od 102 ovogodi\u0161nje prijave.<\/p>\n
Prema Zakonu o kriti\u010dnim sirovinama (CRMA), eksploatacija 2030. godine mora da pokrije najmanje 10 odsto potro\u0161nje, uz udeo doma\u0107e prerade od 40 odsto, a da se iz recikliranja pokrije 25 procenata.<\/p>\n
U novoj grupi je osam projekata isklju\u010divo za ekstrakciju, jedanaest za preradu i devetnaest za recikla\u017eu. Osam ih je integrisano: tri kombinuju eksploataciju i preradu, a pet preradu i recikliranje. Navedeni projekti su za petnaest od ukupno sedamnaest strate\u0161kih sirovina.<\/p>\n
Do sada prihva\u0107eni strate\u0161ki projekti su na putu da zadovolje ciljani obim ekstrakcije litijuma u EU<\/p><\/blockquote>\n
Novi strate\u0161ki projekti<\/a> namenjeni su ja\u010danju evropskih lanaca vrednosti. Sedam projekata je za litijum baterijskog kvaliteta, dvanaest za nikl, deset za kobalt, pet za mangan, a \u010detiri za grafit, pri \u010demu bi svi doprinosili lancu vrednosti u domenu proizvodnje baterija u Evropskoj uniji. Dva projekta za magnezijum i tri za volfram namenjeni su za odbranu i vazduhoplovstvo, dok \u010detiri projekta za retke zemne elemente treba da u\u010destvuju u industriji permanentnih magneta, saop\u0161tila je Evropska komisija.<\/p>\n
Zajedno sa pro\u0161logodi\u0161njih 47 strate\u0161kih projekata unutar EU<\/a> i 13 u tre\u0107im zemljama,<\/a> oni bi mogli u potpunosti da pokriju ciljanu eksploataciju litijuma, nikla, retkih elemenata, magnezijuma i volframa, kao i ambicije za preradu litijuma i retkih zemnih elemenata. Dalje, mogli bi da zadovolje 89 procenata planirane prerade kobalta i 57 odsto volframa i 51 procenat magnezijuma, dok bi u potpunosti ispunili ciljeve za recikla\u017eu litijuma, kobalta i retkih elemenata, navodi se u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Litijum je od klju\u010dnog zna\u010daja za baterijske sisteme za skladi\u0161tenje energije (BESS), uklju\u010duju\u0107i baterije za elektri\u010dna vozila.<\/p>\n
Devet rudnika litijuma na listi strate\u0161kih projekata EU<\/h3>\n
Samo jedan novi poduhvat, Zinnwald Lithium Project u Nema\u010dkoj, obuhvata rudarenje litijuma. Radi pore\u0111enja, 2025. je odobreno sedam predloga rudnika litijuma, kao i projekat Jadar<\/a> kompanije Rio Tinto, koji je u grupi van EU \u2013 i zamrznut.<\/p>\n
Pored toga, sada ima ukupno \u010detiri strate\u0161ka projekta za dobijanje ovog alkalnog metala iz geotermalnih voda, od kojih su dva nova predloga. Ova tehnologija u razvoju ima zanemarljiv uticaj na \u017eivotnu sredinu u pore\u0111enju sa rudarstvom. Trinaest predloga prihva\u0107enih u prve dve runde namenjeno je isklju\u010divo preradi i-ili recikliranju litijuma.<\/p>\n
Istovremena proizvodnja litijuma i toplotne energije iz geotermalnih izvora mogu jedna drugoj da pove\u0107aju isplativost<\/p><\/blockquote>\n
AMG Critical Materials, sa sedi\u0161tem u Amsterdamu, kupio je pro\u0161le godine preostalih 71 odsto firme Zinnwald Lithium. Taj budu\u0107i rudnik litijuma iz stena bio bi u blizini Altenberga u Saksoniji, du\u017e \u010de\u0161ko-nema\u010dke granice. Obuhvatao bi i postrojenje za preradu.<\/p>\n
Lithium de France, \u0107erka firma kompanije Arverne, radi na sistemu za eksploataciju i preradu litijuma iz geotermalnih voda u severnom Alzasu u Francuskoj. Krajnji cilj projekta je godi\u0161nja proizvodnja 27.000 tona litijuma baterijskog kvaliteta, zajedno sa dva teravat-sata toplotne energije.<\/p>\n
Kombinacija geotermalne energije i litijuma mo\u017ee da pove\u0107a isplativost obe ove, ina\u010de skupe tehnologije.<\/p>\n