Evropska unija je postavila cilj<\/a> da obustavi uvoz ruskog te\u010dnog prirodnog gasa (LNG) do 1. januara 2027. godine, a da kupovinu po osnovu svih ugovora o uvozu ruskog gasa, kako po onim koji se odnose na gasovode, tako i onim koji uklju\u010duju druge na\u010dine snabdevanja, do 1. novembra 2027. godine.<\/p>\n Prethodna vlada, koju je predvodio Viktor Orban, protivila se odluci EU. Tvrdila<\/a> je da bi predlo\u017eene mere za postepeno ukidanje uvoza ruskog gasa uni\u0161tile sigurnost snabdevanja Ma\u0111arske. Ali, novi premijer zemlje je Peter Ma\u0111ar<\/a>.<\/p>\n Velika zavisnost Ma\u0111arske od ruskog gasa bila je posledica ekonomskih faktora, a ne tehni\u010dkih ograni\u010denja<\/p><\/blockquote>\n Ministar energetike i privrede I\u0161tvan Kapitanji (Istv\u00e1n Kapit\u00e1ny) objasnio je u intervjuu za portal Telex<\/a> da je visoka zavisnost Ma\u0111arske od ruskog prirodnog gasa, koji je ranije \u010dinio 75-80 odsto ukupnog uvoza, bila uslovljena ekonomskim faktorima, a ne tehni\u010dkim ograni\u010denjima.<\/p>\n Gasovodna infrastruktura zemlje omoguc\u0301ava uvoz iz vi\u0161e geografskih pravaca. Me\u0111utim, odluke o nabavci bile su vezane za cene na referentnoj TTF berzi, pri \u010demu je ruski gas stalno bio najisplativija i ekonomski najefikasnija opcija, naglasio je on.<\/p>\n Ministar nije \u017eeleo da iznese konkretne podatke o smanjenju uvoza ruskog gasa tokom proteklih pet meseci. Ali, potvrdio je da je Rusija i dalje glavni i ekonomski najefikasniji dobavlja\u010d Ma\u0111arske.<\/p>\n Snabdevanje Ma\u0111arske prirodnim gasom bic\u0301e u potpunosti obezbe\u0111eno iz alternativnih izvora koji nisu ruski<\/p><\/blockquote>\n Ma\u0111arska je spremna da po\u0161tuje pravila i rokove EU za postepeno ukidanje snabdevanja ruskim gasom, istakao je on.<\/p>\n Ukoliko se situacija bude odvijala prema trenutnim o\u010dekivanjima, Ma\u0111arska c\u0301e ispuniti rok EU za postepeno ukidanje ruskog gasa, koji isti\u010de sledec\u0301eg oktobra, dodao je Kapitanji.<\/p>\n Ministar je naglasio da c\u0301e Ma\u0111arska, pre isteka roka, u potpunosti obezbediti snabdevanje gasom iz alternativnih izvora koji nisu ruski, koristec\u0301i postojec\u0301e interkonektore i strategije diversifikacije.<\/p>\n Kako bi se osigurala dugoro\u010dna stabilnost snabdevanja i pristupa\u010dne cene bez uvoza iz Rusije, Ma\u0111arska radi na dva glavna re\u0161enja, rekao je on.<\/p>\n Projekat Neptun Deep, koji podrazumeva eksploataciju gasnog polja u rumunskom delu Crnog mora, predstavlja veoma isplativu buduc\u0301u alternativu, prema njegovim re\u010dima.<\/p>\n Pregovori sa investitorom u projekat i rumunskim politi\u010dkim rukovodstvom su vec\u0301 u toku, dodao je on.<\/p>\n Ma\u0111arska tako\u0111e planira da iskoristi predstojec\u0301i globalni bum u sektoru te\u010dnog prirodnog gasa (LNG) tako \u0161to c\u0301e znatno unapred obezbediti kapacitete za transport i uvoz.<\/p>\n Prema re\u010dima Kapitanjija, dr\u017eavna energetska kompanija MVM<\/a> preduzima konkretne korake i sklapa ugovore o buduc\u0301im isporukama sa me\u0111unarodnim energetskim kompanijama.<\/p>\n Ma\u0111arska dobija prirodni gas iz Rusije putem gasovoda Balkanski tok. Ovaj gasovod predstavlja nastavak Turskog toka i prolazi kroz Bugarsku i Srbiju. Turski tok doprema gas iz Rusije preko Crnog mora do Turske.<\/p>\n Kada je u oktobru 2025. godine predlo\u017eena zabrana uvoza ruskog gasa, Evropska komisija je saop\u0161tila<\/a> da se ta mera ne odnosi na tranzit ruskog gasa, te da stoga nec\u0301e uticati na snabdevanje Srbije i Bosne i Hercegovine.<\/p>\nDva re\u0161enja<\/h3>\n
BiH, Ma\u0111arska i Srbija dobijaju prirodni gas iz Rusije<\/h3>\n