{"id":96361,"date":"2026-09-24T10:01:26","date_gmt":"2026-09-24T08:01:26","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=96361"},"modified":"2026-09-24T10:03:19","modified_gmt":"2026-09-24T08:03:19","slug":"od-ugovora-veka-do-zelene-tranzicije-snazno-energetsko-partnerstvo-azerbejdzana-s-evropom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/od-ugovora-veka-do-zelene-tranzicije-snazno-energetsko-partnerstvo-azerbejdzana-s-evropom\/","title":{"rendered":"Od Ugovora veka do zelene tranzicije: sna\u017eno energetsko partnerstvo Azerbejd\u017eana s Evropom"},"content":{"rendered":"

U vreme kada rastu\u0107e geopoliti\u010dke tenzije i sukobi ugro\u017eavaju energetsku bezbednost \u0161irom sveta, Azerbejd\u017ean se isti\u010de svojim strate\u0161kim i vizionarskim pristupom energetici. Ova zemlja ne samo da je svoje energetske resurse iskoristila za ekonomski rast i razvoj, ve\u0107 ih stavlja u slu\u017ebu ja\u010danja me\u0111unarodne saradnje i unapre\u0111enja energetske bezbednosti svojih partnera, posebno onih u Evropi.<\/h2>\n

Sme\u0161ten na prelazu izme\u0111u Evrope i Azije, Azerbejd\u017ean je na\u0161iroko poznat kao naftna i gasna sila. Istovremeno, ova zemlje pokrenula je i ambiciozne ciljeve kada je re\u010d o energetskoj i zelenoj tranziciji i planira da svoju energetsku kompaniju SOCAR u potpunosti dekarbonizuje do 2050. godine.<\/h2>\n

Svakog 20. septembra, Azerbejd\u017ean obele\u017eava godi\u0161njicu Ugovora veka \u2013 istorijskog sporazuma koji je dr\u017eava potpisala 1994., samo tri godine nakon \u0161to je stekla nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza. Sporazum je potpisan izme\u0111u vlade Azerbejd\u017eana i naftnih kompanija iz \u0161est zemalja \u2013 Sjedinjenih Dr\u017eava, Velike Britanije, Rusije, Turske, Norve\u0161ke i Saudijske Arabije.<\/p>\n

Ugovorom je dogovoren zajedni\u010dki razvoj i proizvodnja na naftnim poljima Azeri i Chirag, kao i na delu naftnog polja Gunashli koji je na ve\u0107oj dubini. Ova polja se nalaze u azerbejd\u017eanskim vodama Kaspijskog mora. Kompanije potpisnice su SOCAR, Amoco, bp, McDermott, UNOCAL, Lukoil, Statoil, TPAO, Pennzoil, Ramco i Delta.<\/p>\n

Industrija nafte i gasa integrisala je Azerbejd\u017ean u globalnu privredu i obezbedila zemlji finansijska sredstva za investicije u ovaj sektor, kao i zna\u010dajne direktne strane investicije. Usledila su brojna partnerstva sa nekim od najve\u0107ih svetskih korporacija i banaka, uklju\u010duju\u0107i Shell, Oracle, Masdar i JPMorgan Chase.<\/p>\n

\n
\"Ugovora<\/figure>\n
Foto: Istorija bu\u0161enja naftnih bu\u0161otina u Azerbejd\u017eanu prikazana u okviru stalne postavke izlo\u017ebe u SOCAR-ovom sedi\u0161tu u Bakuu (Balkan Green Energy News)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Od prvih naftnih bu\u0161otina na svetu do va\u017ene uloge u snabdevanju Evrope<\/h3>\n

Brzi rast Azerbejd\u017eana u energetici ima korene u njegovoj dugoj, ali i pionirskoj ulozi u eksploatiaciji nafte.\u00a0 U ovoj zemlji je prvi put na svetu mehani\u010dkim putem izbu\u0161ena industrijska naftna bu\u0161otina, a kasnije je ovde otvoreno i prvo naftno polje na moru.<\/p>\n

Pod vo\u0111stvom dr\u017eavne naftne kompanije SOCAR \u2013 State Oil Company of Azerbaijan Republic,<\/a> Azerbejd\u017ean izvozi sirovu naftu u 25 zemalja. 2025. godine, izvoz sirove nafte iz Azerbejd\u017eana iznosio je 170 miliona barela. Italija je kupila najve\u0107i deo, a slede \u010ce\u0161ka, Hrvatska i Rumunija.<\/p>\n

\n
\"Ugovor<\/figure>\n
Foto: Detaljan model poluuronjive bu\u0161a\u0107e platforme Heydar Aliyev (Balkan Green Energy News)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

\u0106erka firma SOCAR Midstream Operations<\/a> upravlja naftovodima i skladi\u0161nim kapacitetima.<\/p>\n

Naftovod Baku-Tbilisi-Ceyhan (BTC) transportuje sirovu naftu od terminala Sangachal na Kaspijskom moru do lu\u010dkog grada D\u017eejhana na obali Sredozemnog mora. Kapacitet iznosi 1,2 miliona barela dnevno. BTC prenosi naftu proizvedenu u Azerbejd\u017eanu, Kazahstanu i Turkmenistanu.<\/p>\n

SOCAR Midstream Operations je u julu preuzeo upravljanje nad ovim sistemom od svog partnera BP-a. Obe kompanije dr\u017ee po skoro jednu tre\u0107inu udela u naftovodu BTC. Udeli ostalih kompanija u konzorcijumu, me\u0111u kojima su MOL Group, Eni i TotalEnergies, manji su od po devet odsto.<\/p>\n

\n
\"Od<\/figure>\n
Foto: Naftovod Baku-Tbilisi-Ceyhan (SOCAR Midstream Operations)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Baku-Supsa Pipeline, naftovod poznat i po imenu Western Route Export Pipeline ili WREP, zavr\u0161ava se na gruzijskoj obali Crnog mora. Transportuje 90.000 barela na dan, a maksimalni kapacitet je 106.000 barela.<\/p>\n

„Na\u0161a vizija je da budemo najpouzdaniji i najodr\u017eiviji energetski koridor“, izjavio je pro\u0161le nedelje tehni\u010dki direktor ogranka SOCAR Midstream Operations Eldar Gazijev, na brifingu za novinare u glavnom gradu Bakuu, povodom godi\u0161njice Ugovora veka.<\/p>\n

\n
\"Od<\/figure>\n
Foto: Brifing za novinare u SOCAR-ovom sedi\u0161tu, septembar 2026, Baku, Azerbejd\u017ean (SOCAR)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Azerbejd\u017ean godi\u0161nje izvozi 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa<\/h3>\n

Kako je zna\u010daj prirodnog gasa proteklih nekoliko decenija rastao, Azerbejd\u017ean se pozicionirao kao jedna od energetskih sila, igraju\u0107i va\u017enu ulogu u o\u010duvanju bezbednosti snabdevanja Evrope energentima.<\/p>\n

Azerbejd\u017ean isporu\u010duje 25 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godi\u0161nje u 16 zemalja, uglavnom u Evropi, izjavio je zamenik ministra energetike Orhan Zejnalov.<\/p>\n

Kre\u0107u\u0107i od azerbejd\u017eanskog dela Kaspijskog mora, Ju\u017eni gasni koridor (SGC) je od vitalne va\u017enosti za Evropu i Mediteran. Prvi deo tog sistema je gasno polje Shah Deniz.<\/p>\n

\n
\"Ju\u017eni<\/figure>\n
Foto: Ju\u017eni gasni koridor (SOCAR)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Godine 2006. pu\u0161ten je u rad Ju\u017enokavkaski gasovod (South Caucasus Pipeline \u2013 SCP), radi snabdevanja Gruzije i Turske. Kapacitet je 2018. vi\u0161e nego utrostru\u010den na 24 milijarde kubnih metara godi\u0161nje. Novi, Transanadolijski gasovod (Trans Anatolian Natural Gas Pipeline, TANAP), produ\u017eio je iste godine ovaj koridor sve do gr\u010dke granice.<\/p>\n

Had\u017eijev: SOCAR-u i njegovim partnerima potrebna je investiciona podr\u0161ka EU da bi mogli da pove\u0107aju koli\u010dine gasa<\/p><\/blockquote>\n

Transjadranski gasovod (Trans Adriatic Pipeline \u2013 TAP), koji od te ta\u010dke sti\u017ee do Italije, ima godi\u0161nji kapacitet 12,7 milijardi kubnih metara. Mogao bi se pro\u0161iriti na 20 milijardi kubika.<\/p>\n

Azerbejd\u017ean i Evropska unija razmatraju mogu\u0107nost pove\u0107anja koli\u010dine gasa za postoje\u0107a i nova tr\u017ei\u0161ta, kao \u0161to su Austrija i Nema\u010dka. Kako bi se ostvario ovaj ambiciozni cilj, SOCAR-u i njegovim partnerima potrebna je investiciona podr\u0161ka EU za taj projekat, izjavio je Anar Had\u017eijev, direktor finansija u jo\u0161 jednoj zavisnoj firmi, SOCAR Midstream Gas Operations.<\/p>\n

Partnerstvo Evropske unije i Azerbejd\u017eana omogu\u0107i\u0107e pove\u0107anje snabdevanja gasom, uz investicije u zelenu energetiku<\/h3>\n

Kamen temeljac energetskog partnerstva izme\u0111u Evropske unije i Azerbejd\u017eana postavljen je 2022. godine, kada su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Azerbejd\u017eana Ilham Alijev potpisali memorandum o strate\u0161kom partnerstvu u oblasti energetike. Time su izrazili spremnost da se godi\u0161nje isporuke gasa udvostru\u010de na 20 milijardi kubnih metara.<\/p>\n

Tokom svoje posete Bakuu u julu ove godine, Fon der Lajen je naglasila je bliske odnose i energetsku saradnju izme\u0111u EU i Azerbejd\u017eana.<\/p>\n

Poslovni okrugli sto o \u010distoj proizvodnji energije zakazan je u okviru predstoje\u0107eg samita EU-Azerbejd\u017ean u Briselu<\/p><\/blockquote>\n

Redovni Energetski dijalog na visokom nivou izme\u0111u Azerbejd\u017eana i EU nastavlja se po\u010detkom oktobra u Briselu.\u00a0 Tada \u0107e biti organizovan „Poslovni okrugli sto o \u010distoj energiji izme\u0111u EU i Azerbejd\u017eana“, a o\u010dekuje se da \u0107e se Fon der Lajen i Alijev obratiti u\u010desnicima. Ideja je da se okupe visoki zvani\u010dnici i predstavnici privatnog sektora.<\/p>\n

\n
\"Ministarstvo<\/figure>\n
Foto: Brifing za novinare u Ministarstvu energetike, septembar 2026, Baku, Azerbejd\u017ean (Ministarstvo energetike)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Pored razgovora o snabdevanju gasom, Azerbejd\u017ean planira da predstavi poslovne mogu\u0107nosti za kompanije sa sedi\u0161tem u EU koje se bave zelenom energijom.<\/p>\n

Izvoz gasa iz Azerbejd\u017eana u Evropu je 2025. iznosio 13 milijardi kubnih metara, 59 procenata vi\u0161e nego pet godina ranije, izjavio je zamenik ministra Zejnalov. Ta zemlja je spremna da dodatno pove\u0107a isportuke gasa rastu\u0107em evropskom tr\u017ei\u0161tu. Me\u0111utim, neophodni su dugoro\u010dni sporazumi i izvori finansiranja, objasnio je ovaj zvani\u010dnik i sugerisao da bi Evropska investiciona banka (EIB) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) mogle da preuzmu odre\u0111enu ulogu.<\/p>\n

Zajedni\u010dki projekat gasne elektrane osna\u017ei\u0107e strate\u0161ko partnerstvo sa Srbijom<\/h3>\n

Zamenik ministra energetike Zejnalov je posebno izdvojio Srbiju kao strate\u0161kog partnera Azerbejd\u017eana, ukazuju\u0107i na kontinuirani rast u snabdevanju gasom i zajedni\u010dki projekat za kogenerativnu gasnu elektranu u blizini Ni\u0161a.<\/a><\/p>\n

Azerbejd\u017ean i Srbija dogovaraju poslednje pojedinosti, dodao je ovaj zvani\u010dnik, pre nego \u0161to potpi\u0161u sporazum. Planirano postrojenje bi trebalo da ima kapacitet od 350 megavata za elektri\u010dnu i 150 megavata za toplotnu energiju.<\/p>\n

Zamenik ministra Orhan Zejnalov o\u010dekuje da \u0107e projekat kogenerativne elektrane na gas u Srbiji uskoro u\u0107i u fazu izgradnje<\/p><\/blockquote>\n

Azerbejd\u017ean je po\u010deo da izvozi gas u Srbiju pre par godina. Udeo te koli\u010dine u pokrivanju potra\u017enje stabilno raste, dostigav\u0161i \u010dak 16 odsto, a obim \u0107e se i dalje pove\u0107avati, naro\u010dito zbog projekta gasne elektrane, poru\u010dio je Zejnalov.<\/p>\n

„Izgradnja kogenerativnog postrojenja bi uskoro trebalo da po\u010dne. Ovo je na\u0161 projekat od velikog zna\u010daja\u201c, izjavio je zamenik ministra, napominju\u0107i da time SOCAR uspostavlja prisustvo u ovom regionu. Pored toga, zamenik ministra je naglasio zna\u010daj gasnih i elektri\u010dnih interkonektora Srbije za proizvodnju i isporuku energenata i budu\u0107u tra\u017enju.<\/p>\n

SOCAR sada ima dve rafinerije u Italiji, s velikim lancem maloprodaje<\/h3>\n

SOCAR poseduje vi\u0161e od sedam hiljada maloprodajnih benzinskih stanica u inostranstvu. Od toga ih u Italiji ima 6.300, gde je pre \u010detiri meseca zavr\u0161io akviziciju kompanije Italiana Petroli (IP), uklju\u010duju\u0107i dve rafinerije.<\/p>\n

Pored svoje rafinerije Heydar Aliyev na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu i nekoliko petrohemijskih postrojenja, kompanija je izgradila rafineriju nafte STAR u Turskoj, nakon \u0161to je tamo preuzela petrohemijsko postrojenje.<\/p>\n

U planu je nova rafinerija, da zameni postoje\u0107u. \u0160ef SOCAR-ovog segmenta za rafinerije i petrohemiju Orhan Alijev izjavio je da bi ova investicija mogla da dostigne sedam milijardi dolara.<\/p>\n

Azerbejd\u017ean planira osam gigavata projekata iz obnovljivih izvora u roku od \u0161est godina<\/h3>\n

Azerbejd\u017ean se okrenuo sveobuhvatnoj politici dekarbonizacije radi transformisanja privrede, pri \u010demu se SOCAR obavezao da najkasnije 2050. godine elimini\u0161e neto emisije gasova s efektom staklene ba\u0161te. Akcenat je na obnovljivoj energiji.<\/p>\n

„Ako investirate samo u jedan izvor, to vam ugro\u017eava bezbednost. Stoga je na\u0161 stav da moramo investirati u sve izvore istovremeno\u201c, kazao je Zejnalov.<\/p>\n

Pre kraja 2027. godine bi\u0107e pu\u0161tene u rad solarne i vetroelektrane ukupnog kapaciteta dva gigavata, dodao je. To je rezultat direktnih stranih investicija vrednih 2,6 milijardi dolara. Dalje, planirano je osam gigavata iz obnovljivih izvora energije u narednih \u0161est godina, zajedno sa \u010detiri interkonektora za izvoz elektri\u010dne energije i napajanje data centara za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju (AI), rekao je ovaj zvani\u010dnik.<\/p>\n

U Azerbejd\u017eanu su najve\u0107i vetropark i solarna elektrana na Kavkazu<\/p><\/blockquote>\n

Zavisna kompanija SOCAR Green zadu\u017eena je za obnovljive izvore energije. I ona je uspostavila nekoliko me\u0111unarodnih partnerstava, sa kompanijama kao \u0161to su Abu Dhabi Future Energy Co. (Masdar)<\/a> iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, PowerChina iz Kine i FAS Renewables iz Saudijske Arabije.<\/p>\n

Kineski Universal Energy sve\u010dano je pro\u0161le nedelje otvorio svoju solarnu elektranu Gobustan snage stotinu megavata. Ovaj projekat u blizini Bakua je pobedio na prvom azerbejd\u017eanskom tenderu za obnovljivu energiju, odr\u017eanom 2024. godine.<\/p>\n

U blizini se nalazi Masdarova fotonaponska elektrana Garadagh, kapaciteta 230 megavata. Zavr\u0161ena je pre tri godine, a deo je \u0161ireg javno-privatnog partnerstva. Trenutno se radi na pro\u0161irenju od najmanje 350 megavata fotonaponskog kapaciteta, a bi\u0107e izgra\u0111ena i baterija za skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n

Kompanija ACWA Power iz Saudijske Arabije pustila je u januaru ove godine u rad svoj vetropark Khizi-Absheron snage 240 megavata, u okviru jo\u0161 jednog javno-privatnog partnerstva. Oba navedena postrojenja su najve\u0107a svoje vrste u regionu Kavkaza.<\/p>\n

Vetroelektrane na moru doprine\u0107e smanjenju potrebe za gasnim elektranama<\/h3>\n

Obnovljivi izvori energije, uklju\u010duju\u0107i hidroenergiju, \u010dine jednu petinu ukupnog kapaciteta elektri\u010dne energije u Azerbejd\u017eanu. Cilj je da se do 2040. godine podigne udeo zelene energije na 38 odsto, a po istom planu, taj procenat bi pre kraja 2045. trebalo da iznosi 43 procenta. To je ekvivalentno u\u010dinku gasnih elektrana za koji bi bila potrebna 1,1 milijarda kubnih metara gasa godi\u0161nje, izjavio je zamenik ministra Zejnalov.<\/p>\n

Clean Energy Capital, ogranak kompanije Azerbaijan Green Energy Co. (AGEC), namerava da izgradi vetropark na moru snage 200 megavata i da ga pro\u0161iri na 600 megavata. Jo\u0161 nekoliko drugih velikih projekata vetroparkova i fotonaponskih sistema na kopnu je u izgradnji ili se bli\u017ei realizaciji.<\/p>\n

\u010cetiri interkonektora za izvoz struje<\/h3>\n

Azerbejd\u017ean planira da postane zna\u010dajan izvoznik zelene elektri\u010dne energije.<\/p>\n

U toku je rad na projektu elektroenergetske veze od Azerbejd\u017eana do Ma\u0111arske, koja uklju\u010duje kabl ispod Crnog mora izme\u0111u Gruzije i Rumunije. Istovremeno, razvija se projekat koridora zelene energije sa Gruzijom, Turskom i Bugarskom.<\/p>\n

Tre\u0107i koridor za prenos elektri\u010dne energije bi i\u0161ao od Azerbejd\u017eana kroz Jermeniju i azerbejd\u017eansku eksklavu Nah\u010divan do Turske, a predvi\u0111eni kapacitet je jedan gigavat. Pored toga, Azerbejd\u017ean radi na prvoj elektri\u010dnoj vezi sa Centralnom Azijom.<\/p>\n

Dr\u017eavni investicioni fond SOFAZ poma\u017ee energetsku tranziciju u inostranstvu<\/h3>\n

Deo Dr\u017eavnog naftnog fonda Republike Azerbejd\u017ean (State Oil Fund of the Republic of Azerbaijan \u2013 SOFAZ) podr\u017eava investicije u zelenu energiju u inostranstvu. To je takozvani suvereni fond blagostanja, a na kraju juna je upravljao aktivom vrednom ukupno 72,6 milijardi dolara.<\/p>\n

Jedan od novijih projekata je partnerstvo u oblasti infrastrukture za obnovljive izvore energije sa kompanijom Enfinity Global, \u010dije sedi\u0161te se nalazi u SAD-u. Portfolio kompanije obuhvata grupe fotonaponskih sistema u Italiji, u pogonu i u izgradnji, od ukupno 402 megavata. SOFAZ je u njih investirao 89 miliona dolara.<\/p>\n

Fond je tako\u0111e \u0161irom sveta u\u010destvovao u projektima obnovljivih izvora energije, skladi\u0161tenja i fleksibilnosti mre\u017ee u saradnji sa Me\u0111unarodnom finansijskom korporacijom (IFC), kompanijom Brookfield Asset Management i EQT-jem, koji ula\u017ee privatna sredstva u akcijski kapital.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U ovom dobu ugro\u017eavanja energetske bezbednosti usled rastu\u0107ih geopoliti\u010dkih tenzija i sukoba, Azerbejd\u017ean se isti\u010de svojim strate\u0161kim i vizionarskim pristupom energetici<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":96368,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Od Ugovora veka do zelene tranzicije: sna\u017eno energetsko partnerstvo Azerbejd\u017eana s Evropom","_seopress_titles_desc":"U ovom dobu ugro\u017eavanja energetske bezbednosti usled rastu\u0107ih geopoliti\u010dkih tenzija i sukoba, Azerbejd\u017ean se isti\u010de svojim strate\u0161kim i vizionarskim pristupom energetici.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"1","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Azerbejd\u017ean","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"footnotes":""},"categories":[504,7465,7462,7472,7458,7471,1,7463],"tags":[3279,669,1854,779,2751,6663,7022,255,7072,2838,5992,6851,647,3558,5490,7332,7425,1890,7205,7147,2341,5932],"class_list":["post-96361","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energija-vetra","category-fosilna-goriva","category-gas","category-mreze","category-nafta","category-obnovljivi-izvori-energije","category-solarna-energija","tag-dekarbonizacija","tag-elektricna-energija","tag-energetska-tranzicija","tag-fosilna-goriva","tag-gas","tag-gasne-elektrane","tag-gasovodi","tag-ifc","tag-interkonekcije","tag-masdar","tag-nafta","tag-naftovod","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-prenos-elektricne-energije","tag-prirodni-gas","tag-rafinerije","tag-socar","tag-solarne-elektrane","tag-tap","tag-trans-adriatic-pipeline","tag-vetroelektrane","tag-vetroelektrane-na-vodi","country-regioneu","country-srbija","country-svet"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96361","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=96361"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96361\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":96414,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/96361\/revisions\/96414"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/96368"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=96361"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=96361"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=96361"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}