Krajem pro\u0161log meseca, Nepal je pogodila katastrofalna poplava. Naime, 26. avgusta se odlomio deo gle\u010dera sa planine Langtang Lirung, u blizini granice s Kinom, \u0161to je pokrenulo lavinu od oko 110 miliona kubnih metara snega, leda i stena. Udar je bio toliko jak da su zabele\u017eene seizmi\u010dke aktivnosti. Buji\u010dna poplava je uni\u0161tila ni\u017ee predele u dolinama.<\/p>\n
Prema podacima nepalske uprave za upravljanje katastrofama, potvr\u0111ena je smrt vi\u0161e od 1.250 ljudi, dok se vi\u0161e od 6.150 i dalje vodi kao nestalo. Uni\u0161teno je oko 12.000 domova, a oko 1,6 miliona ljudi direktno je pogo\u0111eno.<\/p>\n
Katastrofa je rezultat slo\u017eenog doga\u0111aja do kojeg su doveli porast temperature, stanjivanje gle\u010dera, otapanje permafrosta i slabost u pojedinim ta\u010dkama geolo\u0161ke strukture<\/p><\/blockquote>\n
Istra\u017eiva\u010di iz grupe World Weather Attribution (WWA), sproveli su prvu studiju atribucije<\/a> ovog doga\u0111aja. Tako se ispituje u kojoj meri su klimatske promene uticale na verovatno\u0107u ili intenzitet odre\u0111enog ekstremnog doga\u0111aja.<\/p>\n
Autori u ovom slu\u010daju nisu poku\u0161avali da utvrde da li bi se ovakvo uru\u0161avanje i poplava dogodili u svetu bez klimatskih promena, ve\u0107 su analizirali faktore \u0161to su potencijalno doprineli destabilizaciji gle\u010dera i stenovitih padina pre uru\u0161avanja.<\/p>\n
Zaklju\u010dili su da su klimatske promene destabilizuju\u0107i faktor koji je delovao na ve\u0107 postoje\u0107u geolo\u0161ku predispoziciju. U studiji se navodi da je katastrofa rezultat slo\u017eenog doga\u0111aja uz objedinjavanje porasta temperature, stanjivanja gle\u010dera<\/a>, otapanja permafrosta i postoje\u0107ih slabosti geolo\u0161ke strukture.<\/p>\n
Himalaji se zagrevaju br\u017ee od globalnog proseka<\/h3>\n
Region Himalaja zagreva se br\u017ee od globalnog proseka, \u0161to pove\u0107ava nestabilnost ledenih i stenovitih formacija koje bi pri ni\u017eim temperaturama bile stabilnije.<\/p>\n
Uru\u0161avanje padine se, prema nalazima studije, dogodilo u kontekstu toplog 12-mese\u010dnog perioda od septembra 2025. do augusta 2026. godine. Temperature u julu i avgustu bile su oko 1,5 stepeni Celzijusa<\/a> vi\u0161e zbog ljudskog uticaja na klimu, pi\u0161e u dokumentu.<\/p>\n
Visoke temperature uti\u010du i na permafrost, trajno zamrznuto tlo. Kada se taj led otapa, pukotine u stenama mogu da se pro\u0161ire, dok voda od topljenja dodatno pove\u0107ava pritisak i smanjuje stabilnost padina.<\/p>\n
Lavine kamenja ove veli\u010dine su retke<\/p><\/blockquote>\n
Istovremeno, gle\u010deri u regionu stanjuju se za oko pola metra godi\u0161nje, \u0161to tako\u0111e mo\u017ee da oslabi postoje\u0107e pukotine i doprinese nestabilnosti.<\/p>\n
Obilne sne\u017ene padavine tokom oktobra i novembra prethodne godine tako\u0111e su doprinele velikoj koli\u010dini vode od topljenja po\u010detkom ove godine, \u0161to je mogao da bude jo\u0161 jedan faktor destabilizacije.<\/p>\n
\u201eLavine kamenja ove veli\u010dine su retke, sa procenjenom u\u010destalo\u0161\u0107u od pribli\u017eno jednog doga\u0111aja ove veli\u010dine svakih 1.000 do 10.000 godina\u201c, navodi se u studiji i dodaje da ovaj doga\u0111aj pokazuje da su granice adaptacije ve\u0107 dostignute.<\/p>\n
Nepal pla\u0107a cenu globalnog zagrevanja<\/h3>\n
Nepal doprinosi sa manje od 0,1 odsto ukupnim globalnim emisijama gasova sa efektom staklene ba\u0161te, ali je jedna od zemalja posebno izlo\u017eenih posledicama klimatskih promena.<\/p>\n
\u201eZajednice u Nepalu pla\u0107aju svojim \u017eivotima za krizu uzrokovanu emisijama fosilnih goriva hiljadama kilometara daleko\u201c, rekla je Friderike Oto, jedna od autorki studije.<\/p>\n
Nepal je podneo zahtev Fondu Ujedinjenih nacija za reagovanje na gubitke i \u0161tetu za finansijsku podr\u0161ku u saniranju posledica<\/p><\/blockquote>\n