Oko 1,6 miliona tona kriti\u010dnih i strate\u0161kih sirovina, uklju\u010duju\u0107i bakar, aluminijum, litijum, kobalt i retke zemne materijale, nalazi se u ure\u0111ajima koji se stavljaju na tr\u017ei\u0161te Evropske unije svake godine, pokazuje izve\u0161taj konsultantske kompanije<\/span>\u00a0Boston Consulting Group i nevladine organizacije Cradle to Cradle.<\/p>\n Prema procenama autora, u postoje\u0107em fondu ku\u0107nih aparata i potro\u0161a\u010dke elektronike u EU nalazi se vi\u0161e od 65 milijardi evra vrednih kriti\u010dnih sirovina.<\/p>\n Analiza se fokusira na pametne telefone i ma\u0161ine za pranje ve\u0161a<\/p><\/blockquote>\n Cradle to Cradle i Boston Consulting Group analizirali su tr\u017ei\u0161ni potencijal cirkularne ekonomije u elektronici, fokusiraju\u0107i se na pametne telefone i ma\u0161ine za pranje ve\u0161a.<\/p>\n Izve\u0161taj isti\u010de da bi primena cirkularne ekonomije u tretmanu starih elektri\u010dnih i elektronskih ure\u0111aja mogla zna\u010dajno da pobolj\u0161a ponovno iskori\u0161\u0107avanje kriti\u010dnih sirovina, \u010dime bi se smanjili tro\u0161kovi i rizici<\/a> povezani sa zavisno\u0161\u0107u od stranih dobavlja\u010da.<\/p>\n „Cirkularnost odavno vi\u0161e nije samo deo agende odr\u017eivosti. Ona predstavlja jednu od klju\u010dnih strate\u0161kih prilika za evropske kompanije. Pored toga, cirkularna ekonomija sve vi\u0161e postaje geostrate\u0161ka nu\u017enost za evropsku politiku“, rekao je Aleksander Majer cum Felde, partner u Boston Consulting Groupu i koautor studije.<\/p>\n Iako se godi\u0161nje u Evropi generi\u0161e vi\u0161e od 13 miliona tona elektronskog i elektri\u010dnog otpada, svega oko 43 odsto ove koli\u010dine se sakupi, navodi se u izve\u0161taju. Kriti\u010dni materijali \u010dine oko 10 odsto ovog otpada, dok istovremeno \u010dine 75 odsto njegove vrednosti, dodaje se.<\/p>\n Izve\u0161taj ukazuje da se mnogi stari ure\u0111aji ne vra\u0107aju u ekonomski ciklus<\/a> \u010dak i ako se vi\u0161e ne koriste. Prema nalazima istra\u017eivanja, evropska doma\u0107instva u proseku imaju 74 elektronska ure\u0111aja, njih 13 zadr\u017eavaju iako ih vi\u0161e ne koriste, pri \u010demu je devet funkcionalno, a \u010detiri neispravno.\u00a0<\/span><\/span><\/p>\n Kada je re\u010d o mobilnim telefonima, procene pokazuju da je \u010dak 700 miliona starih pametnih telefona deponovano u fiokama. U njima se nalazi oko 50.000 tona kriti\u010dnih sirovina, \u010dija se vrednost procenjuje na 3,5 milijardi evra, dodaje se.<\/p>\n Gotovo petina pametnih telefona koji se koriste u Evropi jesu polovni ure\u0111aji<\/p><\/blockquote>\n Udeo pametnih telefona na tr\u017ei\u0161tu EU koji su proizvedeni u Uniji manji je od jedan odsto. Autori izve\u0161taja smatraju da bez obzira na to \u0161to se ure\u0111aji uvoze, vrednost materijala iz tih ure\u0111aja mo\u017ee da ostane u Evropi i bude iskori\u0161\u0107ena kroz popravku, obnovu i recikla\u017eu.<\/p>\n Obnova pametnih telefona ve\u0107 predstavlja veliko tr\u017ei\u0161te, koje u Evropi ostvaruje godi\u0161nji prihod od oko \u0161est milijardi evra, pi\u0161e u izve\u0161taju. Gotovo petina, odnosno oko 18 odsto pametnih telefona koji se koriste u Evropi, jesu polovni ure\u0111aji.<\/p>\n Ovo tr\u017ei\u0161te bi do 2028. godine moglo da raste po godi\u0161njoj stopi od osam odsto i dostigne vrednost od oko osam milijardi evra, procenjuje se u izve\u0161taju.<\/p>\n Veliki ku\u0107ni aparati, poput ve\u0161 ma\u0161ina, za razliku od mobilnih telefona, u Evropskoj uniji uglavnom se proizvode lokalno. Prema studiji, primena cirkularne ekonomije u ovom slu\u010daju mo\u017ee direktno da uti\u010de na otpornost proizvo\u0111a\u010da, jer \u010dak 70 odsto potreba za kriti\u010dnim sirovinama u ve\u0161 ma\u0161inama mo\u017ee biti obezbe\u0111eno upotrebom materijala iz starih ure\u0111aja.<\/p>\n Zato je va\u017ean pristup dizajnu prema kom se proizvodi od samog po\u010detka oblikuju tako da se njihovi materijali na kraju \u017eivotnog veka mogu izdvojiti i ponovo upotrebiti bez gubitka kvaliteta. Ovakav pristup dizajnu naziva se Cradle to Cradle (C2C).\u00a0<\/span><\/p>\n Ure\u0111aje treba smatrati bankama materijala<\/span><\/p><\/blockquote>\n Ure\u0111aje treba smatrati bankama materijala, te bi trebalo da budu projektovani tako da budu netoksi\u010dni, lako rastavljivi i modularni. To bi olak\u0161alo popravku i ponovnu upotrebu komponenti kao \u0161to su motori i elektronski moduli, kao i recikliranje sirovina.<\/span><\/p>\n Izve\u0161taj isti\u010de da se kroz cirkularni dizajn potreba za primarnim materijalima po ure\u0111aju mo\u017ee smanjiti za 40 do 50 odsto.<\/p>\n „Dana\u0161nje odluke o dizajnu odre\u0111uju tro\u0161kovnu poziciju proizvo\u0111a\u010da do 2030. godine, kao i to koliki deo materijalne vrednosti od vi\u0161e od 65 milijardi evra, sadr\u017eane u evropskom fondu ure\u0111aja, mo\u017ee ponovo da se iskoristi“, rekao je Tim Jansen , izvr\u0161ni \u010dlan uprave Cradle to Cradle NGO.<\/p>\n Novi propisi Evropske unije podsti\u010du praksu Cradle to Cradle dizajna<\/p><\/blockquote>\n Novi propisi Evropske unije podsti\u010du ovu praksu. Naime, Zakon o kriti\u010dnim sirovinama<\/a> predvi\u0111a da do 2030. kapaciteti EU za recikla\u017eu mogu da obezbede najmanje 25 odsto godi\u0161nje potro\u0161nje strate\u0161kih sirovina.<\/p>\nU Evropi se godi\u0161nje generi\u0161e vi\u0161e od 13 miliona tona elektronskog i elektri\u010dnog otpada<\/h3>\n
Cirkularni dizajn \u010duva vrednost materijala<\/h3>\n