„Privrednim subjektima koji prelaze na biomasu mora se garantovati dovoljna koli\u010dina u kontinuitetu, mora se re\u0161iti problem njenog skladi\u0161tenja, odnosno moraju postojati logisti\u010dki i trgovinski centri. Upravo u ovom trenutku, Serbio intenzivno radi na BioRES projektu, koji za cilj ima otvaranje vi\u0161e ovakvih centara na teritoriji Srbije“, kazala nam je u intervjuu. Nekada\u0161nja pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine i nagra\u0111ivana menad\u017eerka je otkrila da, nakon \u0161to je upotpunjen zakonski okvir za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora, u sektoru biomase postoji potreba da se usvoji dodatna regulativa o restrikcijama emisija, kao i podsticaji za proizvodnju toplotne energije, mere vezane za pove\u0107anje potro\u0161nje biogoriva i propisi vezani za standardizaciju biogoriva i grejnih tela.<\/p>\n
Svi relevantni podaci upu\u0107uju na ogroman potencijal biomase u Srbiji i okru\u017eenju, odnosno da veoma podbacujemo uprkos prilici za razvoj i za\u0161titu okoline. Koliko lokalnih kotlarnica, s naglaskom na javne ustanove, prelazi na to gorivo?<\/strong><\/p>\n Veoma je te\u0161ko nabrojati individualne kotlarnice i javne ustanove koje prelaze na biogorivo, ali je veliki broj zainteresovanih i u pitanju je trend koji sve vi\u0161e uzima maha. Recimo, u Prijepolju su skoro sve javne ustanove, a re\u010d je o \u010detiri ili pet objekata, pre\u0161le na pelet. Sli\u010dna situacija je i sa gerontolo\u0161kim centrima u Vojvodini, ali i drugim objektima, poput \u0161kola i bolnica. U ovom trenutku se oko 20 sistema za centralno grejanje u Srbiji nalazi u razli\u010ditim fazama razvoja projekata, koji podrazumevaju zamenu fosilnih goriva biomasom. Neke op\u0161tine, poput Bajine Ba\u0161te i Malog Zvornika, ve\u0107 od kraja ove sezone mogle bi imati instalirana re\u0161enja na biomasu.<\/p>\n <\/p>\n Op\u0161tinske toplane, relativno veliki sistemi, hroni\u010dno se bore sa dugovima i optere\u0107uju lokalne samouprave. Da li promene u vrsti goriva mogu da promene situaciju?<\/strong><\/p>\n Definitivno da. Operativni tro\u0161kovi grejanja na biomasu su ni\u017ei od grejanja na fosilna goriva. Osim toga, investicioni tro\u0161kovi se mogu pokriti ili kroz povoljne kredite koji su dostupni, ili se investicija mo\u017ee obezbediti kroz javno-privatno partnerstvo.<\/p>\n <\/p>\n Koji investitori imaju jasnu ra\u010dunicu da se u novim projektima u poljoprivredi, industrijskoj proizvodnji ili drugim oblastima opredele za takva re\u0161enja?<\/strong><\/p>\n Kori\u0161\u0107enje biomase kao energenta mo\u017ee svakom preduze\u0107u ostvariti zna\u010dajne u\u0161tede u tro\u0161kovima goriva i, samim tim, pomo\u0107i mu da postane konkurentniji. Kod industrijskih korisnika ve\u0107 sad imamo trend prelaska ili planiranja prelaska sa prirodnog gasa na biomasu.<\/p>\n <\/p>\n Sa kojim organizacijama u regionu Nacionalna asocijacija za biomasu dobro sara\u0111uje? Kakve su aktivnosti i komunikacija na evropskom i svetskom nivou?<\/strong><\/p>\n Pre svega, tu su Svetska asocijacija za biomasu (WBA) i\u00a0 Evropska asocijacija za biomasu \u2013 Aebiom. U okviru Horizon 2020 \u2013 BioRES-a, projekta koji asocijacija sprovodi, sara\u0111ujemo sa GIZ-om (Deutsche Gesellschaft f\u00fcr Internationale Zusammenarbeit) i ostalim partnerima iz Nema\u010dke, Austrije, Slovenije, Bugarske, Hrvatske i Finske, a imamo i kontakte sa sli\u010dnim organizacijama u regionu.<\/p>\n <\/p>\n Velik deo delatnosti oko biomase zavisi od drvne industrije, a ona je u ovim krajevima desetkovana. \u0160ume su, pritom, veoma zapu\u0161tene, s nagomilanim preprekama za odr\u017eivo i profitabilno upravljanje. Kakva re\u0161enja predla\u017eete regulatorima i zakonodavcima?<\/strong><\/p>\n Treba da znate da je danas u \u0161umarstvu u Srbiji va\u017ean izazov to \u0161to se planira manje se\u010da nego \u0161to je mogu\u0107e, i \u0161to se i ti planovi ne izvr\u0161avaju. Serbio je pro\u0161le godine bio uklju\u010den u konsultacije oko poslednjih izmena Zakona o \u0161umama.<\/p>\n <\/p>\n Za koje primere napretka u ovom sektoru znate iz drugih balkanskih zemalja? <\/strong><\/p>\n Jedan od dobrih primera je razvoj proizvodnje drvne se\u010dke u Hrvatskoj. Kako bi \u0161to bolje iskoristili \u0161umsku biomasu i ostvarili ekonomsku korist za \u201eHrvatske \u0161ume\u201c, tamo su osnovali trgova\u010dko dru\u0161tvo \u201e\u0160umska biomasa\u201c d.o.o, \u010diji je primarni zadatak da organizuje tr\u017ei\u0161te drvne se\u010dke i prikupljanje \u0161umske biomase. Zanimljiv je i koncept razvoja toplana u Bosni i Hercegovini na biomasu.<\/p>\n <\/p>\n Da li i mali poljoprivrednici mogu imati koristi od sakupljanja otpadaka i snabdevanja postrojenja na biomasu gorivom?<\/strong><\/p>\n Svakako. Najbolji primer za to je Danska, u kojoj farmeri imaju priliku da dobro zarade prodajom slame, a pri tome je prose\u010dna cena toplotne energije za potro\u0161a\u010de od 50 do 60 evra po megavat-satu. U pojedinim gradovima u Vojvodini u kojima je gas energent, cena iznosi preko sto evra po megavat-satu.<\/p>\n <\/p>\n Koji usevi se u Srbiji najvi\u0161e koriste kao biomasa?<\/strong><\/p>\n Kada je u pitanju poljoprivredna biomasa, najvi\u0161e se koriste sojina i p\u0161eni\u010dna slama. Pored toga, premda energetski zasadi jo\u0161 nisu za\u017eiveli, klonovi sive vrbe bele\u017ee izuzetnu produktivnost na na\u0161im terenima.<\/p>\n <\/p>\n Organizujete me\u0111unarodnu konferenciju o obnovljivim izvorima energije. Kakav je odziv i \u0161ta o\u010dekujete od tog skupa?<\/strong><\/p>\n Da, Serbio organizuje veliku me\u0111unarodnu konferenciju SEE Energy \u2013 Connect & Supply 2016, koja \u0107e se odr\u017eati 15. i 16. novembra u Master centru u Novom Sadu. Cilj nam je da na jednom mestu okupimo sve va\u017ene aktere u oblasti biomase kako bismo promovisali ovaj sektor, ali i omogu\u0107ili povezivanje renomiranih kompanija i me\u0111unarodnih institucija iz sektora obnovljivih izvora energije, kako bi se dodatno podstakao njegov razvoj u regionu Jugoisto\u010dne Evrope. Mi se nadamo da \u0107e konferencija nai\u0107i na veliki odziv, jer su usvajanjem zakonske regulative u Srbiji stvoreni povoljniji uslovi za investicione potencijale u sektoru energetike i treba ih iskoristiti. A konkretno u sektoru obnovljivih izvora stoje najva\u017eniji mehanizmi za pokretanje ve\u0107e energetske efikasnosti Srbije, kao i borbu protiv klimatskih promena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Srbiji ima privrednika koji razmi\u0161ljaju o transformaciji energetskog sistema u svojim objektima ka kogeneraciji,…<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[482],"tags":[714,6355],"class_list":["post-9568","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-intervju","tag-biomasa","tag-horizon-europe"],"acf":[],"yoast_head":"\n