Usled neumoljivog toplotnog talasa<\/a> na Balkanu, rizik od restrikcija<\/a> ili \u010dak havarijskih nestanaka struje ostaje visok. U isto vreme, Centralna Evropa je odahnula sa padom temperatura i dugoo\u010dekivanim padavinama, \u0161to bi moglo da olak\u0161a situaciju. Sve slabiji protok Dunava ugro\u017eava nuklearku Kozloduy, koja je klju\u010dni \u010dinilac odr\u017eanja stabilnosti u regionu. Ona je bukvalno na pedalj od prinudnog smanjenja proizvodnje.<\/p>\n Ma\u0111arska<\/a> dr\u017eavna elektroprivreda MVM ponovo je pokrenula drugu od dve turbine jedinog preostalog aktivnog reaktora u nuklearnoj elektrani Paks.<\/a> Sistem je bio pred potpunim ga\u0161enjem pre nego \u0161to je Dunav kona\u010dno malo porastao s istorijskog minimuma.<\/p>\n Sprovode se vanredne vodoprivredne mere. Na toj lokaciji \u0107e u drugu po veli\u010dini reku u Evropi biti potopljene dve bar\u017ee sa 145.000 kubnih metara kamena, kako bi se pobolj\u0161ao protok vode prema postrojenju. Dunav hladi reaktore u Paksu, kao i u rumunskoj nuklearki Cernavod\u0103,<\/a> koja je i dalje van pogona, i u sistemu Kozloduy, koji se nalazi nizvodno od nje.<\/p>\n Zna\u010dajno je \u0161to je nuklearna elektrana Kr\u0161ko<\/a> u Sloveniji, a ona je deli sa susednom Hrvatskom, podigla stepen iskori\u0161\u0107enosti kapaciteta na 660 megavata. odnosno 90 odsto. Rad joj je bio smanjen na 520 megavata zbog slabog protoka i visoke temperature Save.<\/p>\n Kozloduy, kojim upravlja dr\u017eavni holding BEH, primi\u010de se kriti\u010dnoj ta\u010dki. Pre nedelju dana, Dunav je bio svega desetak centimetara iznad nivoa koji bi uslovio smanjenje proizvodnje struje. Ta \u00a0nuklearna elektrana sastoji se od dva reaktora snage od po jednog gigavata.<\/p>\n Ukoliko Dunav na tom mestu zatim padne jo\u0161 20 centimetara, oba bloka \u0107e morati da budu isklju\u010dena sa mre\u017ee. To bi pove\u0107alo muke celom regionu. Kozloduj obezbe\u0111uje dve petine ukupne proizvodnje struje u Bugarskoj.<\/p>\n Gr\u010dka i Bugarska su postale ki\u010dma elektroenergetskih sistema u regionu<\/p><\/blockquote>\n Jugoisto\u010dna Evropa je te\u0161ko pogo\u0111ena aktuelnom energetskom krizom, pri \u010demu ozbiljni strukturni nedostaci poja\u010davaju neizvesnost. Interkonekcije i solarna energija odigrali su klju\u010dnu ulogu u odr\u017eavanju stabilnosti, mada su cene struje sna\u017eno sko\u010dile.<\/a><\/p>\n Baterijski sistemi za skladi\u0161tenje energije (BESS), a posebno kapaciteti u Bugarskoj, koja je bez premca u svetu, jo\u0161 su jedan klju\u010dni oslonac. Ta zemlja ve\u0107 mesec dana obara rekorde u izvozu struje, koji dosti\u017ee i do 33 gigavat-sati dnevno.<\/p>\n Va\u017eno je napomenuti da je Gr\u010dka 14. avgusta zabele\u017eila do tada najve\u0107i dnevni neto izvoz elektri\u010dne energije, 53,9 gigavat-sati, preneo je Energypress.<\/a> U Bugarsku je isporu\u010dila 25 gigavat-sati, a velik deo tih koli\u010dina ode dalje u Centralnu i Isto\u010dnu Evropu, pi\u0161e u \u010dlanku.<\/p>\n Kod mesta Orjahovo, u blizini Kozloduja, Dunav je pao devet centimetara u poslednjih \u0161est dana. Prema najnovijoj prognozi, vodostaj \u0107e se do 23. avgusta smanjiti jo\u0161 pet centimetara.<\/p>\n Na sre\u0107u, akumulacije hidroelektrana su trenutno na 78% popunjenosti, pokazuje poslednji izve\u0161taj.<\/p>\n Kozloduy radi prema utvr\u0111enom planu, uz preduzimanje dodatnih mera zbog nezapam\u0107eno niskog vodostaja Dunava, saop\u0161tilo je ju\u010de Ministarstvo energetike.<\/p>\nInterkonekcije, solar, baterijsko skladi\u0161tenje dr\u017ee energetski sistem iznad vode<\/h3>\n
Ministarstvo energetike: Kozloduy radi po planu<\/h3>\n