Prose\u010dna temperatura u Zapadnoj Evropi tokom juna<\/a> i jula iznosila je 21,62 stepena Celzijusa, odnosno 2,79 stepeni vi\u0161e od proseka za period 1991\u20132020, pokazuju podaci C3S.<\/p>\n Prethodni rekord, postavljen 2022. godine, prema\u0161en je za gotovo 0,9 stepeni.<\/p>\n Iako je Evropa kontinent koji se najbr\u017ee zagreva, temperature su se tokom jula znatno razlikovale od regiona do regiona. U zapadnoj Evropi bile su znatno vi\u0161e od prose\u010dnih, dok su u isto\u010dnoj Evropi i Skandinaviji zabele\u017eeni hladniji uslovi.<\/p>\n Prose\u010dna temperatura na evropskom kopnu iznosila je 20,49 stepeni Celzijusa, pa je jul 2026. bio 11. najtopliji jul od po\u010detka merenja.<\/p>\n Godina 2026. za sada je tre\u0107a najtoplija od po\u010detka merenja<\/p><\/blockquote>\n Na globalnom nivou, jul je bio drugi najtopliji u istoriji merenja, zajedno sa julom 2024. godine i iza rekordnog jula 2023.<\/p>\n Prose\u010dna globalna temperatura iznosila je 16,90 stepeni Celzijusa, \u0161to je 1,47 stepeni vi\u0161e od procenjenog proseka za jul tokom predindustrijskog perioda od 1850. do 1900. godine.<\/p>\n Teku\u0107a godina je za sada tre\u0107a najtoplija od po\u010detka merenja, iza 2024. i 2025, dok je poslednjih 11 godina bilo najtoplije u istoriji merenja.<\/p>\n Direktor C3S-a Karlo Buontempo ocenio je da, tokom postojanja ljudske civilizacije, verovatno nije zabele\u017eena ovako topla klima.<\/p>\n \u201eGlavni pokreta\u010d ovog zagrevanja, kao \u0161to znamo, jesu gasovi sa efektom staklene ba\u0161te\u201c, rekao je Buontempo.<\/p>\n U velikim delovima Evrope tokom jula zabele\u017eeni su znatno su\u0161niji uslovi od prose\u010dnih.<\/p>\n Me\u0111u njima su delovi Iberijskog poluostrva, Francuske, Nema\u010dke, Austrije i Ma\u0111arske, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, delovi Islanda i zemlje Beneluksa.<\/p>\n Vla\u017enost povr\u0161inskog sloja zemlji\u0161ta u zapadnoj Evropi bila je znatno ni\u017ea nego u julu 2022. godine, kada je region poslednji put pogodila te\u0161ka su\u0161a.<\/p>\n Dugotrajni sistemi visokog vazdu\u0161nog pritiska zadr\u017eavali su toplotu nad zapadnom Evropom, dok su ekstremne temperature dodatno poja\u010davale su\u0161u. Kako se zemlji\u0161te isu\u0161uje, smanjuje se njegovo prirodno rashla\u0111ivanje, pa se toplota jo\u0161 lak\u0161e akumulira.<\/p>\n Klimatske promene poja\u010davaju ekstremne vru\u0107ine, pri \u010demu se vru\u0107ina i su\u0161a sve vi\u0161e me\u0111usobno poja\u010davaju<\/p><\/blockquote>\n \u201eOvo je jasan primer kako klimatske promene poja\u010davaju ekstremne vru\u0107ine, pri \u010demu se vru\u0107ina i su\u0161a sve vi\u0161e me\u0111usobno poja\u010davaju\u201c, rekla je Samanta Berd\u017eis iz Evropskog centra za srednjoro\u010dne vremenske prognoze (ECMWF), koji sprovodi C3S.<\/p>\n Proticaji i vodostaji brojnih evropskih reka bili su znatno ni\u017ei od prose\u010dnih, a me\u0111u posebno pogo\u0111enima na\u0161le su se Sena, Rajna i Dunav<\/a>. Nizak vodostaj pove\u0107ao je pritisak na vodosnabdevanje, navodnjavanje, re\u010dni transport i proizvodnju energije<\/a> u nekoliko evropskih zemalja.<\/p>\n Visoke temperature i su\u0161a istovremeno su stvorile uslove za izuzetno intenzivne po\u017eare. Po\u017ear koji je krajem jula izbio u francuskom departmanu \u017dironda zahvatio je gotovo 42.000 hektara i primorao vi\u0161e od 220.000 ljudi na evakuaciju.<\/p>\n U isto vreme, po\u017ear koji je opisan kao najve\u0107i u novijoj istoriji \u0160panije zahvatio je gotovo 44.000 hektara u provinciji Avila, u blizini Madrida.<\/p>\n Veliki po\u017eari zabele\u017eeni su i u drugim delovima Evrope, kao i na severozapadu Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (SAD) i u Kanadi.<\/p>\nSu\u0161a, nizak vodostaj i po\u017eari<\/h3>\n
Rekordna temperatura povr\u0161ine mora<\/h3>\n