{"id":9480,"date":"2016-04-27T11:58:27","date_gmt":"2016-04-27T09:58:27","guid":{"rendered":"http:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=9480"},"modified":"2026-06-12T17:51:39","modified_gmt":"2026-06-12T15:51:39","slug":"dostizanje-ciljeva-odrzivog-razvoja-zahteva-individualnu-odgovornost-prekogranicne-projekte","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/dostizanje-ciljeva-odrzivog-razvoja-zahteva-individualnu-odgovornost-prekogranicne-projekte\/","title":{"rendered":"Dostizanje ciljeva odr\u017eivog razvoja zahteva individualnu odgovornost i prekograni\u010dne projekte"},"content":{"rendered":"

Ujedinjene nacije u Srbiji renoviraju svoje budu\u0107e sedi\u0161te tako da bude energetski efikasno i \u010dak proizvodi energiju. Ugra\u0111uju se pametni mera\u010di potro\u0161nje struje, vode i toplotne energije, a vr\u0161e se i zna\u010dajne tehni\u010dke prepravke, ka\u017ee Irena Voja\u010dkova-Solorano. U intervjuu za Balkan Green Energy News,<\/em> stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica Programa UN-a za razvoj u Srbiji (UNDP) istakla je da, na primer, arhitekti pove\u0107avaju dostupnost dnevnog svetla ugradnjom staklenih zidova na ve\u0107ini spratova. Ona isti\u010de da odr\u017eivost dolazi iz posve\u0107enosti svake osobe, a da grupacije i i politi\u010dke zajednice u dru\u0161tvu, sve do vlada i me\u0111unarodnih tela, deluju u skladu sa globalnim konsenzusom definisanim u 17 ta\u010daka.<\/h2>\n

Na ravan krov zgrade UN na Novom Beogradu bi\u0107e postavljeni solarni paneli. \u201ePa ipak, dobijanje dozvola za to predstavlja izazov i organizacija je u pregovorima s gradom i nadle\u017enim ministarstvom. To je veoma skupo pa radimo sa privatnim sektorom i tra\u017eimo ni\u017ee cene, kao i donacije, da vidimo koje bismo jo\u0161 energetski efikasne tehnologije mogli da uvedemo\u201c, ka\u017ee Voja\u010dkova-Solorano. Projekat je jo\u0161 u fazi razvoja a, prema prora\u010dunu, renoviranje \u0107e ko\u0161tati oko milion dolara (880.000 evra). \u201ePo\u0161to \u0107e nam tro\u0161kovi za energiju biti zna\u010dajno manji, investicija \u0107e se s vremenom isplatiti\u201c, rekla je. Zgrada bi trebalo da bude zavr\u0161ena do sredine juna, a energetska oprema \u0107e mo\u0107i jo\u0161 da se unapre\u0111uje.<\/p>\n

Voja\u010dkova-Solorano ima dr\u017eavljanstvo Nema\u010dke. Stupila je na du\u017enost u Srbiji u oktobru 2013. godine. Predvodila je aktivnosti UN-ovih tela u zemlji tokom poplava 2014. zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao i napore tokom izbegli\u010dke i migrantske krize sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice (UNHCR).<\/p>\n

Pre dolaska u Srbiju radila je 28 godina u Me\u0111unarodnoj organizaciji za migracije (IOM) na razli\u010ditim pozicijama u Aziji i Evropi. Njen prethodni anga\u017eman bio je na \u010delu IOM-ovog Odeljenja za upravljanje migracijama (2010-2013) u \u017denevi. Diplomirala je istoriju i politi\u010dke nauke na Univerzitetu u Hajdelbergu, zavr\u0161ila postidplomske studije istorije, geografije i me\u0111unarodnog prava na Univerzitetu u Be\u010du i diplomirala na Diplomatskoj akademiji u Be\u010du.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Kako vidite ulogu Srbije u sprovo\u0111enju 17 ciljeva odr\u017eivog razvoja koje su Ujedinjene nacije usvojile pro\u0161le godine? Koje je korake vlada preduzela i koji su ciljevi iz Agende za 2030. najve\u0107i izazov za na\u0161u zemlju? <\/strong><\/h4>\n

Srbija je du\u017ee od dve godine bila veoma aktivna na diplomatskom planu i u pripremi, sve dok ciljevi nisu odre\u0111eni. Pomo\u0107u nacionalnog tima Ujedinjenih nacija uklju\u010dili smo \u0161ire slojeve dru\u0161tva u debatu, oslu\u0161kuju\u0107i njihove reakcije kroz dru\u0161tvene medije. Tako\u0111e smo radili sa nevladinim organizacijama i privatnim sektorom. Mladi ljudi su bili posebno zainteresovani, da bi se uverili kako \u0107e biti posla i prilike da se do njega do\u0111e, kao i da \u0107e \u017eiveti u dru\u0161tvu stabilnosti i ravnopravnosti. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno za Srbiju i jo\u0161 \u0161est zemalja \u0161irom sveta jeste \u0161to mladi \u017eele da kultura bude uklju\u010dena u razmatranje kada se razgovara o razvoju \u2013 o tome kakva je budu\u0107nost na\u0161e kulture. Kulturom se ne smatra samo odlazak u muzej ve\u0107 na\u010din na koji se pona\u0161amo i komuniciramo. Tu se radi o prihvatanju odgovornosti. Mladi ljudi \u017eele da preuzmu odgovornost za sopstveni \u017eivot. Svaka osoba mo\u017ee da izabere neki cilj i promeni ne\u0161to. Porodica ili \u0161kola mogu da izaberu cilj odr\u017eivog razvoja i rade na njemu.<\/p>\n

Da li je ispravno re\u0107i da zemlje Balkana imaju zajedni\u010dke izazove kada je odr\u017eivi razvoj u pitanju?<\/strong><\/h4>\n

Sada su se sve zemlje uklju\u010dile u odr\u017eivi razvoj. Sve \u0107e biti ocenjivane na isti na\u010din i izve\u0161tavati o tih 17 ciljeva \u2013 vi\u0161e nemamo podelu izme\u0111u razvijenih i zemalja u razvoju. Iako se mnogi ciljevi ocenjuju i posti\u017eu na nacionalnom nivou, puno ih ima koji ne poznaju granice. Na za\u0161titi \u017eivotne sredine i smanjenju rizika od prirodnih katastrofa mora se raditi sa susedima, ali tako\u0111e i na ekonomskom razvoju. Klimatske promene, \u010dista voda i kanalizacije su jo\u0161 neki od ciljeva odr\u017eivog razvoja koji zahtevaju regionalno delovanje.<\/p>\n

U pogledu Agende za 2030, u\u010desnici konferencije o o odr\u017eivom razvoju odr\u017eane 4. aprila u Srbiji zaklju\u010dili su da je postojanje transparentnih i efikasnih institucija klju\u010dno za dostizanje bilo kojeg od tih ciljeva, zajedno sa postizanjem \u0161ireg dru\u0161tvenog konsenzusa. Koji su to prirodni partneri dr\u017eave u pogledu odr\u017eivog razvoja?<\/strong><\/h4>\n

Mir, pravda i jake institucije su cilj broj 16. Dru\u0161tvo je sagra\u0111eno na temelju institucija \u2013 i vladi i parlamentu, i gra\u0111anskom dru\u0161tvu i nezavisnim institucijama, svima je potrebna pravna osnova i da budu po\u0161tovani.<\/p>\n

Diverzifikacija izvora i ve\u0107e kori\u0161\u0107enje obnovljivih vidova energije su neophodni za odr\u017eivi energetski razvoj. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi projekat \u201eSmanjenje barijera za ubrzani razvoj tr\u017ei\u0161ta biomase u Srbiji\u201c. Koji su njegovi rezultati i \u0161ta su najve\u0107e prepreke?<\/strong><\/h4>\n

Odr\u017eiva energetika i diverzifikacija izvora su zadatak za cele Ujedinjene nacije. U ovda\u0161njem timu imamo mnogo organizacija koje to podr\u017eavaju na razli\u010dite na\u010dine. Srbija je tek na po\u010detku tog puta \u2013 nema mnogo kompanija niti lokalnih samouprava koje koriste taj veliki potencijal. Program Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP) i UNDP su veoma aktivni i imaju mnoge projekte u saradnji sa vladom i lokalnim vlastima. Nekoliko projekata GEF-a (Global Environment Facility)<\/em> su zajedno iskoristili Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP. Pobolj\u0161avamo energetsku efikasnost javnih zgrada mere\u0107i potro\u0161nju i poku\u0161avamo da je smanjimo.<\/p>\n

Osim toga, promovi\u0161emo bio-masu kao obnovljiv izvor energije. O\u010dekujemo da \u0107e 20 lokalnih samouprava uvesti mere za pobolj\u0161anje efikasnosti i koristiti to gorivo. Planiramo da za tu oblast privu\u010demo 15 miliona dolara investicija.<\/p>\n

Ima mnogo prepreka koje usporavaju po\u010detak proizvodnje \u010diste energije i zato to ide tako sporo. Sa svim pravnim i administrativnim preprekama koje treba prevazi\u0107i, zakon o fidin tarifama jo\u0161 \u010deka na svoju primenu. \u017delimo to da ubrzamo organizuju\u0107i radionice i seminare za zaposlene u ministarstvima i lokalnim samoupravama. Do sada je znanje o tome bilo na niskom nivou.<\/p>\n

Jedan od segmenata projekta je i elektronska platforma za trgovanje biomasom. Za kada je planirano da taj sistem proradi?<\/strong><\/h4>\n

Po\u010detak rada se o\u010dekuje do kraja godine, kao rezultat saradnje Privredne komore Srbije i UNDP-a. Trudimo se da unapredimo znanje i razumevanje kod dobavlja\u010da bio-mase i kupaca, kao i da uspostavimo standarde.<\/p>\n

Su\u0161tina UNDP-a je osna\u017eivanje, uklju\u010duju\u0107i emancipaciju pomo\u0107u poslovnih ve\u0161tina. Iz va\u0161eg iskustva, pogotovo u sektoru zelene energije, koji su mehanizmi uspe\u0161ni u mobilisanju ljudi iz marginalizovanih grupa?<\/strong><\/h4>\n

Prvi korak je edukacija, da bismo omogu\u0107ili ljudima da sami naprave izbor, a ne da zavise od drugih koji \u0107e im re\u0107i \u0161ta bi trebalo da urade. Osim saradnje Unicefa sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja, UNDP prati situaciju u op\u0161tinama da bi marginalizovane grupe imale pristup zdravstvenim uslugama, obrazovanju i zapo\u0161ljavanju. Sagradili smo recikla\u017eni centar u blizini Novog Pazara i pobrinuli se da u obli\u017enjem naselju ljudi imaju vodu, kanalizaciju, a tako\u0111e i posao. Postrojenje je predato lokalnoj kompaniji koja se bavi upravljanjem otpadom. To radimo da bismo pokazali lokalnim samoupravama \u0161ta mogu i same da u\u010dine. UNDP nije ovde da bi brinuo o svakom ponaosob, odgovornost za to je na vlastima. Mi im samo pokazujemo \u0161ta se mo\u017ee uraditi.<\/p>\n

Nakon poplava 2014. primenili smo mnoge mere na op\u0161tinskom nivou, poput gra\u0111enja brana protiv buji\u010dnih tokova. Pazimo na to da kompanije koje obavljaju taj posao budu iz te oblasti kako bismo pokrenuli zapo\u0161ljavanje i unapredili znanje, kao i svest o \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

Kakve su mere za pobolj\u0161anje upravljanja energijom potrebne na lokalnom nivou, u op\u0161tinama i gradovima, i gde je tu UNDP?<\/strong><\/h4>\n

Pre svega, meri se potro\u0161nja energije, upore\u0111uju se podaci i gledaju primeri kako potro\u0161nja mo\u017ee biti smanjena. UNDP poma\u017ee op\u0161tinama merenjima i tra\u017eenjem individualnih re\u0161enja, u zavisnosti od toga da li radi o planinskoj oblasti, ima li \u0161ume ili reka. Tako\u0111e poma\u017eemo u pisanju projekata i potrebno je jo\u0161 mnogo stru\u010dnog kapaciteta kako bi lokalne samouprave mogle da iskoriste fondove koji su im na raspolaganju. Potrebna im je valjana dokumentacija da bi mogle da se prijave.<\/p>\n

A da li su stru\u010dni kapaciteti na terenu dovoljni za taj posao? Kolike se u\u0161tede o\u010dekuju?<\/strong><\/h4>\n

Stru\u010dnost je tu i treba je iskoristiti. Mi poma\u017eemo upore\u0111uju\u0107i i povezuju\u0107i. UNDP sprovodi istra\u017eivanje\u00a0 o basenu reke Kolubare, o re\u010dnim tokovima i onome \u0161to treba da se uradi kako bi se kontrolisale poplave. To zahteva analizu mnogih stru\u010dnjaka i kompanija. Mi ih povezujemo i oni pi\u0161u studiju.<\/p>\n

Region su 2014. pogodile velike poplave i doga\u0111aji su istakli hitnost stematizacije upravljanja u nesre\u0107ama i radova na polju prilago\u0111avanja klimatskim promenama. Koliko je u me\u0111uvremenu ura\u0111eno u tom pogledu i kako tome doprinose UN?<\/strong><\/h4>\n

To je bila sna\u017ena saradnja sa vlastima, uspostavljena u trenutku. Kada smo primili zahtev za pomo\u0107, bukvalno za jedan dan smo poslali materijal, ali i eksperte koji su procenjivali situaciju dok je sve trajalo i preporu\u010divali preventivne mere.<\/p>\n

Pro\u0161le godine je u Sendaju u Japanu potpisana deklaracija o smanjivanju rizika od katastrofa na globalnom nivou. Srbija se bila prisutna na visokom nivou i u\u010destvovala u dono\u0161enju standarda za izradu dokumenta. Jedna je od prvih zemalja koje su ga potpisale i ratifikovale. Radili smo na tome zajedno sa Vladom Srbije i vlasti su bile brze u tra\u017eenju na\u010dina da uvedu nove mere. Zakonska re\u0161enja bi trebalo uskoro da budu usvojena. Radili smo na izradi akcionog plana za narednih pet godina kako bismo uspostavili sistem smanjenja rizika od katastrofa.<\/p>\n

Pro\u0161le godine Srbija je prva od kandidata za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji objavila svoje mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Kakva je njena pozicija u pogledu odr\u017eivog razvoja?<\/strong><\/h4>\n

Srbija je postavila osnove i mislim da su ciljevi ostvarivi, ali ve\u0107 sad je vreme za akciju. Emisije ugljen-dioksida moraju se drasti\u010dno smanjiti, kori\u0161\u0107enjem obnovljivih energenata i drugim merama, ali dr\u017eava mora mnogo aktivnije da se uklju\u010di u taj proces. Postupak priklju\u010denja Evropskoj uniji tako\u0111e podrazumeva razli\u010dite mere, ali Pariska deklaracija ti\u010de se svetskih ciljeva. Mislimo da to udvostru\u010duje potrebu da Srbija uradi prave stvari, ali mora veoma brzo da po\u010dne sa tim.<\/p>\n

\u00a0\u201e\u017dene su \u010desto glavne u upravljanju energijom u svojim doma\u0107instvima i zajednicama, tako da mogu biti mo\u0107ne pokreta\u010dice promena pri prelasku na odr\u017eivu, \u010distu, zelenu energiju\u201c, rekao je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun na Svetskom samitu o energetskoj budu\u0107nosti u Abu Dabiju u januaru. Kakvi su primeri rodno osve\u0161\u0107ene politike u projektima UN-a u Srbiji i regionu, posebno na na polju klimatskih promena i odr\u017eivog energetskog razvoja?<\/strong><\/h4>\n

Rodno osve\u0161\u0107ena politika je zastupljena u svim na\u0161im projektima. \u0160ta god da radimo, pazimo da potrebe i energija oba roda budu podjednako predstavljeni. U mere za umanjenje rizika od katastrofa kao \u0161to je obu\u010davanje spasila\u010dkih timova uklju\u010dujemo i \u017eene, za razliku od ranije. UNDP ima projekat uklju\u010divanja \u017eena u sprovo\u0111enje zakona. Jedan o energetskoj efikasnosti je na op\u0161tinskom nivou. Edukacija je na ovom nivou veoma va\u017ena i svojim stvaranjem kapaciteta i ja\u010danjem svesti \u017eelimo da do\u0111emo do toga da 50% u\u010desnika budu \u017eene.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ujedinjene nacije u Srbiji renoviraju svoje budu\u0107e sedi\u0161te tako da bude energetski efikasno i \u010dak proizvodi energiju. Ugra\u0111uju se pametni mera\u010di potro\u0161nje struje, vode i toplotne energije, a vr\u0161e se i zna\u010dajne tehni\u010dke prepravke, ka\u017ee Irena Voja\u010dkova-Solorano. U intervjuu za Balkan Green Energy News, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i stalna predstavnica Programa UN-a za razvoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":7639,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Dostizanje ciljeva odr\u017eivog razvoja zahteva individualnu odgovornost i prekograni\u010dne projekte","_seopress_titles_desc":"Ujedinjene nacije u Srbiji renoviraju svoje budu\u0107e sedi\u0161te tako da bude energetski efikasno i \u010dak proizvodi energiju. Ugra\u0111uju se pametni mera\u010di potro\u0161nje struje, vode i toplotne energije, a vr\u0161e se i zna\u010dajne tehni\u010dke prepravke, ka\u017ee Irena Voja\u010dkova-Solorano u intervjuu za Balkan Green Energy News.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"482","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"ciljevi odr\u017eivog razvoja","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[7467,482],"tags":[714,809,669,646,766,435],"class_list":["post-9480","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-biomasa-i-biogas","category-intervjui","tag-biomasa","tag-ciljevi-odrzivog-razvoja","tag-elektricna-energija","tag-energetska-efikasnost","tag-klimatske-promene","tag-undp"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9480"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9480\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":93417,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9480\/revisions\/93417"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7639"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}