Pridodavanje solara i vetroparkova\u00a0na mre\u017eni priklju\u010dak postoje\u0107ih elektrana se naziva hibridizacijom. To je neposredan put oko ograni\u010denja mre\u017ee i na\u010din da se smanje tro\u0161kovi njene nadogradnje. U Evropi su hidrocentrale posebno pogodne, jer im je zna\u010dajan deo mre\u017enog kapaciteta neiskori\u0161\u0107en tokom ve\u0107eg dela dana, navodi Ember<\/a> u svom novom izve\u0161taju.<\/p>\n Ovo mo\u017ee biti re\u0161enje za ukupno 25 gigavata u Austriji, Bugarskoj, Francuskoj, Italiji, Portugaliji, Rumuniji i \u0160paniji. U tim zemljama je 93 od 131 gigavata kapaciteta hidroelektrana u Evropskoj uniji. Ukazuju\u0107i<\/a> na te\u017enju<\/a> Evropske komisije \u010distoj elektrifikaciji,<\/a> ovaj istra\u017eiva\u010dki centar je naveo da operator postoje\u0107eg postrojenja te vrste mo\u017ee da svoj priklju\u010dak na mre\u017eu zadr\u017ei unutar zadate maksimalne snage \u010dak i ukoliko preko njega pove\u017ee vetroelektranu ili solarni park. Tako bi se infrastruktura dodatno iskoristila bez ulaganja.<\/p>\n Hibridizacija gotovo udvostru\u010duje stepen upotrebe mre\u017enih priklju\u010daka postoje\u0107ih hidroelektrana, a u nekim slu\u010dajevima ga mo\u017ee \u010dak utrostru\u010diti<\/p><\/blockquote>\n Hidroenergetski sistemi bi tako mogli bez ikakvih intervencija da integri\u0161u 18 procenata budu\u0107ih elektrana na obnovljive izvore, predvi\u0111enih do 2030. godine. Hibridizacija skoro udvostru\u010duje stepen upotrebe postoje\u0107ih mre\u017enih priklju\u010daka, po\u0161to ovakva postrojenja u proseku rade na samo 19 procenata svog maksimuma. Mnoge od njih su vr\u0161ne elektrane, pa proizvode struju prvenstveno u vreme visoke potra\u017enje tokom prpodnevnih i ve\u010dernjih sati. To ostavlja prostor za vetroturbine i solar, da se iskori\u0161\u0107enost podigne na 36 procenata odnosno 31 odsto.<\/p>\n Efekat varira u zavisnosti od lokacije i zemlje. U nekim slu\u010dajevima, solarni i vetroparkovi mogu \u010dak utrostru\u010diti nivo kori\u0161\u0107enja mre\u017enog priklju\u010dka hidroelektrane, pokazale su brojke.<\/p>\n Finansijske posledice zagu\u0161enja su sve uo\u010dljivije, od mno\u0161tva projekata zelene energije koji \u010dekaju na odobrenje za priklju\u010denje, pa sve do firmi koje investiraju u izgradnju centara za skladi\u0161tenje podataka i sele se tamo gde ima slobodne strujne mre\u017ee.<\/p>\n Austrija ima prostora za 5,2 gigavata iza brojila na lokacijama svojih hidroelektrana, od ukupno 6,8 gigavata u planiranim projektima vetroparkova i fotonaponskih sistema. Francuska zauzima drugo mesto, sa 4,5 od ukupno 17,8 gigavata. Sledi Rumunija, koja kroz mre\u017ene priklju\u010dke svojih hidroelektrana mo\u017ee da pokrije 1,8 od ukupno 10,4 gigavata, dakle malo ispod proseka: 17,3 procenta. Bugarska se nalazi na za\u010delju liste, sa svega 150 megavata, \u0161to je 6,8 procenata od svojih 2,2 gigavata.<\/p>\n Jedino Portugalija i \u0160panija imaju posebne propise za hibridne projekte. Iako u Bugarskoj nema takvog zakonskog okvira, bugarska dr\u017eavna elektroprivreda NEK radi na unapre\u0111ivanju nekoliko hidroelektrana u hibridna postrojenja<\/a> sa baterijskim sistemima za skladi\u0161tenje, i razmatra mogu\u0107nost postavljanja dve plutaju\u0107e solarne elektrane na postoje\u0107im akumulacijama.<\/p>\nAustrija bi mogla da pokrije 77 odsto o\u010dekivanog novog kapaciteta iz obnovljivih izvora<\/h3>\n