Evropska komisija je u junu 2025. godine, na osnovu Zakona o kriti\u010dnim sirovinama (CRMA)<\/a>, rudarski projekat Jadar<\/a> ozna\u010dila projektom od strate\u0161kog zna\u010daja<\/a>.<\/p>\n Zatim su, u avgustu, rumunska organizacija Centrul Independent pentru Dezvoltarea Resurselor de Mediu – CIDRM i nema\u010dki Green Legal Impact Germany uputili Evropskoj komisiji zahtev za interno preispitivanje<\/a> odluke o dodeli navedenog statusa.<\/p>\n To je postupak kojim organizacije tra\u017ee od Evropske komisije da revidira sopstvenu odluku usled mogu\u0107e nesaglasnosti sa ekolo\u0161kim pravom EU. Do sada je podneto 16 zahteva, kojima je osporen strate\u0161ki status 18 projekata, od \u010dega dva van EU: za Jadar u Srbiji i planirani rudnik Nussir u Norve\u0161koj.<\/p>\n Organizacije iz zemalja van EU ne mogu direktno da podnesu zahtev, ali mogu da sara\u0111uju sa onima registrovanim u EU, kao \u0161to je Mar\u0161 sa Drine u\u010dinio u ovom slu\u010daju.<\/p>\n Odgovor komisije stigao je po\u010detkom godine. Zaklju\u010dila je<\/a> da je zahtev delimi\u010dno neprihvatljiv, a u svakom slu\u010daju neosnovan.<\/p>\n Mar\u0161 sa Drine je saop\u0161tio da \u0107e odluku osporiti pred sudom.<\/p>\n Novakovi\u0107: Evropa ne sme da zameni stari model resursnog kolonijalizma njegovom takozvanom zelenijom verzijom<\/p>\n<\/blockquote>\n Organizacije tra\u017ee da sud ispita na koji na\u010din se dodeljuje status strate\u0161kog projekta i da li transparentnost, za\u0161tita \u017eivotne sredine i javni interes imaju zna\u010daj kada su rudarski projekti politi\u010dki po\u017eeljni, posebno u zemljama koje nisu \u010dlanice Evropske unije, objasnila je ova grupa iz Srbije.<\/p>\n \u201cKako se globalna trka za kriti\u010dnim sirovinama zao\u0161trava, a pristup mineralnim resursima se sve \u010de\u0161\u0107e predstavlja kao pitanje strate\u0161kih interesa, Evropa ne sme da zameni stari model resursnog kolonijalizma njegovom takozvanom ‘zelenijom’ verzijom, pri \u010demu se usput potkopava vladavina prava, za\u0161tita \u017eivotne sredine i demokratska odgovornost. Ako Evropa \u017eeli da predvodi zelenu tranziciju, ne mo\u017ee voditi istu ekstraktivnu politiku kao u pro\u0161losti“, poru\u010dila je Bojana Novakovi\u0107 iz navedene organizacije.<\/p>\n Mar\u0161 sa Drine isti\u010de da \u0107e presuda imati zna\u010daj za sve projekte koji se budu razmatrali u okviru Zakona o kriti\u010dnim sirovinama. Dodaje da bi pobeda u sporu potvrdila da se ekolo\u0161ki i pravni standardi ne mogu zaobi\u0107i pozivanjem na ovaj zakon.<\/p>\n Sa druge strane, neuspeh bi pokazao kako se ovaj akt u praksi koristi za slabljenje za\u0161tite \u017eivotne sredine, poru\u010dila je ta grupa.<\/p>\n Ovaj slu\u010daj se ti\u010de svakog rudarskog projekta koji se name\u0107e lokalnim zajednicama uprkos njihovom protivljenju, \u010dak i onda kada su nau\u010dni dokazi ve\u0107 pokazali ozbiljne ekolo\u0161ke i dru\u0161tvene posledice, nagla\u0161eno je u saop\u0161tenju.<\/p>\n Mar\u0161 sa Drine navodi da\u00a0<\/strong>komisija nije na odgovaraju\u0107i na\u010din objasnila zbog \u010dega odbacuje iznete argumente. Dodaje da je prihvatila ve\u0161ta\u010dku fragmentaciju projekta, zanemarila prethodna kr\u0161enja propisa i oslonila se na stavove nacionalnih institucija i investitora bez dovoljno kriti\u010dke provere.<\/p>\n Komisija je priznala da su navodi o povredi ljudskih prava relevantni, ali ih zatim potpuno obesmislila tvrde\u0107i da status strate\u0161kog projekta nema nikakve stvarne posledice, pi\u0161e u objavi. Mar\u0161 sa Drine tvrdi i da je izvr\u0161no telo 27-\u010dlanog bloka postupilo suprotno principima Arhuske konvencije jer se pozivalo na dokumentaciju koju nije u\u010dinilo dostupnom javnosti.<\/p>\n Lideman: Evropska komisija se oslonila na slabo pravno obrazlo\u017eenje koje ne mo\u017ee izdr\u017eati sudsku kontrolu<\/p><\/blockquote>\n Problemati\u010dnim smatra i to \u0161to je strate\u0161ki status dodeljen projektu koji je fakti\u010dki obustavljen<\/a> i \u010diji je pravni status neizvestan.<\/p>\n „Odbijaju\u0107i na\u0161 zahtev za internu reviziju, Evropska komisija se oslonila na slabo pravno obrazlo\u017eenje koje ne mo\u017ee izdr\u017eati sudsku kontrolu. Ovaj postupak pokre\u0107emo kako bismo razotkrili pravnu povr\u0161nost i nedostatak transparentnosti koji stoje iza odluke Evropske komisije, pokazali da budu\u0107nost ne mo\u017ee biti zelena samo za privilegovane i izborili poni\u0161tavanje odluke o dodeli statusa strate\u0161kog projekta“, rekla je Henrike Lindeman iz organizacije Green Legal Impact.<\/p>\n\n
Ishod postupka mogao bi da uti\u010de na budu\u0107e projekte<\/h3>\n
Spor zbog rudnika litijuma i u Portugalu<\/h3>\n