Evropska komisija ima za cilj da Evropa postane prvi kontinent na elektri\u010dni pogon i sna\u017enije tr\u017ei\u0161te ugljenika kako bi se podr\u017eala industrija Evropske unije u \u010distoj tranziciji i elektrifikaciji.<\/p>\n
Plan su predstavili izvr\u0161na potpredsednica za \u010distu, pravednu i konkurentnu tranziciju Tereza \u200b\u200bRibera, komesar za energetiku i stanovanje Dan Jergensen i komesar za klimatsku akciju Vopke Hukstra.<\/p>\n
„Oslanjanje Evrope na uvozna fosilna goriva vi\u0161e puta ju je izlo\u017eilo geopoliti\u010dkim \u0161okovima. Oni su podigli cene energije i za domac\u0301instva i za kompanije i smanjili na\u0161u konkurentnost“, saop\u0161tila je Komisija.<\/p>\n
Plan se fokusira na ubrzavanje prelaska sa fosilnih goriva na \u010distu elektri\u010dnu energiju<\/p><\/blockquote>\n
Akcioni plan za elektrifikaciju se fokusira na ubrzavanje prelaska sa fosilnih goriva na \u010distu elektri\u010dnu energiju cele privredeEU. Postavlja konkretne ciljeve za povec\u0301anje udela elektri\u010dne energije u finalnoj potro\u0161nji energije sa sada\u0161njih 23 odsto na 32 odsto do 2030. godine i na 46 odsto do 2040. godine.<\/p>\n
Tako\u0111e propisuje specifi\u010dne kvote za elektrifikaciju do 2040. godine: za drumski saobrac\u0301aj (sa sada\u0161njih dva odsto na vi\u0161e od 40 odsto), zgrade i grejanje (sa sada\u0161njih 26 odsto na 50 odsto) i industrijske procese (sa sada\u0161njih 26 odsto na 38 odsto).<\/p>\n
Plan tako\u0111e navodi mere za uklanjanje uskih grla na tr\u017ei\u0161tu, modernizaciju elektroenergetskih mre\u017ea i primenu pametnog, dvosmernog punjenja elektri\u010dnih vozila po sistemu vehicle-to-grid (V2G) kako bi se osigurala fleksibilnost sistema.<\/p>\n
Plan ima za cilj smanjenje uvoza sirove nafte za 60 odsto do 2040. godine<\/p><\/blockquote>\n
Plan ima za cilj smanjenje uvoza sirove nafte za 60 odsto do 2040. godine u pore\u0111enju sa nivoima iz 2024. godine. Da bi podr\u017eala ovu promenu infrastrukture, EU namerava da instalira 30 miliona novih toplotnih pumpi do 2030. godine i da osigura da 80 odsto svih javnih punja\u010da za elektri\u010dna vozila podr\u017eava pametno, dvosmerno punjenje do 2035. godine, navodi se u Planu.<\/p>\n
Ina\u010de, neto uvoz sirove nafte u EU u 2024. godini iznosio je pribli\u017eno 440 miliona tona. Trenutno je \u0161irom EU instalirano oko 24 miliona toplotnih pumpi, a manje od jedan odsto svih javnih e-punja\u010da za elektri\u010dna vozila u EU podr\u017eava pametno, dvosmerno punjenje.<\/p>\n
Sistem trgovine emisijama EU c\u0301e pokrenuti promenu na tr\u017ei\u0161tu<\/h3>\n
Sprovo\u0111enje ovih ciljeva elektrifikacije u velikoj meri se oslanja na Sistem trgovanja emisijama EU (EU ETS) da bi se pokrenuo promenu na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
Prvo, predstojec\u0301e pro\u0161irenje ili EU ETS 2 2027. godine c\u0301e uvesti cenu emisija CO2 za goriva za grejanje i drumski saobrac\u0301aj, \u0161to c\u0301e fosilnu energiju u\u010diniti znatno skupljom za krajnje korisnike.<\/p>\n
Drugo, plan reinvestira namenski deo prihoda generisanih iz Fonda za inovacije i Klimatsko socijalnog fonda (Social Climate Fund) – oba su finansirana putem EU ETS-a direktno u finansiranje uvo\u0111enja toplotnih pumpi i nadogradnje lokalnih distributivnih mre\u017ea u regionima sa ni\u017eim prihodima.<\/p>\n
Fon der Lajen: Predla\u017eemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu koji se napaja elektri\u010dnom energijom<\/p><\/blockquote>\n
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, naglasila je da je najbolji na\u010din da se smanji zavisnost Evrope od fosilnih goriva napajanje njene ekonomije elektri\u010dnom energijom iz \u010distih, domac\u0301ih izvora.<\/p>\n
\u201eDanas predla\u017eemo da Evropa postane prvi kontinent na svetu koji \u0107e pokretati elektri\u010dna energija. Od sni\u017eavanja cena elektri\u010dne energije do prilago\u0111avanja na\u0161eg tr\u017ei\u0161ta ugljenika promenljivim globalnim realnostima, ovo je tako\u0111e plan investicija i nezavisnosti. Da bismo odr\u017eali \u010distu tranziciju na pravom putu, doneli olak\u0161anje na\u0161oj industriji i podr\u017eali dekarbonizaciju“, istakla je ona.<\/p>\n
Sprovo\u0111enje ovih ciljeva elektrifikacije bic\u0301e pravno utemeljeno u okviru predstojec\u0301eg paketa Energetske unije posle 2030. godine, u okviru kojeg c\u0301e biti sprovedena formalna procenu uticaja za cilj elektrifikacije od 46 odsto do 2040. godine.<\/p>\n
Tri osnovne operativne mere<\/h3>\n
Plan donosi tri osnovne operativne mere za postizanje svojih ciljeva.<\/p>\n
Da bi se premostio jaz u cenama, EU c\u0301e sprovesti reformu poreza na elektri\u010dnu energiju i prirodni gas. Time \u0107e se zakonski ograni\u010diti mre\u017ene naknade na elektri\u010dnu energiju i prebaciti ekolo\u0161ki porezi na fosilni gas kako bi energija bila jeftinija.<\/p>\n
Za priklju\u010dak na mre\u017eu, plan predvi\u0111a sistem zona ubrzanog izdavanja dozvola, zahtevajuc\u0301i od dr\u017eava \u010dlanica da smanje vreme \u010dekanja za nove priklju\u010dke na mre\u017eu sa godina na najvi\u0161e \u0161est meseci.<\/p>\n