Po\u017eari na deponijama predstavljaju jedan od klju\u010dnih ekolo\u0161kih problema i izvora zaga\u0111enja vazduha u Srbiji.<\/p>\n
„Kada posmatramo u\u010destalost, prostornu rasprostranjenost i dugoro\u010dne posledice po\u017eara na deponijama u Srbiji, potpuno je jasno da vi\u0161e ne mo\u017eemo govoriti o izolovanim lokalnim incidentima, ve\u0107 o ozbiljnoj, kontinualnoj ekolo\u0161koj i javnozdravstvenoj krizi“, isti\u010de na\u0161 sagovornik Dejan Leki\u0107.<\/p>\n
Ovu tvrdnju potvr\u0111uje sveobuhvatni izve\u0161taj ‘Izgubljeni vazduh: Uticaj po\u017eara na deponijama na zaga\u0111enje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji – Radni dokument’, kojeg je pripremio tim doma\u0107ih stru\u010dnjaka, a u martu 2024. godine objavio Program Ujedinjenih nacija za za\u0161titu \u017eivotne sredine (UNEP).<\/p>\n
Na velik broj sistemskih problema u upravljanju otpadom<\/a> i pogor\u0161anje situacije ukazuju i najnoviji rezultati istra\u017eivanja o uticaju po\u017eara na deponijama na zaga\u0111enje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji iz jula ove godine. Sprovelo ga je udru\u017eenje In\u017eenjeri za\u0161tite \u017eivotne sredine, uz podr\u0161ku UNEP-a i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.<\/p>\n Rezultati istra\u017eivanja pokazuju da u zemlji svakoga dana u proseku gori \u010dak \u0161est deponija, \u0161to je, po Leki\u0107evom mi\u0161ljenju, jasan dokaz dugotrajnog sistemskog problema u oblasti upravljanja otpadom.<\/p>\n „Ilustracije radi, prema podacima MUP-a, 2016. godine je zabele\u017eeno 584 po\u017eara na deponijama, 2021. je broj porastao na 1.715, da bi u 2024. godini prema\u0161io 2.100, a u 2025. godini dostigao rekordnih 2.217 po\u017eara“, ka\u017ee Leki\u0107.<\/p>\n Leki\u0107 isti\u010de da je jedan od najopasnijih aspekata ove krize to \u0161to je ona \u010desto nevidljiva i tiha. „Pa\u017enju javnosti privla\u010de samo po\u017eari sa otvorenim plamenom<\/a> na koje se i reaguje, dok stalno, pritajeno tinjanje koje se odvija duboko u jezgru nesanitarnih i divljih deponija ostaje potpuno nezapa\u017eeno“, objasnio je.<\/p>\n Po\u017eari na deponijama osloba\u0111aju kancerogene i mutagene materije koje stanovni\u0161tvo udi\u0161e<\/p><\/blockquote>\n Primera radi, trenutno gori nesanitarna deponija otpada u Sivcu, koja se nalazi dvadesetak kilometara od Sombora. Povodom ovog po\u017eara oglasio se Zbor medicinskih radnika Sombora i upozorio da po\u017ear koji traje vi\u0161e od mesec dana predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekolo\u0161ki problem koji daleko prevazilazi granice samog mesta.<\/p>\n Tokom po\u017eara na deponiji, bilo povr\u0161inskih ili dubinskih, osloba\u0111aju se kancerogene i mutagene materije<\/a> koje gra\u0111ani godinama udi\u0161u. Leki\u0107 posebno isti\u010de da se ogroman broj deponija u Srbiji nalazi neposredno uz poljoprivredno zemlji\u0161te i vodotokove, te se opasna jedinjenja poput te\u0161kih metala, dioksina i furana talo\u017ee na zemlji\u0161tu i prodiru u podzemne vode.<\/p>\n „Kroz ovaj proces, toksini se akumuliraju u biljkama i \u017eivotinjama i ulaze u lanac ishrane kroz lokalno proizvedeno mleko, meso i jaja i tako imaju trajni negativan uticaj na zdravlje stanovni\u0161tva“, kazao je.<\/p>\n Ve\u0107 smo navikli da vazduh u zimskim mesecima ima miris i boju. Ipak, iako u letnjim mesecima zaga\u0111enje nije toliko o\u010digledno, ono je i dalje prisutno.<\/p>\n Leki\u0107 obja\u0161njava da, iako se po\u017eari na deponijama obi\u010dno doga\u0111aju u razli\u010ditom delu godine u odnosu na sada ve\u0107 uobi\u010dajeno zaga\u0111enje vazduha tokom grejne sezone, postoji zna\u010dajna razlika izme\u0111u tipa i nivoa zaga\u0111enja koje dolazi iz pomenutih izvora.<\/p>\nCelogodi\u0161nje zaga\u0111enje vazduha<\/h3>\n