{"id":9429,"date":"2016-10-20T23:54:06","date_gmt":"2016-10-20T21:54:06","guid":{"rendered":"http:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=9429"},"modified":"2020-07-10T11:48:02","modified_gmt":"2020-07-10T09:48:02","slug":"energetika-zivotna-sredina-energetska-zajednica-odrziva-resenja-za-zapadni-balkan-sire","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/energetika-zivotna-sredina-energetska-zajednica-odrziva-resenja-za-zapadni-balkan-sire\/","title":{"rendered":"Energetika, \u017eivotna sredina i Energetska zajednica \u2013 odr\u017eiva re\u0161enja za Zapadni Balkan i \u0161ire"},"content":{"rendered":"

Autor: Peter Vajda, stru\u010dnjak Energetske zajednice za \u017eivotnu sredinu<\/strong><\/em><\/p>\n

Spoljni tro\u0161kovi proizvodnje energije<\/strong><\/span><\/h3>\n

Bilo da govorimo o posledicama globalnih ili lokalnih promena klime, zdravstvenim problemima koje izazivaju zaga\u0111iva\u010di ili odr\u017eivosti savremenog na\u010dina \u017eivota uop\u0161te, energetska politika i odluke koje se u vezi s njom donose uvek imaju velik uticaj. Sve u svemu, rasprava se uglavnom usredsre\u0111uje na tri glavne teme, a to su pristupa\u010dnost (cene energije), sigurnost snabdevanja i odr\u017eivost energetskih sistema.<\/p>\n

Vi\u0161e zainteresovanih strana smatra da su pristupa\u010dnost i sigurnost snabdevanja elementi koji odr\u017eavaju jaku argumentaciju u korist proizvodnje energije u termoelektranama od fosilnih goriva. Stoga se u raspravi \u010desto \u010duje da \u0107e energetska bezbednost zasnovana na doma\u0107im resursima biti glavna briga u nacionalnoj energetskoj politici, za o\u010duvanje radnih mesta u energetskom sektoru i da se osigura da cena struje bude pristupa\u010dna svakome.<\/p>\n

Odr\u017eivost se svakako razmatra, ali je daleko na tre\u0107em mestu.<\/p>\n

Treba da bude jasno, ipak, da su spoljni tro\u0161kovi<\/strong> od nesputanog ispu\u0161tanja \u0161tetnih gasova ogromni, a te tro\u0161kove snosi dru\u0161tvo u celini \u2013 posledicama po zdravlje i preranom smr\u0107u, smanjenim prinosom od useva, \u0161teti nanesenoj gra\u0111evinama, \u0161umama, poljoprivrednom zemlji\u0161tu itd. Istaknut primer za ovu golu ekonomsku logiku je savremena Kina, gde stanovnici jako zaga\u0111enih gradova doslovno pla\u0107aju \u010dist vazduh tako \u0161to kupuju pakovanja uvezenog \u201eplaninskog povetarca\u201c iz seoskih podru\u010dja zemlje kao i iz inostranstva. Ljudi koji ne mogu da plate kanistere to zapravo \u010dine, ali u svom slu\u010daju vlastitim zdravljem.<\/p>\n

Iako nismo u istoj situaciji \u0161to se ti\u010de ugovornih strana Energetske zajednice, postoje va\u017eni problemi. Studija koju je 2013. sproveo Sekretarijat Energetske zajednice pokazala je da kod ve\u0107ine ugovornih strana korist od sprovo\u0111enja odredbi direktiva za velike fabrike sa sagorevanjem i ispu\u0161tanje \u0161tetnih gasova u industriji prema\u0161uje tro\u0161kove preko 15 puta. To je zadivljuju\u0107i broj i jasno pokazuje da su ekonomski razlozi za smanjivanje emisija jaki i na Zapadnom Balkanu i u zemljama Isto\u010dne Evrope.<\/p>\n

Ipak, ukoliko zasnujemo procenu na pretpostavci da \u0107e udaljavanje od uglja neizostavno zna\u010diti da zemlje treba da se odreknu energetske bezbednosti, to \u0107e neizostavno voditi varljivim zaklju\u010dcima. \u0160tavi\u0161e, ukoliko gledamo na ugalj kao jedini garant energetske bezbednosti, to je dobro utaban put ka scenariju za zaglavljivanje,<\/strong> gde se ula\u017ee u jo\u0161 ve\u0107e kapacitete sa skrivenim tro\u0161kovima da bi nastavili da jo\u0161 decenijama dominiraju energetskim sektorom zemalja.<\/p>\n

Potreba za podr\u0161kom u javnosti<\/strong><\/span><\/h3>\n

Jednostavno re\u010deno, smanjivanje emisija dovodi do zdravijeg i du\u017eeg \u017eivota u boljem okru\u017eenju. Stoga svaka investicija u obaranje koli\u010dine ispu\u0161tenih \u0161tetnih gasova \u2013 bilo u vidu tehnologija koje ograni\u010davaju emisije, mera energetske efikasnosti ili alternativnih kapaciteta za proizvodnju \u2013 jeste ulaganje u kvalitet \u017eivota pojedinca kao i u na\u0161u budu\u0107nost. Od su\u0161tinskog zna\u010daja je da gra\u0111ani razumeju ove ciljeve i da se prepoznaju u njima te je \u0161iroka podr\u0161ka javnosti<\/strong> ograni\u010davanju emisija presudna.<\/p>\n

Uloga civilnog dru\u0161tva je vrlo zna\u010dajna u ovom procesu. Organizacije civilnog dru\u0161tva kampanjama podizanja svesti i informisanjem lokalnog stanovni\u0161tva o stvarnim tro\u0161kovima proizvodnje energije iz fosilnih goriva mogu da obave jako vredan posao, tako \u0161to \u0107e usmeravati javno mnjenje ka mnogo ve\u0107oj osetljivosti od puke brige za cenu energije.<\/p>\n

Put napred i uloga Energetske zajednice<\/strong><\/span><\/h3>\n

Energetska zajednica je jedan od glavnih nosilaca obaranja emisija u energetskom sektoru. Ugovor o osnivanju Energetske zajednice spaja Evropsku uniju sa \u0161est zemalja Zapadnog Balkana kao i sa Moldavijom i Ukrajinom i, uz predstoje\u0107e pristupanje sporazumu, Gruzijom. Tri glavna cilja ovog me\u0111unarodnog ugovora su dola\u017eenje do re\u0161enja za vi\u0161i nivo sigurnosti snabdevanja, stvaranje uslova za bolje funkcionisanje tr\u017ei\u0161ta energenata i sve ve\u0107a odr\u017eivost.<\/p>\n

Paket o \u017eivotnoj sredini koji je Ministarski savet usvojio 14. oktobra 2016. daje sna\u017ean oslonac tre\u0107em stubu Energetske zajednice, odr\u017eivosti, s uvo\u0111enjem direktiva o strate\u0161koj proceni o uticaju na \u017eivotnu sredinu i odgovornosti za posledice u pravni okvir Energetske zajednice, zatim a\u017euriranjem direktiva o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu i o sumporu u gorivu, te usvajanjem preporuke o mehanizmu pra\u0107enja ispu\u0161tanja gasova s efektom staklene ba\u0161te. To je jasan znak da se ova zajednica sve vi\u0161e pretvara u zajednicu za energiju i \u017eivotnu sredinu, \u0161to tako\u0111e potvr\u0111uje da su i jedna i druga politika sna\u017eno povezane.<\/p>\n

Kada govorimo o povezanosti, ni pitanje klimatskih promena<\/strong> ne sme da se zaobi\u0111e, kako su energetska i klimatska politika zapravo dve strane istog nov\u010di\u0107a. Uticaji ovih trendova su ve\u0107 vidljivi, a pored toga je u nau\u010dnoj zajednici univerzalno prihva\u0107eno da su klimatske promene multiplikator za rizike u vi\u0161e oblasti; sve od prirodnih katastrofa, poput razaraju\u0107ih poplava u zemljama Zapadnog Balkana 2014, preko kr\u010denja \u0161uma i promene namene zemlji\u0161ta do migracija.<\/p>\n

Energetska tranzicija<\/strong> je uvek te\u0161ka. Za nju je potrebna posve\u0107enost, kao i investicije, pregovori i mnogo svakodnevnog rada. Na kraju, ipak, mo\u017ee da se do\u0111e do mnogo boljeg rezultata nego \u0161to je scenario za status kvo.<\/p>\n

Sekretarijat Energetske zajednice pred sobom ima fascinantan i istovremeno jako izazovan zadatak za energetsku tranziciju i smanjenje emisija zajedno s ugovornim stranama. Iskreno, to nije lak zadatak i javlja se analogija zatvorenikove dileme, gde teorija igara zaklju\u010duje da se pojedincima uvek vi\u0161e isplati da ne sara\u0111uju. Istovremeno, tom teorijom je zaklju\u010deno da iako jednokratno nesara\u0111ivanje mo\u017ee da bude korisno, na dug rok se saradnja uvek (mnogo) vi\u0161e isplati nego samoizolacija. U Sekretarijatu Energetske zajednice iskreno verujemo da \u0107emo zajedno uspeti da na\u0111emo izvodljiva i korisna re\u0161enja.<\/p>\n

Odricanje od odgovornosti: \u201eIzra\u017eeni stavovi su isklju\u010divo autorovi i ne predstavljaju obavezno stavove Sekretarijata Energetske zajednice.\u201c \u00a0<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Peter Vajda, stru\u010dnjak Energetske zajednice za \u017eivotnu sredinu Spoljni tro\u0161kovi proizvodnje energije Bilo da govorimo o posledicama globalnih ili lokalnih promena klime, zdravstvenim problemima koje izazivaju zaga\u0111iva\u010di ili odr\u017eivosti savremenog na\u010dina \u017eivota uop\u0161te, energetska politika i odluke koje se u vezi s njom donose uvek imaju velik uticaj. Sve u svemu, rasprava se uglavnom […]<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":7898,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"484","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"Peter Vajda,\u017eivotna sredina,Energetska zajednica","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[484],"tags":[780,648,777,779,766,575,767],"class_list":["post-9429","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu","tag-energetska-bezbednost","tag-energetska-zajednica","tag-evropska-unija","tag-fosilna-goriva","tag-klimatske-promene","tag-peter-vajda","tag-zapadni-balkan"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9429","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9429"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9429\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7898"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9429"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9429"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9429"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}