{"id":93931,"date":"2026-06-25T16:02:36","date_gmt":"2026-06-25T14:02:36","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=93931"},"modified":"2026-06-25T18:00:33","modified_gmt":"2026-06-25T16:00:33","slug":"reri-u-srbiji-ce-2030-zbog-zagadjenog-vazduha-biti-bar-7-373-slucaja-prevremene-smrti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/reri-u-srbiji-ce-2030-zbog-zagadjenog-vazduha-biti-bar-7-373-slucaja-prevremene-smrti\/","title":{"rendered":"RERI: U Srbiji \u0107e 2030. zbog zaga\u0111enog vazduha biti bar 7.373 slu\u010daja prevremene smrti"},"content":{"rendered":"

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i \u017eivotnu sredinu (RERI) objavio je analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu, u kojoj upozorava da zaga\u0111enje vazduha i dalje predstavlja jedan od najve\u0107ih javnozdravstvenih problema u zemlji, dok doma\u0107i propisi i institucionalni odgovor zaostaju za novim evropskim standardima.<\/h2>\n

Prema Programu za\u0161tite vazduha za period od 2022. do 2030. godine, kojeg je usvojila Vlada Srbije, zaga\u0111enje vazduha u Srbiji godi\u0161nje prouzrokuje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slu\u010dajeva.<\/p>\n

RERI navodi da \u010dak i ako se sprovedu sve planirane mere predvi\u0111ene programom, broj prevremenih smrti prouzrokovanih zaga\u0111enjem vazduha 2030. godine \u0107e biti 7.373 godi\u0161nje, \u0161to je 39 odsto vi\u0161e nego \u0161to ih je u Evropskoj uniji zabele\u017eeno 2018. godine.<\/p>\n

Srbija je pro\u0161le godine dobila novi Zakon o za\u0161titi vazduha<\/a>, ali RERI ukazuje da on nije uskla\u0111en sa evropskom Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD)<\/a>. Usvojena 2024. godine, uvela je znatno stro\u017ee grani\u010dne vrednosti zaga\u0111uju\u0107ih materija, pravo gra\u0111ana na naknadu \u0161tete u slu\u010daju dokazanog kr\u0161enja propisa o kvalitetu vazduha, kao i obavezu preventivnog planiranja pre nego \u0161to prekora\u010denja nastupe.<\/p>\n

Tako\u0111e, prema slovu zakona, Agenciji za za\u0161titu \u017eivotne sredine treba da objavi godi\u0161nji izve\u0161taj o kvalitetu vazduha najkasnije do 31. maja naredne godine. Izve\u0161taj za 2025.<\/a> jo\u0161 uvek nije javno dostupan.<\/p>\n

„Upravo zato RERI objavljuje ovu analizu<\/a> jer gra\u0111ani imaju pravo da znaju kakav vazduh udi\u0161u, bez obzira na to da li dr\u017eavna institucija ispunjava zakon ili ne“, pi\u0161e u saop\u0161tenju.<\/p>\n

U 2025. je zabele\u017eeno 104 dana sa vi\u0161e \u010destica PM2.5 od dozvoljenog<\/h3>\n

Naj\u0161tetnija po zdravlje stanovni\u0161tva, od svih zaga\u0111uju\u0107ih materija u vazduhu, jesu suspendovane, PM \u010destice, pre\u010dnika 2,5 mikrometara. Zbog svoje izuzetno male veli\u010dine, prilikom udisanja mogu dospeti duboko u plu\u0107a, do alveola, a zatim i u krvotok.<\/p>\n

Prema podacima Evropske agencije za \u017eivotnu sredinu<\/a> iz 2023, stopa prevremene smrtnosti koja se mo\u017ee pripisati izlo\u017eenosti pra\u0161kastim materijama tipa PM2.5 u Srbiji je iznosila 188,3 na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina. Ni\u0161avska oblast spada me\u0111u regione s najvi\u0161om takvom stopom u celoj Evropi, istaknuto je u analizi.<\/p>\n

Srbija nema propisanu dnevnu grani\u010dnu vrednost za \u010destice PM2.5<\/p><\/blockquote>\n

Srbija, za razliku od EU, jo\u0161 nema propisanu dnevnu grani\u010dnu vrednost za PM2.5. Direktiva EU je uvela limit od 25 mikrograma po kubnom metru, koji od 2030. godine ne\u0107e smeti da bude prekora\u010den vi\u0161e od 18 dana godi\u0161nje. RERI-jeva analiza pokazuje da su merne stanice u Srbiji tokom 2025. godine u proseku bele\u017eile 104 dana sa prekora\u010denjem te vrednosti.<\/p>\n

\n

„\u010cinjenica je da se ta \u010destica meri u svim gradovima, a da granica do koje je bezopasna zakonski ne postoji. U realnosti, sistem prati zaga\u0111enje koje formalno ne mo\u017ee da prekr\u0161i nijedan zakon jer taj zakon nije napisan“, istakla je ova organizacija.<\/p>\n

U Novom Pazaru zabele\u017eeno 127 dana sa prezaga\u0111enim vazduhom<\/h3>\n

Regulatorni okvir propisuje da dnevna grani\u010dna vrednost suspendovanih \u010destica PM10, koja iznosi 50 mikrograma po kubiku, ne sme biti prekora\u010dena vi\u0161e od 35 dana tokom godine. Najve\u0107i broj dana sa prekora\u010denjem zabele\u017een je u Novom Pazaru, 127 dana. U Valjevu i Prokuplju registrovano je po 120 dana sa prekora\u010denjem, u Leskovcu 110, Popovcu 104, U\u017eicu 102, a na mernim stanicama Ni\u0161 i Kosjeri\u0107 po 100 dana.<\/p>\n

Prema doma\u0107im propisima, dnevna grani\u010dna vrednost za sumpor-dioksid iznosi 125 mikrograma po kubnom metru. To je dva i po puta vi\u0161e nego u EU.<\/p>\n

Prema navedenoj evropskoj direktivi, prekora\u010denje propisanih grani\u010dnih ili ciljnih vrednosti pokre\u0107e obavezu nadle\u017enih organa da izrade planove kvaliteta vazduha, odnosno mape puta, sa merama za dostizanje propisanih vrednosti i za skra\u0107ivanje perioda prekora\u010denja.<\/p>\n

„Koncentracije koje bi u Evropskoj uniji automatski pokrenule obaveznu regulatornu reakciju, u Srbiji ostaju u pravnom vakumu“, pi\u0161e u analizi.<\/p>\n<\/div>\n

\n
\n
\n
\n
\n
\n

Zaga\u0111enje vazduha prisutno tokom cele godine<\/h3>\n

Kao posebno zna\u010dajno u analizi je istaknuta \u010dinjenica da u Srbiji postoji izra\u017eena sezonska varijabilnost zaga\u0111enja. Naime u periodu od januara do marta, kao i od oktobra do decembra, dominiraju prekora\u010denja grani\u010dnih vrednosti za suspendovane \u010destice PM10. One se dovode u vezu sa sagorevanjem fosilnih goriva za potrebe grejanja.<\/p>\n

U periodu do maja do septembra prisutna je intenzivna ozonska aktivnost. Kada je re\u010d o azot-dioksidu, (NO2), prekora\u010denja su prisutna tokom cele godine, posebno u gradskim sredinama.<\/p>\n

„Ovakva dinamika ukazuje na to da ne postoji period godine u kom je problem prekora\u010denja u potpunosti odsutan, ve\u0107 se tokom godine samo menja zaga\u0111uju\u0107a materija koja dominira“, pi\u0161e u analizi.<\/p>\n

RERI poziva nadle\u017ene da usklade propise sa EU standardima<\/h3>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/section>\n
\n
\n
\n
\n

RERI je analizirao i sprovo\u0111enje Programa za\u0161tite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom. U martu i aprilu 2026. godine ova organizacija je od \u0161est ministarstava, kojima su dodeljene pojedine mere i aktivnosti iz tog dokumenta, zatra\u017eila informacije o tome \u0161ta je od planiranih aktivnosti zaista sprovedeno. Prema nalazima RERI-ja, zna\u010dajan deo mera za koje je rok bio kraj 2025. godine nije realizovan ili nisu dostavljeni konkretni dokazi o njihovom sprovo\u0111enju.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

\n
\n

Me\u0111u preporukama iz analize, RERI poziva nadle\u017ene institucije da ubrzaju uskla\u0111ivanje doma\u0107ih propisa i prakse sa novim evropskim standardima kvaliteta vazduha. Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine preporu\u010duje se da pre kraja 2026. godine propi\u0161e dnevnu grani\u010dnu vrednost za suspendovane \u010destice PM2.5 i pokrene uskla\u0111ivanje ostalih grani\u010dnih vrednosti sa standardima EU. Vladi Srbije preporu\u010duje se da do septembra 2026. godine uspostavi me\u0111uresornu radnu grupu za pra\u0107enje sprovo\u0111enja Programa za\u0161tite vazduha, uz obavezu javnog objavljivanja rezultata.<\/p>\n

RERI preporu\u010duje i da Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije, uvede izlo\u017eenost zaga\u0111enom vazduhu kao faktor rizika u le\u010denju kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i da se pokrene nacionalna studija o zdravstvenim posledicama dugotrajne izlo\u017eenosti zaga\u0111enom vazduhu. Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine, prema preporukama iz analize, treba da obezbedi objavljivanje godi\u0161njih izve\u0161taja o kvalitetu vazduha u zakonskom roku.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

RERI je objavio analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu, u kojoj upozorava da zaga\u0111enje vazduha i dalje predstavlja jedan od najve\u0107ih javnozdravstvenih problema u zemlji, dok doma\u0107i propisi i institucionalni odgovor zaostaju za novim evropskim standardima<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":93951,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"RERI: U Srbiji \u0107e 2030. zbog zaga\u0111enog vazduha biti bar 7.373 slu\u010daja prevremene smrti","_seopress_titles_desc":"RERI je objavio analizu kvaliteta vazduha u Srbiji za 2025. godinu, u kojoj upozorava da zaga\u0111enje vazduha i dalje predstavlja jedan od najve\u0107ih javnozdravstvenih problema u zemlji, dok doma\u0107i propisi i institucionalni odgovor zaostaju za novim evropskim standardima","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"both","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":301,"_seopress_analysis_target_kw":"kvaliteta vazduha u Srbiji","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[7469,4],"tags":[6737,1231,7377,6713,1757,5285,5804,7001,910],"class_list":["post-93931","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zagadjenje","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-javno-zdravlje","tag-kvalitet-vazduha","tag-no2","tag-pm-cestice","tag-pm10","tag-pm2-5","tag-reri","tag-vazduh","tag-zagadenje-vazduha","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93931","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/34"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=93931"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93931\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":93958,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/93931\/revisions\/93958"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/93951"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=93931"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=93931"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=93931"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}