{"id":91752,"date":"2026-05-12T00:08:06","date_gmt":"2026-05-11T22:08:06","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=91752"},"modified":"2026-06-12T20:04:51","modified_gmt":"2026-06-12T18:04:51","slug":"ubrzana-tranzicija-ili-skupa-zavisnost-od-fosilnih-goriva-vreme-curi-za-region-jugoistocne-evrope","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/ubrzana-tranzicija-ili-skupa-zavisnost-od-fosilnih-goriva-vreme-curi-za-region-jugoistocne-evrope\/","title":{"rendered":"Ubrzana tranzicija ili skupa zavisnost od fosilnih goriva – vreme curi za region Jugoisto\u010dne Evrope"},"content":{"rendered":"

Glavni fokus na energetskom sektoru se pomerio sa odr\u017eivosti ka bezbednosti. Na energetsku bezbednost se danas sve vi\u0161e gleda kao na nezaobilazan element nacionalne bezbednosti. Ratovi, globalne krize i rastu\u0107a zavisnost od energenata promenili su prioritete Evrope, a Jugoisto\u010dna Evropa sada se nalazi pred klju\u010dnim izborom – ubrzana tranzicija i sna\u017ena zajedni\u010dka saradnja na razvoju infrastrukture i integracije, ili nastavak skupe zavisnosti od fosilnih goriva, poru\u010dio je na Beogradskom energetskom forumu Mislav Slade-\u0160ilovi\u0107, direktor konsaltinga za energetiku u kompaniji PwC SEE.<\/h2>\n

Pre samo nekoliko godina, glavna evropska tema bila je klima, a danas je to bezbednost. Mislav Slade-\u0160ilovi\u0107, direktor konsaltinga za energetiku u kompaniji PwC SEE, upozorava da se bezbednost vi\u0161e ne defini\u0161e samo kroz vojnu perspektivu, ve\u0107 i kroz i pouzdanost energetskog snabdevanja.<\/p>\n

On je na otvaranju Beogradskog energetskog foruma \u2013 BEF 2026, u organizaciji portala Balkan Green Energy News, naglasio da su rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i rast tro\u0161kova \u017eivota pokazali koliko su energetski sistemi ranjivi i koliko brzo energetska kriza mo\u017ee da preraste u politi\u010dku i ekonomsku nestabilnost.<\/p>\n

„To je signal da su neophodni regionalna saradnja, strate\u0161ko planiranje i zajedni\u010dki pristup,“ naveo je Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n

Ormuski moreuz pokazao koliko je svet povezan
\n<\/strong><\/h3>\n

Jedan od najupadljivijih primera globalne energetske zavisnosti danas je Ormuski moreuz \u2013 pomorski koridor kroz kojeg prolazi oko 30 odsto svetskog izvoza nafte i derivata.<\/p>\n

Analiza pokazuje da bi ozbiljniji i dugotrajan poreme\u0107aj u tom regionu izazvao \u0161ok na svetskom tr\u017ei\u0161tu energije. Uprkos intervencijama, alternativnim pravcima snabdevanja i osloba\u0111anju rezervi, svetu i dalje nedostaje oko 50 odsto izvoza sirove nafte i derivata koji prolazi kroz Ormuski moreuz.<\/p>\n

Iako Evropa iz tog pravca uvozi svega pet do \u0161est procenata svojih energetskih potreba, nema prostora za opu\u0161tanje, jer su globalna tr\u017ei\u0161ta energije me\u0111usobno povezana i Evropa bi posledice svakako osetila kroz rast cena i poreme\u0107aje na globalnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Kriza bi pogodila mnogo vi\u0161e od energetike, budu\u0107i da Bliski istok ima ogromnu ulogu i u proizvodnji helijuma, amonijaka i uree (azotnog \u0111ubriva) – sirovina va\u017enih za poljoprivredu, hemijsku industriju i zdravstvo.<\/p>\n

Nafta i gas ostaju \u2013 uprkos zelenoj tranziciji<\/h3>\n

Iako se svet ubrzano okre\u0107e obnovljivim izvorima energije, fosilna goriva ne\u0107e nestati tako brzo, objasnio je Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n

\n
\"Mislav<\/figure>\n
Foto: Koli\u010dina struje proizvedene bez emisija je 2025. u svetu zvani\u010dno prema\u0161ila onu iz uglja, a kapacitet elektrana na obnovljive izvore ska\u010de (PwC SEE)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Procene pokazuju da \u0107e nafta i gas ostati va\u017ean deo energetskog sistema i narednih decenija. Posebno je zanimljivo \u0161to trenutne dokazane i verovatne rezerve pokrivaju potra\u017enju samo u najni\u017eoj o\u010dekivanoj putanji, \u0161to je indicija da \u0107e sektoru nafte i gasa za istra\u017eiva\u010dke aktivnosti godi\u0161nje biti potrebni kapitalni izdaci i do 350 milijardi dolara, dodao je.<\/p>\n

Istovremeno, te\u010dni prirodni gas (LNG) je postao novo sredstvo uticaja. „LNG danas postaje geopoliti\u010dka sila,“ upozorio je Slade-\u0160ilovi\u0107, navode\u0107i da bi globalno tr\u017ei\u0161te gasa u tom formatu do sredine veka moglo da poraste vi\u0161e od 90 procenata, uz direktno uklju\u010divanje preko 35 novih zemalja na tr\u017ei\u0161te LNG-a. Taj trend je evidentan i u JIE, gde zemlje na tr\u017ei\u0161tu LNG-a u\u010destvuju ili direktno ili kroz rezervisanje kapaciteta. „Tako\u0111er vidimo napore u Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini da se pove\u017eu na tr\u017ei\u0161ta LNG-a“, dodao je.<\/p>\n

Evropa izme\u0111u Rusije i Amerike<\/h3>\n

Energetska kriza otvorila je i novo pitanje evropske zavisnosti.\u00a0Evropska unija poku\u0161ava da se oslobodi ruskog gasa, ali se istovremeno sve vi\u0161e oslanja na ameri\u010dki LNG, \u0161to otvara dilemu da li Evropa zapravo samo menja jednog energetskog partnera drugim, kazao je Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n

Dok Sjedinjene Dr\u017eave insistiraju na maksimalnoj proizvodnji nafte i gasa i energetsku nezavisnost vide kao pitanje nacionalne bezbednosti, Evropska unija forsira vi\u0161e klimatski orijentisanu politiku pogonjenu postepenim smanjivanjem upotrebe fosilnih goriva i sna\u017enim uve\u0107anjem udela obnovljivih izvora energije, koji bi bio podr\u017ean nuklearnim elektranama gde je izvodljivo. Obnovljivi izvori su trenutno jedini izvor energije kojeg Evropa ima u izobilju i mo\u017ee nezavisno da omasovi njihovo kori\u0161\u0107enje, \u0161to ih \u010dini najpresudnijom polugom u uve\u0107anju energetske nezavisnosti, smatra Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n

Istakao je da je svetska proizvodnja elektri\u010dne energije bez emisije \u0161tetnih gasova zvani\u010dno 2025. godine prema\u0161ila proizvodnju iz uglja, uz o\u010dekivanja daljeg rasta u narednom periodu, \u0161to je, navodi, jasan signal ne da li, ve\u0107 kada treba pre\u0107i na \u010diste izvore energije.<\/p>\n

PwC procenjuje da se oko dve tre\u0107ine energetskih emisija mo\u017ee dekarbonizovati uz pozitivan poslovni model i komercijalno dostupne tehnologije.<\/p>\n

„Rizik za Jugoisto\u010dnu Europu nije cijena tranzicije, ve\u0107 cijena pasivnosti,“ poru\u010dio je Slade-\u0160ilovi\u0107. On isti\u010de da \u0107e evropski sistem za oporezivanje emitera CO2 i Mehanizam za prekograni\u010dno prilago\u0111avanje ugljenika (CBAM), koji uvode dodatne tro\u0161kove za emisije ugljen-dioksida, prakti\u010dno u\u010diniti proizvodnju struje iz uglja nekonkurentnom. Ipak, CBAM treba u nekim delovima unaprediti i podesiti da bi potpuno odgovarao svojoj svrsi.<\/p>\n

To zna\u010di da \u0107e elektroprivrede \u0161irom regiona morati da menjaju poslovne modele mnogo br\u017ee nego \u0161to su planirale, dodao je.<\/p>\n

Regionu potrebno do 80 milijardi evra<\/h3>\n

Energetska tranzicija Jugoisto\u010dne Evrope, me\u0111utim, ne\u0107e biti jeftina. Procene govore da \u0107e dr\u017eavama regiona tokom ove decenije biti potrebno izme\u0111u 50 i 80 milijardi evra ulaganja kako bi modernizovale energetske sisteme. Po relevantnim merilima, sr\u017e postupka dekarbonizacije energetskog sistema ko\u0161ta barem dva odsto BDP-a godi\u0161nje. Jasno je da taj novac dr\u017eave i elektroprivrede ne\u0107e mo\u0107i da obezbede same, pa \u0107e presudnu ulogu imati i evropski fondovi, me\u0111unarodne finansijske institucije i privatni kapital.<\/p>\n

Izazov je i aktuelna i budu\u0107a potro\u0161nja elektri\u010dne energije, koja ubrzano raste zbog razvoja ve\u0161ta\u010dke inteligencije (AI), digitalizacije, data centara i elektrifikacije uop\u0161te. Analiti\u010dari procenjuju da \u0107e globalna potro\u0161nja struje u narednih pet godina porasti za oko 20 procenata, a zna\u010dajan deo tog rasta, \u010dak 15 odsto, do\u0161lo bi upravo iz AI sektora i data centara.<\/p>\n

Povratak nuklearne energije i gasnih elektrana<\/h3>\n

Zbog potrebe za stabilnim snabdevanjem, mnoge dr\u017eave ponovo ula\u017eu u gasne elektrane i nuklearnu energiju. Do 2040. o\u010dekuje se zna\u010dajan rast svetskih gasnih kapaciteta, dok bi kapacitet za nuklearnu energiju u periodu zaklju\u010dno sa 2050. mogao da se udvostru\u010di.<\/p>\n

„Trenutno opa\u017eamo sna\u017enu aktivnost u JIE koja se ti\u010de ranog razvoja projekata gasnih elektrana. I nuklearne i gasne tehnologije mogu imati pozitivne uloge u nacionalnim energetskim sistemima. Me\u0111utim, one i nose odre\u0111ene rizike kojima treba adekvatno upravljati. Na primjer, analiza pokazuje da nuklearni projekti imaju jaku tendenciju probijanja vremenskih okvira i capexa<\/em> koje zna\u010dajno pogor\u0161ava tro\u0161kove elektri\u010dne energije i ekonomiku projekata“, po re\u010dima Slade-\u0160ilovi\u0107a.<\/p>\n

Pored toga, kod tehnologija kod kojih dominiraju fiksni tro\u0161kovi je neophodno da se tro\u0161kovi finansiranja spuste \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e, budu\u0107i da i to ima zna\u010dajan uticaj, objasnio je.<\/p>\n

\n
\"Ubrzana<\/figure>\n
Foto: Projekti nuklearnih elektrana te\u017ee probijanju bud\u017eeta i rokova, ovde u godinama odnosno milionima evra po megavatu (PwC SEE)<\/span><\/div>\n<\/div>\n

Obnovljivi izvori nisu dovoljni bez novih mre\u017ea<\/h3>\n

Iako su tro\u0161kovi klju\u010dnih tehnologija energetske tranzicije drasti\u010dno pali, Slade-\u0160ilovi\u0107 upozorava da postoje i drugi izazovi – potreba za ozbiljnim razvojem infrastrukture, finansiranje, dozvole i pristup mre\u017ei. Zbog negativnih cena struje i ograni\u010denja u mre\u017ei, proizvo\u0111a\u010di iz obnovljivih izvora tokom 2025. izgubili su milijarde dolara. Zato se sve vi\u0161e insistira na baterijskim skladi\u0161tima, fleksibilnim sistemima i modernizaciji elektroenergetske mre\u017ee.<\/p>\n

On je naveo da operatori prenosnih i distributivnih sistema planiraju da udvostru\u010de du\u017einu svetske elektroenergetske mre\u017ee najkasnije do 2050. godine \u2013 na \u010dak 166 miliona kilometara. Evropski operatori prenosa planiraju gotovo \u010detiri puta ve\u0107e investicije u periodu 2025\u20132029. nego u prethodnom petogodi\u0161njem ciklusu. Me\u0111utim, problem regiona Jugoisto\u010dne Evrope dodatno komplikuju zastarela infrastruktura i niski povra\u0107aji, zbog \u010dega su novi modeli finansiranja krajnja nu\u017enost, kazao je Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n

Srbija i region ubrzano grade interkonekcije, vreme curi<\/h3>\n

Slade-\u0160ilovi\u0107 podse\u0107a da region Jugoisto\u010dne Evrope ve\u0107 poku\u0161ava da ubrza energetsku transformaciju. \u0160iri se LNG terminal u Hrvatskoj, grade se nove gasne veze izme\u0111u Srbije, Bugarske, Severne Makedonije i Rumunije, kao i izme\u0111u Hrvatske i BiH, dok Gr\u010dka i Albanija ula\u017eu u novu energetsku infrastrukturu i obnovljive izvore energije. Cilj je smanjenje zavisnosti od pojedina\u010dnih dobavlja\u010da i ja\u010de povezivanje energetskih sistema regiona.<\/p>\n

„Regija je na kri\u017eanju. Mo\u017eemo biti zadnja regija u Evropi koja se dr\u017ei za stari energetski sistem, pla\u0107a porez na CO2 i ovisi od drugih. Ili mo\u017eemo sna\u017eno naprijed, iskoristiti konurentnost zelenih tehnologija, fondove EU, vlastite OIE potencijale. Mo\u017eemo izgraditi moderan, siguran i konkurentan energetski sistem. Izbor je zbilja samo na\u0161 i na nama, ali vrijeme curi. Me\u0111utim, vjerujem da \u0107emo uspjeti\u201d, zaklju\u010dio je Mislav Slade-\u0160ilovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Energetska bezbednost je postala pitanje politi\u010dke stabilnosti, ekonomskog opstanka i nacionalne bezbednosti, poru\u010dio je Mislav Slade-\u0160ilovi\u0107 na Beogradskom energetskom forumu 2026<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":91785,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Ubrzana tranzicija ili skupa zavisnost od fosilnih goriva - vreme curi za region Jugoisto\u010dne Evrope","_seopress_titles_desc":"Energetska bezbednost je postala pitanje politi\u010dke stabilnosti, ekonomskog opstanka i nacionalne bezbednosti, poru\u010dio je Mislav Slade-\u0160ilovi\u0107 na Beogradskom energetskom forumu 2026","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"7462","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"BEF 2026","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[6295,7462],"tags":[6896,7396,6798,6153,6108,7216,3279,4759,7033,2656,780,6177,6785,1854,3537,779,2751,6663,7072,7426,7401,6304,7392,6802,7191,5992,6063,647,1342,5490,5562,7428,6695,7384,691,6351,6897,7252],"class_list":["post-91752","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-energetska-kriza","category-fosilna-goriva","tag-ai","tag-bef-2026","tag-beogradski-energetski-forum","tag-cbam","tag-cena-emisija-co2","tag-data-centri","tag-dekarbonizacija","tag-dekarbonizacija-energetike","tag-elektromreza","tag-emisije-co2","tag-energetska-bezbednost","tag-energetska-kriza","tag-energetska-nezavisnost","tag-energetska-tranzicija","tag-eu-ets","tag-fosilna-goriva","tag-gas","tag-gasne-elektrane","tag-interkonekcije","tag-interkonektori","tag-iran","tag-lng","tag-mehanizam-za-prekogranicno-prilagodjavanje-ugljenika","tag-mislav-slade-silovic","tag-mreze","tag-nafta","tag-nuklearna-energija","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-potrosnja-energije","tag-prirodni-gas","tag-pwc","tag-pwc-see","tag-tecni-prirodni-gas","tag-terminal-za-tecni-prirodni-gas","tag-ugalj","tag-ukrajina","tag-vestacka-inteligencija","tag-zelena-tranzicija","country-regioneu","country-srbija"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91752","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=91752"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91752\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":91881,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/91752\/revisions\/91881"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/91785"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=91752"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=91752"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=91752"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}