Crna Gora i Bosna i Hercegovina razmatraju spaljivanje otpada uprkos tome \u0161to imaju me\u0111u najni\u017eim stopama recikla\u017ee u Evropi, i to bi dodatno usporilo razvoj sistema recikla\u017ee i odvojenog prikupljanja otpada, a u njih je ulo\u017eeno vi\u0161e desetina miliona evra \u0161to kroz fondove Evropske unije ili nacionalne bu\u017eete, nagla\u0161ava CEE Bankwatch Network. Ta organizacija podse\u0107a da nijedna zemlja Zapadnog Balkana ne primenjuje EU hijerarhiju otpada.<\/p>\n
Prevencija, ponovna upotreba i recikla\u017ea ostaju marginalne, dok dominiraju odlaganje i planovi za spaljivanje me\u0161anog otpada, \u0161to je direktno suprotno evropskim pravilima, zaklju\u010dila je u novom dokumentu. To je Izvje\u0161taj o trendovima spaljivanja otpada na Zapadnom Balkanu: kriti\u010dki osvrt na proizvodnju elektri\u010dne i toplotne energije (Waste incineration trends in the Western Balkans: A critical overview of energy and heat generation).<\/em><\/a><\/p>\n „\u017delimo pozvati Vladu Crne Gore, i Bosne i Hercegovine, kao i njihove energetske kompanije i gradove, da odmah obustave dalje planove za izgradnju spalionica otpada ili kospaljivanja u termoelektranama na ugalj, te da se posvete ja\u010danju sistema upravljanja otpadom, tj. odvojenom prikupljanju i recikla\u017ei otpada, kompostiranju, anaerobnoj digestiji i \u010distim izvorima toplote, uklju\u010duju\u0107i velike toplotne pumpe, solarne termalne sisteme i geotermalnu energiju,“ poru\u010dila je autorka izve\u0161taja Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107, koja promovi\u0161e dekarbonizaciju daljinskog grejanja u regionu.<\/p>\n Spalionice nisu moderna re\u0161enja za cirkularnu ekonomiju, ve\u0107 skupa infrastruktura koja zarobljava gradove u vi\u0161edecenijskoj zavisnosti od me\u0161anog otpada i obeshrabruje ulaganja u prevenciju otpada, recikla\u017eu i ponovnu upotrebu, stoji u objavi. Za ove aran\u017emane se tra\u017ee dugoro\u010dne garancije isporuke otpada, a donose vi\u0161edecenijske finansijske obaveze, upozorava navedena mre\u017ea nevladinih organizacija za za\u0161titu \u017eivotne sredine i ljudskih prava. Usredsre\u0111ena je na pra\u0107enje investicija i finansiranja iz javnih sredstava.<\/p>\n Kad je re\u010d o postrojenjima za incineraciju ili koincineraciju otpada za grejanje ili uz dobijanje elektri\u010dne energije, u regionu je u pogonu jedino Vin\u010da.<\/a> Nalazi se na obodu Beograda<\/a> kod istoimenog naselja i deponije.<\/a> U izve\u0161taju je istaknuta kao najrelevantniji primer.<\/p>\n Ugovori za spalionice \u2013 poznate i kao insineratori ili incineratori \u2013 zaklju\u010duju se\u00a0na 20 do 30 godina, \u010dime gradovi postaju obavezni da isporu\u010duju velike koli\u010dine me\u0161anog otpada, navodi Bankwatch.<\/p>\n Stope recikliranja su drasti\u010dno niske, a razvrstavanja uglavnom i nema. Neke zemlje Zapadnog Balkana ne objavljuju validirane podatke. Zvani\u010dno za 2023, Albanija je reciklirala 18,8 odsto komunalnog otpada, Kosovo* 3,5 odsto, a Srbija 15,2 procenta. BiH je 2024. bila na 1,1 odsto. Procena za Severnu Makedoniju za 2023. je tek 0,3 procenta. Nivo za Crnu Goru za 2024. je procenjen na 3,6 odsto.<\/p>\n Izve\u0161taj potvr\u0111uje da nijedna od zemalja regiona nema dovoljne koli\u010dine adekvatno tretiranog otpada za planirane kapacitete, \u0161to ih dodatno dovodi u rizik dugoro\u010dne zavisnosti od uvoza otpada. O tome svedo\u010de iskustva iz visokorazvijenih zemalja Evrope poput \u0160vedske.<\/p>\n \u010cak i novije evropske spalionice uzrokuju ozbiljno zaga\u0111enje mikroskopskom pra\u0161inom (PM \u010desticama), te\u0161kim metalima i toksi\u010dnim hemikalijama kao \u0161to su per- i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate i kao ve\u010dne hemikalije. <\/a><\/p>\n U Harlingenu u Holandiji<\/a> su izmerene koncentracije PFAS-a u povr\u0161inskim vodama 138 puta vi\u0161e od dozvoljenog praga za pitku vodu. U zemlji\u0161tu je na\u0111eno sedam puta vi\u0161e dioksina nego pre pu\u0161tanja postrojenja u rad. U Ivri-sir-Senu (Ivriju na Seni) kod Pariza, kontaminacija iznad EU granica utvr\u0111ena je u zemlji\u0161tu u blizini \u0161kola i javnih parkova.<\/p>\n Spalionice proizvode ogromne koli\u010dine opasnog otpada, pre svega toksi\u010dni pepeo, kontaminiran te\u0161kim metalima i dioksinima.<\/p>\n Prema izve\u0161taju, posebno zabrinjava \u0161to elektroenergetske kompanije poput Elektroprivrede BiH (EPBiH)\u00a0 razmatraju spaljivanje otpada u zastarelim termoenergetskim postrojenjima, iako bi njihova adaptacija za bezbedno suspaljivanje otpada zahtevala dodatna ulaganja od vi\u0161e desetina miliona evra po bloku, uz rizik da zbog propisa EU o zaga\u0111enju i ugljeniku postanu takozvane nasukane investicije.<\/p>\n \u0160irom regiona je sve ja\u010di otpor javnosti i institucija.<\/a> U Tuzli je pro\u0161le godine obustavljeno planirano eksperimentalno suspaljivanje otpada sa ugljem u termoelektrani Tuzla.<\/a> Tim postrojenjem upravlja EPBiH. Uz projekat Butila<\/a> za velike toplotne pumpe za daljinsko grejanje u kantonu Sarajevo, pominjala se mogu\u0107nost spaljivanja mulja iz postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda.<\/p>\n \u017di\u0161ko: Politi\u010dari sa Zapadnog Balkana o\u010dito ne razumiju principe cirkularne ekonomije i dekarbonizacije, po\u0161to uporno promovi\u0161u spaljivanje otpada kao dio tih procesa<\/p><\/blockquote>\n U Zenici su planovi za insinerator izazvali proteste gra\u0111ana zbog zabrinutosti za kvalitet vazduha. Projekat je pokrenula Nova \u017deljezara Zenica. Kompanija je, ina\u010de, upravo obustavila proizvodnju \u010delika.<\/p>\n „Politi\u010dari sa Zapadnog Balkana o\u010dito ne razumiju principe cirkularne ekonomije i dekarbonizacije, po\u0161to uporno promovi\u0161u spaljivanje otpada kao dio tih procesa. Krajnje vrijeme je da shvate da spaljivanje otpada prekida ciklus kru\u017eenja materijala jer nepovratno uni\u0161tava resurse koji bi se mogli reciklirati ili ponovno upotrijebiti. \u010cinjenica je da spaljivanje otpada emituje CO2 i mnoge druge, za zdravlje opasne, polutante. Stoga bi na\u0161i vlastodr\u0161ci trebali prestati lagati gra\u0111anima i kona\u010dno uspostaviti odr\u017eive sisteme upravljanja otpadom koji su klju\u010dni za smanjenje emisija, a istovremeno \u0161tede ogromne koli\u010dine energije potrebne za proizvodnju novih materijala“, izjavio je Denis \u017di\u0161ko iz Aarhus centra BiH.<\/p>\n U Podgorici,<\/a> iako je, prema navodima predstavnika glavnog grada, zavr\u0161ena studija izvodljivosti za planiranu spalionicu vrednu 200 miliona evra, dokument nije javno dostupan.<\/p>\n „Crna Gora jo\u0161 nije izgradila osnovne elemente sistema upravljanja otpadom i upravo tu se nalazi najve\u0107i prostor za napredak. Preskakanje ovih koraka vodi u dugoro\u010dnu zavisnost od rje\u0161enja koja nijesu u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Ako govorimo o pravednoj tranziciji i klimatskoj pravdi, ulaganja treba usmjeriti ka rje\u0161enjima koja smanjuju otpad i ja\u010daju lokalne kapacitete, umjesto u projekte koji nas dugoro\u010dno ograni\u010davaju i ve\u017eu za jedan model. U suprotnom, rizik i tro\u0161ak ostaju lokalnim zajednicama, dok se resursi nepovratno gube,“ napomenula je Vanja Cicmil iz grupe Zero Waste Montenegro.<\/p>\n Elektroprivreda Srbije planira da kosagoreva otpad sa ugljem u Termoelektrani Nikola Tesla A<\/a> u Obrenovcu.<\/p>\n Novosadska toplana<\/a> je naru\u010dila prethodnu studiju izvodljivosti za kogeneraciju \u2013 proizvodnju elektri\u010dne i toplotne energije \u2013 iz \u010dvrstog ili prera\u0111enog otpada (SRF odnosno RDF). Kombinovano, CHP postrojenje bi za toplotnu energiju imalo kapacitet 50 megavata, stoji u izve\u0161taju.<\/p>\n Slovena\u010dki dr\u017eavni Holding Slovenske elektrarne (HSE) je po\u010detkom 2021. posle protivljenja lokalnih vlasti i gra\u0111ana odustao od suspaljivanja otpada<\/a>\u00a0u termoelektrani \u0160o\u0161tanj (TE\u0160).<\/p>\n Dokument sadr\u017ei jo\u0161 nekoliko potkrepljuju\u0107ih primera.<\/p>\n \u0160teta od tri propala projekta u Tirani, Fjeru i Elbasanu iznosi preko 350 miliona evra. Zbog navodne korupcije je uhap\u0161eno jedanaest osoba. \u010clan parlamenta i raniji potpredsednik vlade Arben Ahmetaj optu\u017een je 2023. za korupciju i pranje novca i pobegao iz zemlje.<\/p>\n U Albaniji je na tri projekta insineracije ukupno protra\u0107eno vi\u0161e od 350 miliona evra<\/p><\/blockquote>\n Malo zatim, Upravni sud u Sofiji<\/a> je oborio odobrenu studiju procene uticaja na \u017eivotnu sredinu za projekat proizvodnje energije iz otpada. Ukazao je na manjak javne rasprave i pokrivenosti zdravstvenih rizika i toksi\u010dnih emisija i nepouzdanost podataka. Glavni grad Bugarske je ostao bez 90 miliona evra iz fondova EU i morao je da vrati ve\u0107 ispla\u0107enih 35 miliona.<\/p>\n Projekat Pavlikeni-Varbovka (Vrbovka) je bio poku\u0161aj maskiranja velike spalionice otpada kao fabrike kamene vune. Kapacitet je trebalo da iznosi 1.160 tona RDF-a dnevno. Tri godine su u Bugarskoj organizovani protesti i peticije zbog falsifikovanja podataka i nedostatka mera za\u0161tite od zaga\u0111enja. Vrhovni upravni sud je poni\u0161tio odobrenje. Obrazlo\u017eio je da je do\u0161lo do kr\u0161enja zakona i procedure. Investicija je posle druge revizije blokirana.<\/p>\n Termoelektrana na ugalj Bobov Dol<\/a> ima dozvolu za koinsineraciju biomase i RDF-a. Stanice za merenje kvaliteta vazduha su pro\u0161le godine 55 puta zabele\u017eile prekomerne nivoe sumpor-dioksida na jednosatnom nivou. To je preko dva puta vi\u0161e nego \u0161to je dozvoljeno. Operator postrojenja je redovno slao zahteve da mu se dozvoljena koli\u010dina pove\u0107a vi\u0161e nego petostruko, na 185.000 tona godi\u0161nje, stoji u izve\u0161taju.<\/p>\n Proizvodnja energije iz otpada se ne svodi samo na spaljivanje. Na primer, postoji \u010distija tehnologija gasifikacije plazmom, pomo\u0107u koje mo\u017ee da se dobije sintezni-sinteti\u010dki gas odnosno vodonik. Dodu\u0161e, u Evropi do sada nije bilo uspeha u njenoj primeni. Anaerobna digestija, fermentacija, na\u010din je za proizvodnju biogasa,<\/a> \u010desto iz poljoprivrednog otpada. Preostaje digestat, a on mo\u017ee da poslu\u017ei za \u0111ubrenje.<\/p>\n Ovde treba napomenuti i da je Zapadni Balkan, usled porazno niskog nivoa upravljanja otpadom, na\u010di\u010dkan divljim i improvizovanim deponijama. Na njima redovno izbijaju katastrofalni po\u017eari.<\/a> Dakle, otpad gori, i to u nimalo kontrolisanim uslovima.<\/a>\u00a0Tako\u0111e, mnoge reke, jezera i obale su prekriveni sme\u0107em, a i poljoprivredne, gradske i druge povr\u0161ine. A koli\u010dine komunalnog i sli\u010dnog otpada se neprestano pove\u0107avaju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Projekti spalionica i suspaljivanja otpada na Zapadnom Balkanu nose velik finansijski i zdravstveni rizik, upozorava CEE Bankwatch Network<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":91270,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[504,3,5,4],"tags":[1713,93,7106,117,5093,5335,646,4079,663,4266,706,6620,673,1924,729,679,1517,5913,6161,6621,3287,4933,6784,726,6235,3441,7094,5921],"class_list":["post-91238","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-elektricna-energija","category-energetska-efikasnost","category-otpad","category-zivotna-sredina","tag-bankwatch","tag-biogas","tag-biogasne-elektrane","tag-chp","tag-daljinska-energetika","tag-daljinsko-grejanje","tag-energetska-efikasnost","tag-energija-iz-otpada","tag-grejanje","tag-grejanje-i-hladenje","tag-industrijski-otpad","tag-insineracija-otpada","tag-kogeneracija","tag-komunalni-otpad","tag-novosadska-toplana","tag-otpad","tag-plasticni-otpad","tag-recikliranje","tag-spalionice","tag-spaljivanje-otpada","tag-te-tuzla","tag-termoelektrane","tag-termoelektrane-na-ugalj","tag-toplana","tag-zagadjenost","tag-zagadenost-vazduha","tag-zemljiste","tag-zivotna-sredina","country-regioneu"],"acf":[],"yoast_head":"\nSkupa infrastruktura koja blokira odr\u017eivija re\u0161enja<\/h3>\n
Stope recikliranja u Srbiji, Albaniji ne\u0161to sna\u017enije nego u ostatku regiona<\/h3>\n
Adaptiranje termoelektrana na ugalj bi ko\u0161talo vi\u0161e desetina miliona evra po bloku<\/h3>\n
Rizik i tro\u0161ak ostaju lokalnim zajednicama<\/h3>\n
Projekti u Obrenovcu i Novom Sadu<\/h3>\n
Niz korupcija\u0161kih skandala u regionu<\/h3>\n
Zapadni Balkan se gu\u0161i u otpadu, deponijskim po\u017earima<\/h3>\n