Narodna skup\u0161tina Srbije je izglasala Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te<\/a> i Zakon o porezu na uvoz ugljeni\u010dno intenzivnih proizvoda.<\/a> Nije prihva\u0107en nijedan opozicioni amandman.<\/p>\n Evropska unija uvoznicima elektri\u010dne energije, cementa, gvo\u017e\u0111a i \u010delika, aluminijuma, vodonika i \u0111ubriva iz tre\u0107ih zemalja po\u010dinje 1. januara da napla\u0107uje CBAM taksu na ugljen-dioksid.<\/a> Ukoliko u zemlji porekla postoji takav sistem i EU ga je priznala, umanji\u0107e navedeni prekograni\u010dni namet za pla\u0107enu nadoknadu.<\/p>\n Doma\u0107i porez na emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te je odgovor Srbije na taj mehanizam, a onim na uvoz je po\u010dela da uspostavlja odgovaraju\u0107i sistem na svojoj teritoriji. Oba iznose \u010detiri evra po toni ekvivalenta CO2, gde pokrivaju i azot-suboksid (N2O) i perfluorougljenike (PFC-ove).<\/p>\n Svrha zakona je da smanje zaga\u0111enje, unaprede energetsku efikasnost i obezbede ravnopravniji polo\u017eaj srpske industrije na doma\u0107em i me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, stoji u obrazlo\u017eenju.<\/a><\/p>\n Prvi porez je za velike industrijske emitere u sektorima cementa, \u0111ubriva, gvo\u017e\u0111a i \u010delika, aluminijuma i elektri\u010dne energije. Primena oba zakona u Srbiji po\u010dinje 1. januara, isto kao za CBAM. Ipak, za njihovo sprovo\u0111enje je potrebno i nekoliko podzakonskih akata.<\/p>\n Zami\u0161ljeno je da se CBAM taksa svake godine uve\u0107ava dok se 2034. ne izjedna\u010di sa cenama dozvola za ispu\u0161tanje gasova s efektom staklene ba\u0161te iz Sistema EU za trgovanje emisijama (EU ETS). Sa strujom<\/a> je, pritom, druga\u010dije: iznos od po\u010detka odra\u017eava ugljeni\u010dnu intenzivnost celokupnog miksa u proizvodnji elektri\u010dne energije u zemlji porekla,\u00a0srazmerno trenutnoj ceni u EU ETS-u.<\/p>\n Specijalni savetnik u Ekonomskom institutu u Beogradu Ljubo Ma\u0107i\u0107<\/a> je nedavno ocenio da \u0107e naplata CBAM carine i Srbiji i drugim ugovornim stranama Energetske zajednice onemogu\u0107iti spajanje tr\u017ei\u0161ta sa Evropskom unijom i destimulisati ulaganja u obnovljive izvore.<\/p>\n Ina\u010de, EU planira da mehanizam pro\u0161iri i na druge segmente obuhva\u0107ene EU ETS-om.<\/p>\n Zakon o porezu na uvoz ugljeni\u010dno intenzivnih proizvoda ne uklju\u010duje elektri\u010dnu energiju, zbog tehni\u010dkih ograni\u010denja i jo\u0161 uvek nedefinisane precizne metodologije za oporezivanje.<\/p>\n Porez na uvoz ugljeni\u010dno intenzivnih proizvoda obuhvata samo subjekte koji uvoze najmanje pet tona obuhva\u0107enih proizvoda godi\u0161nje<\/p><\/blockquote>\n Uvoznici \u0107e pla\u0107ati u skladu sa emisijama ugra\u0111enim u proizvodnju uvezene robe, ali \u0107e mo\u0107i da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla ve\u0107 pla\u0107ena naknada za emisije, kao \u0161to je i u EU. Obaveza se odnosi samo na one koji uvoze najmanje pet tona obuhva\u0107enih proizvoda godi\u0161nje.<\/a><\/p>\n Vlada se za porez umesto ETS opredelila jer „sistem trgovanja emisijama zahteva razvijenu institucionalnu infrastrukturu i tr\u017ei\u0161ne mehanizme koji trenutno nisu u potpunosti uspostavljeni“, pi\u0161e u prate\u0107em dokumentu.<\/p>\n Godi\u0161nji uvoz ugljeni\u010dno intenzivnih proizvoda iznosi pribli\u017eno 3,5 miliona tona.<\/p>\n Zakon o porezu na CO2 se primenjuje na one koji su du\u017eni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja. Re\u010d je prevashodno o velikim i srednjim dru\u0161tvima. Te dozvole je dobilo pedeset kompanija, za 92 svoja pogona. One prikupljaju podatke o emisijama u skladu sa Zakonom o klimatskim promenama i dostavljaju ih Ministarstvu za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/a><\/p>\n Proizvodnja ve\u0161ta\u010dkih \u0111ubriva i azotnih jedinjenja, cementa, sirovog gvo\u017e\u0111a, \u010delika i ferolegura, aluminijuma i elektri\u010dne energije uzrokuje preko 57 odsto emisija u Srbiji i preko 90 procenata u okviru nacionalnog sistema monitoringa i izve\u0161tavanja.<\/p>\n Obvezniku \u010dija je prete\u017ena delatnost proizvodnja elektri\u010dne energije i koji je u prethodnom poreskom periodu od te delatnosti ostvario najmanje 80 odsto ukupnih prihoda priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 20 procenata iznosa sredstava koje je ulo\u017eio u mere dekarbonizacije,<\/a> pi\u0161e u zakonu.<\/p>\n To umanjenje ne mo\u017ee da prema\u0161i 80 odsto poreske obaveze. Navedene mere propisuje vlada.<\/p>\n Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te predvi\u0111a i podsticaje za obveznike za finansiranje zelenih projekata, pravednu tranziciju i za\u0161titu ugro\u017eenih doma\u0107instava<\/p><\/blockquote>\nPo\u010detak primene oba zakona predvi\u0111en za 1. januar, kada u EU po\u010dinje naplata CBAM-a<\/h3>\n
Porez na emisije iz uvoza ne uklju\u010duje elektri\u010dnu energiju<\/h3>\n
Porez na CO2 je za ograni\u010deni broj ve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da<\/h3>\n
Umanjenje poreza velikim proizvo\u0111a\u010dima elektri\u010dne energije koji ula\u017eu u dekarbonizaciju<\/h3>\n