U okviru Investicionog foruma EU\u2013Zapadni Balkan, odr\u017eanog u oktobru u Tirani, Fond za zeleni razvoj (Green for Growth Fund) je objavio da Evropska unija investira 20 miliona evra u njegove deonice klase C, preko nema\u010dke razvojne banke KfW. Tu transakciju je pratilo \u010detiri miliona evra u donaciji za izgradnju kapaciteta ovog fonda za klimatsku akciju i njegovu savetodavnu ulogu, navela je kompanija Finance in Motion, GGF-ov savetnik.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i ovom iznosu \u0107e biti privu\u010deno jo\u0161 privatnog kapitala za energiju iz obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i klimatsku otpornost po celom regionu, stoji u obave\u0161tenju.<\/p>\n
Fond za zeleni razvoj je na forumu potpisao niz sporazuma o zelenom kreditiranju, kao i finansiranju projekata solarnih elektrana i baterija u Severnoj Makedoniji, na Kosovu* i u Albaniji.<\/p>\n
Fon der Lajen: Sad je trenutak da se investira na Zapadnom Balkanu<\/p><\/blockquote>\n
Doga\u0111aju su prisustvovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Albanije Edi Rama.<\/p>\n
„Va\u0161e privrede su ve\u0107 na putu brzog rasta narednih godina. Upravo za to smo i pokrenuli Plan rasta za Zapadni Balkan.<\/a> EU otvara sektore svoje privrede za va\u0161e kompanije. Zajedno radimo na reformama kojima \u0107e se obezbediti ravnopravni uslovi. A uz reforme dolaze investicije. Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da se BDP regiona u narednoj deceniji udvostru\u010di. Stoga je danas moja poruka investitorima neposredna: Ne dozvolite da vam ova prilika promakne. Sad je trenutak da se investira na Zapadnom Balkanu“, poru\u010dila je Fon der Lajen.<\/p>\n
Anga\u017emani potpisani tokom specijalnog programa na konferenciji u Tirani podi\u017eu kumulativne investicije ovog fonda u regionu na vi\u0161e od 850 miliona evra. GGF je ranije odobrio ukupno 675 miliona evra za zeleno finansiranje na Zapadnom Balkanu, za podr\u0161ku klimatskoj akciji, energetskoj bezbednosti i odr\u017eivoj industriji.<\/p>\n
O\u010dekuje se da \u0107e novoopredeljena sredstva prevenirati emisije nekih 175.000 tona CO2. Ekvivalent tome je da se ne sagori 400.000 barela nafte.<\/p>\n
Predstoje investicije u inovativna fotonaponska, BESS postrojenja<\/h3>\n
Fond za zeleni razvoj namerava da odobri sredstva za jedan od prvih projekata mre\u017enih baterija u Severnoj Makedoniji i na Zapadnom Balkanu.<\/p>\n
Renalfa IPP kre\u0107e u pro\u0161irenje svog fotonaponskog postrojenja u Oslomeju,<\/a> na mestu biv\u0161eg ugljenokopa, baterijskim sistemom za skladi\u0161tenje energije (BESS) od 200 megavat-sati. GGF je ve\u0107 obezbedio finansiranje u formi duga, za solarnu instalaciju, a sa kompanijom je potpisao pismo ponude za navedeni BESS, za 24 miliona evra. Treba napomenuti da je to deo plana za transformaciju ugljarskog kompleksa REK Oslomej sa termoelektranom.<\/a><\/p>\n
Renalfa IPP \u0107e svom solarnom parku u Oslomeju, jednom od prvih u regionu na mestu ugljenokopa, dodati veliko baterijsko postrojenje<\/p><\/blockquote>\n
GGF je tako\u0111e potpisao spisak uslova za projekat dve solarne elektrane na Kosovu* firme Quant Renewables. Planirani kapacitet u piku iznosi ukupno 142,2 megavata. \u010cini\u0107e ga fotonaponski sistemi Tucep (98,5) i Veriq (43,7 megavata), na lokaciji koja je ranije bila odre\u0111ena za kopanje lignita.<\/p>\n
Fond za zeleni razvoj namerava da ovu investiciju podr\u017ei sa do 12 miliona evra u preferencijalnim akcijama, \u010dime bi dopunio paket finansiranja u formi duga s prvenstvom naplate kojem je predvodnik Evropska banka za obnovu i razvoj. Pomenuti solarni park bi bio najve\u0107i na Kosovu*, a procenjena godi\u0161nja proizvodnja bi mogla da pokrije potrebe 63.000 doma\u0107instava za elektri\u010dnom energijom.<\/p>\n
To postrojenje bi svake godine u\u0161tedelo emisije 168.138 tona ekvivalenta ugljen-dioksida, u okviru \u010dega bi, srazmerno, GGF-ova investicija doprinela sa 22.529 tona.<\/p>\n
Tre\u0107i projekat iz domena obnovljivih izvora je za HD Solar Park u Albaniji. GGF je pismom o namerama postavio sebi cilj da odobri do 30 miliona evra finansiranja kroz seniorske du\u017eni\u010dke hartije. Developer, firma Bindi, planira 60 megavata kapaciteta pika i kolocirani baterijski sistem od 120 megavat-sati. Re\u010d je o jednoj od prvih inicijativa u toj zemlji za veliki solar sa BESS-om.<\/p>\n
Pet sporazuma sa finansijskim institucijama ukupno vredno do 110 miliona evra<\/h3>\n
Partnerske finansijske institucije koje su potpisale sporazume sa Fondom za zeleni razvoj \u0107e usmeriti planirano finansiranje ka svojim klijentima, za investicije u obnovljive izvore, odr\u017eivu mobilnost i energetsku efikasnost i u\u0161tedu resursa u zgradarstvu i industrijskoj proizvodnji.<\/p>\n
Sklopljeno je pet dogovora za do ukupno 110 miliona evra u kreditnim linijama i subordiniranim pozajmicama.<\/p>\n
Dve kreditne linije za partnere na Kosovu*<\/h3>\n
Mikrofinansijska institucija KRK na Kosovu* namerava da novu kreditnu liniju, od pet miliona evra, upotrebi za mere efikasnosti i preure\u0111enja u stambenom sektoru, kao i za male energetske sisteme. To bi bila njena \u0161esta investicija preko Fonda za zeleni razvoj otkad su 2017. pokrenuli svoje partnerstvo.<\/p>\n
BpB, prva banka na Kosovu* osnovana potpuno lokalnim kapitalom, finansira doma\u0107instva i mala i srednja preduze\u0107a. Nadogra\u0111uju\u0107i prethodno partnerstvo, usmeri\u0107e GGF-ovu kreditnu liniju s prioritetom u naplati, iznosa pet miliona evra, u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju.<\/p>\n
Ona \u0107e pogotovo pogodovati malim i srednjim firmama, uklju\u010duju\u0107i klijente u sektoru poljoprivrede koji \u017eele da unaprede svoje energetske sisteme ili da investiraju u niskougljeni\u010dna vozila, efikasnu opremu i savremene sisteme za navodnjavanje, dodao je fond.<\/p>\n
Za banke u Srbiji ukupno 95 miliona evra<\/h3>\n