Ekspert za upravljanje otpadom Gojkan Stojinovi\u0107<\/a> je naveo da novi zakon poku\u0161ava da uhvati korak sa evropskom praksom i postavi jasniji okvir za tokove otpada. „To je dobrodo\u0161lo, jer je dana\u0161nja slika fragmentarna. Javna komunalna preduze\u0107a rade razli\u010ditim intenzitetom, mnogi procesi nisu standardizovani, a veliki deo obaveza se obavlja najbolje kako mo\u017ee, a ne u skladu sa optimalnim operativnim modelima“, isti\u010de.<\/p>\n Novim zakonom se uvodi sna\u017eniji fokus na obradu otpada<\/p><\/blockquote>\n Me\u0111u najva\u017enijim promenama, Stojinovi\u0107 je izdvojio sna\u017eniji fokus na obradu otpada \u2013 recikla\u017eu, pripremu za ponovnu upotrebu i kori\u0161\u0107enje otpada u energetdske svrhe. To je neophodno jer se u mnogim op\u0161tinama i dalje 90 do 100 odsto otpada jednostavno odla\u017ee, podsetio je.<\/p>\n Klju\u010dno je \u0161to zakonodavac na ovaj na\u010din poku\u0161ava da uredi evidenciju i tokove otpada, jer trenutno \u010dak ni osnovni podaci o koli\u010dinama i tokovima nisu uvek pouzdani, a to je jedan od glavnih uzroka lo\u0161eg planiranja, smatra na\u0161 sagovornik.<\/p>\n Tre\u0107a novina, koja je privukla najvi\u0161e pa\u017enje, jeste ure\u0111ivanje statusa obi\u010dnog goriva iz otpada RDF (refuse-derived fuel),<\/em> s manjim stepenom obrade i dobijenog od me\u0161anog materijala, kao i i kvalitetnijeg i ujedna\u010dnijeg SRF-a, \u010dvrstog goriva od otpada (solid recovered fuel)<\/em>, \u010dime se otvara prostor za njihov uvoz i upotrebu u industriji.<\/p>\n „Sama ideja je ispravna, ali uspeh \u0107e zavisiti od toga da li \u0107e sektor biti vo\u0111en stru\u010dnim standardima ili \u0107e ostati u okvirima socijalne usluge i politi\u010dkog resursa, kao \u0161to je \u010desto slu\u010daj na lokalnom nivou“, napomenuo je Stojinovi\u0107.<\/p>\n Novina je i to da Zakon o upravljanju otpadom predvi\u0111a decentralizaciju postupka izdavanja dozvola za sakupljanje, transport, skladi\u0161tenje i tretman neopasnog i inertnog otpada. Jedinice lokalne samouprave \u0107e izdavati dozvole za pomenute delatnosti za svoju teritoriju.<\/p>\n Novi zakon o upravljanju otpadom predvi\u0111a decentralizaciju postupka izdavanja dozvola<\/p>\n „Iako ove odredbe same po sebi mogu biti tuma\u010dene kao pozitivne, jer se decentralizuje oblast upravljanja otpadom, \u010dini se da lokalne samouprave u Srbiji u ovom momentu nemaju ni minimalne kapacitete da sprovode ovakve postupke – ni kadrovske, ni tehni\u010dke. Niti imaju stru\u010dne kapacitete da se bave inspekcijskim nadzorom i kontrolom u ovom sektoru“, ka\u017ee advokat Sreten \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n Tako\u0111e, lokalne samouprave \u0107e mo\u0107i da izdaju dozvole za rad mobilnih postrojenja za tretman otpada. \u0110or\u0111evi\u0107 isti\u010de da su ova postrojenja sporna zbog kvaliteta tehnologija koje su u njih ugra\u0111ene i zato \u0161to zakon, odnosno uredba o listama postrojenja za koje se sprovodi postupak procene uticaja na \u017eivotnu sredinu, ne propisuje ovaj postupak za mobilna postrojenja za tretman otpada. Kori\u0161\u0107enje ovih postrojenja na neadekvatan na\u010din mo\u017ee da ima \u0161tetne posledice po vazduh, vode, zemlji\u0161te i zdravlje ljudi.<\/p>\n Energetski intenzivna industrija \u2013 proizvo\u0111a\u010di gvo\u017e\u0111a, \u010delika, cementa, elektri\u010dne energije<\/a>, aluminijuma, \u0111ubriva i vodonika \u2013 do\u0107i \u0107e 1. januara u Evropskoj uniji pod udar Mehanizma za prekograni\u010dno prilago\u0111avanje ugljenika (CBAM<\/a>). To je instrument za carinjenje emisija CO2 vezanih za proizvode iz uvoza kako bi se uslovi izjedna\u010dili sa onima za proizvo\u0111a\u010de unutar 27-\u010dlanog bloka dr\u017eava.<\/p>\n Alternativna goriva poput RDF-a mogu da smanje emisije CO\u2082 po toni proizvoda<\/p><\/blockquote>\n Pred energetski intenzivnom industrijom je zahtevan zadatak da se dekarbonizuju i smanje emisije CO2, kako bi ostale konkurentne na evropskom tr\u017ei\u0161tu. Jedan od na\u010dina da to sprovedu je da alternativnim energentima, poput RFD-a, zamene ugalj i sli\u010dna goriva sa velikim emisijama CO2.<\/p>\n Industrija, i to posebno cementare, pripremljena je da koristi alternativna goriva, ali ih doma\u0107i sistem ne proizvodi dovoljno<\/p><\/blockquote>\n „Industrija, i to posebno cementare, pripremljena je da koristi alternativna goriva, ali ih doma\u0107i sistem ne proizvodi dovoljno, upravo zato \u0161to komunalni sektor radi pod uslovima koji nisu ni poslovni, ni operativno optimalni. Drugim re\u010dima, Srbija uvozi RDF iz istog razloga iz kog uvozi i materijale za recikla\u017eu, jer nema lokalnu infrastrukturu koja bi ih obezbedila iz doma\u0107eg otpada“, ka\u017ee Stojinovi\u0107.<\/p>\n Srbija nema razvijene sortirnice, kompostane niti postrojenja za tretman otpada u obimu koji bi industriji mogao da obezbedi kontinuirane koli\u010dine RDF-a.<\/p>\n Mogu\u0107nost uvoza RDF-a od nereciklabilnog industrijskog i komunalnog otpada za postrojenja za spaljivanje<\/a> kako bi se proizvodila toplotna energija podriva sistem hijerarhije u upravljanju otpadom u Srbiji, sa potencijalno te\u0161kim i temeljnim \u0161tetnim efektima po \u017eivotnu sredinu i zdravlje, smatra \u0110or\u0111evi\u0107 i ka\u017ee:<\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107: Uvoz RDF-a obesmi\u0161ljava sisem hijerarhije u upravljanje otpadom u Srbiji<\/p><\/blockquote>\n „Time se obesmi\u0161ljava sistem hijerarhije u upravljanju otpadom u Srbiji u najva\u017enijim segmentima na\u010dela prevencije, pripreme za ponovnu upotrebu i recikla\u017ee, jer se doma\u0107a industrija sakupljanja, selekcije i recikla\u017ee otpada su\u0161tinski destimuli\u0161e, a ove delatnosti obesmi\u0161ljavaju, \u0161to \u0107e za posledicu imati nagomilavanje otpada, stvaranje novih i uve\u0107avanje postoje\u0107ih nesanitarnih deponija i smetli\u0161ta“, tvrdi ovaj advokat, specijalizovan za pitanja za\u0161tite \u017eivotne sredine.<\/p>\n Prevencija nastanka otpada zauzima prvo mesto u hijerarhiji, a slede priprema za ponovnu upotrebu, recikla\u017ea, ostale operacije ponovnog iskori\u0161\u0107enja i, na kraju, odlaganje. Treba deponovati<\/a> isklju\u010divo otpad koji ne mo\u017ee da se tretira, kao i ostatke nakon tretmana koji nemaju upotrebnu vrednost.<\/p>\n U zemljama Evropske unije je pomenuta hijerarhija standard, a reciklira se oko 50 odsto otpada. \u010cini se da je u Srbiji situacija obrnuta, te najve\u0107i deo otpada zavr\u0161ava na deponijama i to divljim. Prema zvani\u010dnoj statistici ima 2.689 divljih deponija, a verovatno ih je preko 3.500.<\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107 isti\u010de da \u0107e postoje\u0107im re\u0161enjima Srbija postati uvoznik otpada, a da \u0107e se doma\u0107i industrijski i komunalni otpad nagomilavati.<\/p>\n Uvoz RDF-a nije re\u0161enje, ve\u0107 privremeni mehanizam dok dr\u017eava ne izgradi sopstveni sistem za proizvodnju RDF-a<\/p><\/blockquote>\n Stojinovi\u0107 ka\u017ee da uvoz nije re\u0161enje, ve\u0107 privremeni mehanizam koji mo\u017ee da pomogne industriji dok dr\u017eava ne izgradi sopstveni sistem.<\/p>\n „Srpska industrija bi najvi\u0161e profitirala od sistema u kome se procesi predvidivo odvijaju, dakle od stabilne lokalne proizvodnje RDF i SRF goriva. A ona je nemogu\u0107a dok javno komunalna preduze\u0107a posluju kao bud\u017eetske slu\u017ebe, a ne kao operativne kompanije, a sakupljanje i odvajanje otpada zavisi od politi\u010dke volje i kadrova, i planiranje se zasniva na procenama, a ne na realnim podacima“, nagla\u0161ava.<\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107 navodi da bi sve bilo u redu da su ove industrije ve\u0107 ulo\u017eile sredstva u sektor sakupljanja i prerade otpada u Srbiji i, na taj na\u010din, generisale znatne koli\u010dine RDF otpada koji bi bio upotrebljen kao gorivo.<\/p>\n Po njegovim re\u010dima, kori\u0161\u0107enje otpada u energetske svrhe u kontrolisanim uslovima i u postrojenjima koja predstavljaju najbolju dostupnu tehnologiju (eng. Best Available Technology – BAT) se smatra jednim od pogodnijih re\u0161enja za zbrinjavanje otpada, ali manje nego recikla\u017ea, koja je mnogo pozitivnija za \u017eivotnu sredinu od gomilanja otpada na deponijama<\/a>.<\/p>\n Zakon propisuje i mogu\u0107nost uvoza pojedinih vrsta opasnog otpada<\/p><\/blockquote>\n \u0110or\u0111evi\u0107 ukazuje na to da zakon propisuje i mogu\u0107nost uvoza pojedinih vrsta opasnog otpada – ako se upotrebljava kao sekundarna sirovina u industriji kao i ako postoje postrojenja za recikla\u017eu takvog otpada. Me\u0111utim, usvojeni zakon ne propisuje liste otpada \u010diji \u0107e uvoz biti dozvoljen. Vlada \u0107e ovo pitanje regulisati uredbom.<\/p>\n Propisi Evropske unije zabranjuju izvoz otpada iz EU, osim u strogo propisanim izuzecima. \u0110or\u0111evi\u0107 obja\u0161njava da razlog le\u017ei u po\u0161tovanju principa „blizine i racionalnog upravljanja otpadom“, \u0161to zna\u010di da se otpad tretira na mestu nastanka, kao i da bi se spre\u010dio izvoz zaga\u0111enja u tre\u0107e zemlje sa nerazvijenim standardima upravljanja otpadom.<\/p>\n Propisi EU su strogi u pogledu izvoza RDF-a, jer po pravilu ovaj energent sadr\u017ei me\u0161ani plasti\u010dni otpad<\/a>. Sa druge strane, EU\u00a0 zabranjuje i izvoz opasnog otpada<\/a> radi tretmana i recikla\u017ee, osim u zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).<\/p>\n \u0110or\u0111evi\u0107 je istakao da je Srbija ve\u0107 podnela zahtev Evropskoj komisiji da bude na listi zemalja kojima bio odobren uvoz neopasnog otpada iz EU.<\/p>\n Kada je re\u010d o uskla\u0111enosti novog Zakona o upravljanju otpadom sa regulativom EU, kao \u0161to je navedeno na po\u010detku teksta, ministarka Pavkov pohvalila je zakon i njegovu usagla\u0161enost sa EU. S druge strane, Sreten \u0110or\u0111evi\u0107 to demantuje i isti\u010de da se o\u00a0tome uop\u0161te ne mo\u017ee govoriti.<\/p>\n „I samo obrazlo\u017eenje zakona sadr\u017ei konstatacije, mahom, o delimi\u010dnoj uskla\u0111enosti. Me\u0111utim, i ove konstatacije su politi\u010dke a ne stru\u010dne prirode. Mnogo va\u017enije je naglasiti da u obrazlo\u017eenju predloga zakona pi\u0161e da prilikom izrade propisa nije bilo saradnje sa EU, u\u010de\u0161\u0107a konsultanata u izradi propisa niti je pribavljeno njihovo mi\u0161ljenje o uskla\u0111enosti. Predlog zakona nije \u010dak ni preveden na neki od slu\u017ebenih jezika Evropske unije“, istakao je \u0110or\u0111evi\u0107.<\/p>\n „Postoje sna\u017ene indicije da je EU, u okviru IPA III programa, poku\u0161ala da u\u010destvuje u izradi teksta zakona; da je ministarstvu dostavljen odgovaraju\u0107i nacrt, ali da je radnoj grupi za izradu zakona prosle\u0111en potpuno drugi, ovaj sada\u0161nji tekst“, izjavio je \u0110or\u0111evi\u0107. Ministarstvo za\u0161tite \u017eivotne sredine na\u0161oj redakciji nije odgovorilo na pitanja u vezi sa ovim navodima.<\/p>\n Nacrt zakona kojeg je vlada pripremila i usvojila nije nastao uz podr\u0161ku projekta finansiranog iz EU<\/p><\/blockquote>\n U Delegaciji EU u Srbiji podvla\u010de da je Evropska unija pru\u017eila tehni\u010dku podr\u0161ku Srbiji u oblasti zakonodavstva o otpadu kroz projekat ‘EU za unapre\u0111enje planiranja i sprovo\u0111enja Poglavlja 27 u Srbiji’, koji je jo\u0161 u toku.<\/p>\n \u201eOp\u0161ti cilj tehni\u010dke podr\u0161ke je da pomogne Srbiji u daljem uskla\u0111ivanju politika za\u0161tite \u017eivotne sredine i klimatskih promena formulisanih u pregovara\u010dkim pozicijama u okviru procesa pristupanja EU. Podr\u0161ka EU u oblasti upravljanja otpadom pru\u017eena je u ranijim fazama; me\u0111utim, novi nacrt zakona, koji je nedavno pripremljen i usvojen od strane vlade, nije nastao uz podr\u0161ku projekta finansiranog od EU\u201c, poru\u010dila je Delegacija EU.<\/p>\n Najvi\u0161e pa\u017enje javnosti je privukla mogu\u0107nost uvoza otpada za energetske svrhe. Na pitanje da li postoji razlog za brigu, Stojinovi\u0107 ka\u017ee da gra\u0111ani imaju pravo da postavljaju pitanja, ne zato \u0161to je RDF sam po sebi problemati\u010dan, ve\u0107 zato \u0161to institucionalni okvir u Srbiji nije dovoljno jak da uliva poverenje.<\/p>\n „U EU, RDF je potpuno normalno i regulisano gorivo, jer postoje jasne kontrole, laboratorije, pra\u0107enje porekla otpada, monitoring emisija, funkcionalan inspekcijski nadzor, transparentni podaci i dosledna primena standarda. Kod nas, iako postoje propisi, inspekcija i monitoring po pravilu kasne za zahtevima industrije. U Srbiji su upravo to klju\u010dne slabe ta\u010dke: nedovoljno inspektora, neujedna\u010dene dozvole, neujedna\u010den monitoring i vi\u0161egodi\u0161nja istorija slu\u010dajeva u kojima su projektovano i fakti\u010dko stanje bili razli\u010diti“, istakao je.<\/p>\n Stojinovi\u0107: Moderan i funkcionalan sistem nije mogu\u0107e uspostaviti bez \u010detiri paralelne reforme<\/p><\/blockquote>\n Mo\u017ee se zaklju\u010duti da je pred Srbijom i dalje dug put do uspostavljanja modernog i zaorku\u017eenog sistema upravljanja otpadom u skladu sa najboljim praksama. Prema Stojinovi\u0107evim re\u010dima, moderan i funkcionalan sistem nije mogu\u0107e uspostaviti bez \u010detiri paralelne reforme. Prva se odnosi na infrastrukturu \u2013 izgradnju sortirnica, kompostana, centara za tretman otpada i razvoj lokalne logistike. Slede\u0107i su digitalizacija i uvo\u0111enje pouzdanih podataka.<\/p>\n \u201eNe postoji savremen sistem upravljanja otpadom bez digitalnog pra\u0107enja tokova otpada, evidencija u realnom vremenu i otvorenih podataka. Bez podataka nema planiranja, optimizacije ni jasnih rezultata\u201c, smatra Stojinovi\u0107.<\/p>\n Tre\u0107a reforma podrazumeva profesionalizaciju i ja\u010danje kontrole kako bi javna komunalna preduze\u0107a postala efikasne kompanije. Poslednja se ti\u010de sistema pro\u0161irene odgovornosti proizvo\u0111a\u010da (EPR). Stojinovi\u0107 ka\u017ee da EPR mo\u017ee da bude ki\u010dma celog sistema ako je transparentan, podlo\u017ean kontroli i usmeren na stvarne rezultate. Me\u0111utim, u Srbiji je trenutno delimi\u010dno razvijen i neujedna\u010den.<\/p>\n „Novi zakon treba da obezbedi okvir, ali prava reforma se doga\u0111a u inspekcijama, lokalnoj infrastrukturi, javnim nabavkama, digitalizaciji i kontroli tokova novca u EPR sistemu. Prvo, Srbiji ne nedostaje zakona, ve\u0107 njihova primena. Ve\u0107i deo evropskih principa ve\u0107 postoji na papiru, ali nije za\u017eiveo u praksi. Razlog nije pravni, ve\u0107 institucionalni“, zaklju\u010dio je.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ekspert za upravljanje otpadom Gojkan Stojinovi\u0107 i advokat Sreten \u0110or\u0111evi\u0107 za Balkan Green Energy News obja\u0161njavaju \u0161ta novi donosi novi Zakon o upravljanju otpadom<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":87983,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[6153,7113,7069,6365,6705,825,6621,680],"class_list":["post-87138","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-otpad","tag-cbam","tag-deponije","tag-gojkan-stojinovic","tag-hijerarhija-upravljanja-otpadom","tag-izvoz-otpada","tag-reciklaza","tag-spaljivanje-otpada","tag-upravljanje-otpadom","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nLokalne samouprave \u0107e mo\u0107i da izdaju dozvole za sakupljanje, transport, skladi\u0161tenje i tretman otpada<\/h3>\n
Uvoz otpada za proizvodnju energije<\/h3>\n
![\"hijerarhija](\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/12\/komunalni-otpad-neiskorisceni-resurs-hijerarhija-upravljanja-otpadom.png\")
<\/p>\nIndustrija bi najvi\u0161e profitirala od lokalne proizvodnje RDF-a<\/h3>\n
Propisi Evropske unije zabranjuju izvoz otpada iz EU<\/h3>\n
Uskla\u0111enost zakona o upravljanju otpadom sa EU regulativom: razli\u010dita tuma\u010denja<\/h3>\n
Neophodne \u010detiri paralelne reforme za moderan i funkcionalan sistem upravljanja otpadom u Srbiji<\/h3>\n