Obnovljivi izvori energije<\/a> klju\u010dni su za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene ba\u0161te i ubla\u017eavanje posledica klimatskih promena. Me\u0111utim, za razliku od fosilnih goriva, vetar i sunce su varijabilni izvori, odnosno proizvodnja struje zavisi od vremenskih uslova. To zna\u010di da ponekad ima vi\u0161e, a ponekad manje elektri\u010dne energije nego \u0161to je mre\u017ei potrebno, \u0161to mo\u017ee izazvati poreme\u0107aje u sistemu. Tu na scenu stupa skladi\u0161tenje energije.<\/p>\n Reverzibilne hidroelektrane su do skoro bile glavno re\u0161enje. Kada ima vi\u0161ka struje, ona se koristi da se voda pumpa u gornju akumulaciju-jezero, a ta voda se ispu\u0161ta kroz turbine kada je potrebna ve\u0107a koli\u010dina energije. Do 2021. godine u svetu je bilo 160 gigavata takvog kapaciteta. Srbija za sada ima jednu reverzibilnu hidroelektranu, Bajina Ba\u0161ta, dok je RHE Bistrica<\/a> u zavr\u0161noj fazi projektovanja.<\/p>\n U poslednje vreme, litijum-jonske baterije<\/a> postaju dominantna tehnologija za skladi\u0161tenje vi\u0161kova elektri\u010dne energije, zahvaljuju\u0107i visokoj efikasnosti i padu cena. Istovremeno, natrijum-jonske baterije<\/a> privla\u010de sve vi\u0161e pa\u017enje, a pojavljuju se i zanimljiva re\u0161enja poput baterija od peska<\/a> i gravitacionih sistema za skladi\u0161tenje energije<\/a>.<\/p>\n Skladi\u0161tenje energije pomo\u0107u te\u010dnog vazduha (LAES \u2013 liquid air energy storage)<\/em> je novija tehnologija, iako ideja datira jo\u0161 iz 1977. godine. Britanska kompanija Highview Power je razvija ve\u0107 preko 20 godina, a sada gradi prvo komercijalno postrojenje te vrste, kod sela Karington u blizini Man\u010destera u Velikoj Britaniji. Po\u010detak rada planira za slede\u0107u godinu.<\/p>\n LAES tehnologija se zasniva na promenama stanja vazduha pod uticajem pritiska i temperature<\/p>\n<\/blockquote>\n Tehnologija se zasniva na promenama stanja vazduha pod uticajem pritiska i temperature. U prvoj fazi, vazduh iz okoline se uzima i pre\u010di\u0161\u0107ava, a zatim se kompresuje dok ne dostigne vrlo visok pritisak. Nakon toga se hladi do te\u010dnog stanja pomo\u0107u izmenjiva\u010da toplote.<\/p>\n Proces koristi vi\u0161ak elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora. Kada potra\u017enja poraste, te\u010dni vazduh se ispumpava iz rezervoara, isparava i vra\u0107a u gasovito stanje. Tokom tog procesa pokre\u0107e turbine koje proizvode elektri\u010dnu energiju, a vazduh se osloba\u0111a nazad u atmosferu.<\/p>\n Jo\u0161 jedna prednost ovog sistema jeste da se gas pod visokim pritiskom zagreva tokom kompresije, te se ta toplota mo\u017ee sa\u010duvati i koristiti kasnije, \u010dime pove\u0107ava efikasnost sa 50 na gotovo 70 odsto, ka\u017eu u kompaniji.<\/p>\n Postrojenje kompanije Highview Power mo\u0107i \u0107e da skladi\u0161ti 300 megavat-sati elektri\u010dne energije, \u0161to je dovoljno da privremeno napaja 480.000 doma\u0107instava u slu\u010daju prekida u mre\u017ei.<\/p>\n U prvoj fazi rada, postojenje \u0107e se koristiti samo za stabilizaciju mre\u017ee. U drugoj fazi, od 2027. godine, skladi\u0161ti\u0107e energiju i isporu\u010diva\u0107e je u mre\u017eu, a Highview \u0107e ostvarivati prihode prodajom struje u periodima visoke potra\u017enje.<\/p>\n Hemi\u010darka \u0160ejlin Setigen sa Masa\u010dusetskog instituta tehnologije (MIT) je, zajedno sa kolegama, istra\u017eivala<\/a> ekonomsku isplativost kori\u0161\u0107enja te\u010dnog vazduha za skladi\u0161tenje energije. Rezultati pokazuju da bi u trenutnim uslovima tehnologija bila isplativa samo u dve od 18 analiziranih ameri\u010dkih dr\u017eava \u2013 Floridi i Teksasu \u2013 i to u najoptimisti\u010dnijem scenariju dekarbonizacije.<\/p>\n\n
Istra\u017eivanje sugeri\u0161e da LAES trenutno nije isplativa tehnologija skladi\u0161tenja<\/h3>\n