{"id":85472,"date":"2025-10-14T14:19:53","date_gmt":"2025-10-14T12:19:53","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=85472"},"modified":"2025-10-14T14:19:53","modified_gmt":"2025-10-14T12:19:53","slug":"svi-gradjani-srbije-tokom-grejne-sezone-udisu-zagadjen-vazduh","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/svi-gradjani-srbije-tokom-grejne-sezone-udisu-zagadjen-vazduh\/","title":{"rendered":"Svi gra\u0111ani Srbije tokom grejne sezone udi\u0161u zaga\u0111en vazduh"},"content":{"rendered":"

Oktobar 2025. doneo je hladni talas, te je grejna sezona po\u010dela skoro dve nedelje ranije. S obzirom na to da se u Srbiji najve\u0107i deo toplote proizvede iz fosilnih goriva, grejnu sezonu obavezno prati zaga\u0111enje vazduha. Brojni limiti su ve\u0107 uveliko prema\u0161eni, a Dejan Leki\u0107, autor aplikacije xEco vazduh, isti\u010de da svi gra\u0111ani Srbije i regiona u toku grejne sezone udi\u0161u zaga\u0111en vazduh.<\/h2>\n

Nalet hladno\u0107e sa ispodprose\u010dnim temperaturama za ovo doba godine naterao nas je da majice kratkih rukava zamenimo jaknama, a radijatori u Beogradu, kao i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Novom Pazaru i drugim gradovima \u0161irom Srbije, bili su topli ve\u0107 2. oktobra, trinaest dana pre po\u010detka grejne sezone.<\/p>\n

„Kad po\u010dne grejna sezona, zaga\u0111uju\u0107e materije, ve\u0107 svima poznate kao suspendovane \u010destice ili PM, od engleskih re\u010di particulate matter<\/em>, po\u010dnu da ska\u010du u vazduhu. One su posledica sagorevanja fosilnih goriva u malim lo\u017ei\u0161tima, srednjim lo\u017ei\u0161tima i toplanama. To se de\u0161ava svake godine“, objasnio je Dejan Leki\u0107, idejni tvorac i autor aplikacije xEco, u jutarnjem programu Radio Beograd 1<\/a>.<\/p>\n

Prema podacima aplikacije, koja u realnom vremenu prikuplja merenja iz \u0161est zemalja biv\u0161e Jugoslavije, zaga\u0111en vazduh tokom grejne sezone di\u0161u svi gra\u0111ani Srbije, ali i regiona, i to posebno u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Situacija je jo\u0161 nepovoljnija ako se primene novi kriterijumi Evropske unije, usvojeni u novembru 2024. godine.<\/p>\n

\"mapa\"<\/p>\n

„Kada bi poredili s tim novim kriterijumima i novim grani\u010dnim vrednostima usvojenim u Evropskoj direktivi o \u010distom vazduhu<\/a>, prakti\u010dno na svim mernim mestima u Republici Srbiji te granice su ve\u0107 prekora\u010dene u ovoj godini“, naglasio je Leki\u0107.<\/p>\n

Nova srednja godi\u0161nja grani\u010dna vrednost za PM2.5 u EU iznosi 10 mikrograma po kubnom metru, a nijedna merna stanica u Srbiji ne pokazuje vrednosti ispod tog nivoa. Kada bi godina danas bila zavr\u0161ena, prose\u010dne vrednosti PM2.5 bile bi iznad doma\u0107e zakonske granice na 41 od 85 lokacija, kazao je Leki\u0107 i procenio da \u0107e do kraja godine udeo da dostigne 65 odsto.<\/p>\n

Prelazak na gas je samo deo re\u0161enja<\/p><\/blockquote>\n

Za razliku od Srbije, u Evropskoj uniji u sektoru grejanja dominira prirodni gas, dok je kod nas zaga\u0111enje direktno povezano sa ekonomskim mogu\u0107nostima gra\u0111ana i dr\u017eave. Kao pozitivan primer, Leki\u0107 isti\u010de Sloveniju, koja se vi\u0161e ne greje na ugalj lo\u0161eg kvaliteta i sada ima znatno \u010distiji vazduh.<\/p>\n

Prelazak na gas je samo deo re\u0161enja. Program za\u0161tite vazduha do 2030. godine predvi\u0111a i druge mere, poput zabrane uvoza automobila ispod odre\u0111enog evro standarda, \u0161to se jo\u0161 uvek ne primenjuje u praksi. Leki\u0107 nagla\u0161ava da se o zaga\u0111enju vazduha retko govori u kontekstu zdravlja<\/a>, iako „zdravlje stanovni\u0161tva mora biti prioritet“. Ako gra\u0111ani Srbije u proseku \u017eive deset godina kra\u0107e nego u EU, jasno je da ne\u0161to nije u redu, upozorava.<\/p>\n

Po njegovim re\u010dima, dr\u017eava treba da ula\u017ee u infrastrukturu koja \u0107e obezbediti \u010distiju proizvodnju energije za grejanje, ali je potrebno i edukovati gra\u0111ane.<\/p>\n

U Beogradu ima izme\u0111u 200 i 300 hiljada malih lo\u017ei\u0161ta<\/h3>\n

U Beogradu je trenutno u toku akcija postavljanja filtera na dimnjake. Procene pokazuju da u gradu ima izme\u0111u 200.000 i 300.000 malih lo\u017ei\u0161ta, dok su gotovo sve toplane ve\u0107 pre\u0161le na gas. Iako je kvalitet vazduha u prestonici ove godine neznatno bolji, u ve\u0107ini drugih mesta situacija se pogor\u0161ava.<\/p>\n

Nova merna mesta, postavljena uz podr\u0161ku Evropske unije, pokazala su da je kvalitet vazduha u gradovima gde do tada nije postojao dr\u017eavni monitoring lo\u0161iji nego \u0161to se mislilo.<\/p>\n

Leki\u0107 isti\u010de da se re\u0161avanje problema zaga\u0111enja vazduha u Srbiji godinama odla\u017ee, iako su njegovi uzroci dobro poznati. „Ako posmatramo poslednjih pet godina, mogu odgovorno da ka\u017eem da je pro\u0161la godina bila za nijansu lo\u0161ija od pretpro\u0161le, \u0161to i nije naro\u010dito negativan trend. Mnogo toga zavisi od meteorolo\u0161kih uslova i du\u017eine grejne sezone. Ove godine, tokom prvih devet meseci, Beograd bele\u017ei ne\u0161to bolje rezultate, ali je situacija u gotovo svim drugim mestima lo\u0161ija“, navodi on.<\/p>\n

Na 40 mernih mesta je prekora\u010den zakonom dozvoljeni maksimalni broj dana<\/p><\/blockquote>\n

Kao ilustraciju, Leki\u0107 navodi merno mesto Beograd-Mladenovac, koje je pro\u0161le godine u istom periodu imalo 78 dana sa prekora\u010denjem koncentracije PM10 \u010destica, dok je ove godine zabele\u017eeno 50 takvih dana. Ipak, oba broja spadaju crvenu zonu, s obzirom na to da je zakonski limit 35 dana sa prekora\u010denjem srednje dnevne grani\u010dne vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru.<\/p>\n

Sa druge strane, zaklju\u010dno sa dana\u0161njim danom, najve\u0107i broj dana sa prekora\u010denjem srednje dnevne grani\u010dne vrednosti koncentracije PM10 u toku 2025. godine zabele\u017een je u Prokuplju – 103. Slede stanica u Beogradu u ulici Despota Stefana sa 97 dana, Zaje\u010dar (93), Popovac (92) i Leskovac (85). Zakonom dozvoljeni maksimalni broj dana je prekora\u010den na ukupno 40 mernih mesta dr\u017eavnog monitoringa, od 86 na kojima se prati koncentracija.<\/p>\n

\"broj<\/p>\n

U pore\u0111enju sa grani\u010dnim vrednostima aktuelne EU direktive, koja propisuje da PM10 mo\u017ee do 18 puta prekora\u010diti srednje dnevne grani\u010dne vrednosti od 45 mikrograma po kubnom metru, u Srbiji je trenutno na \u010dak 76 od 86 lokacija ovaj nivo prema\u0161en, a do kraja godine \u0107e se verovatno isto dogoditi na 82 merna mesta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Grejna sezona u Srbiji je po\u010dela skoro dve nedelje ranije i izazvala zna\u010dajan porast zaga\u0111enja vazduha<\/p>\n","protected":false},"author":34,"featured_media":85551,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_seopress_titles_title":"Svi gra\u0111ani Srbije tokom grejne sezone udi\u0161u zaga\u0111en vazduh","_seopress_titles_desc":"Grejna sezona u Srbiji je po\u010dela skoro dve nedelje ranije i izazvala zna\u010dajan porast zaga\u0111enja vazduha.","_seopress_robots_index":"","_seopress_robots_follow":"","_seopress_robots_imageindex":"","_seopress_robots_snippet":"","_seopress_robots_primary_cat":"4","_seopress_robots_breadcrumbs":"","_seopress_robots_freeze_modified_date":"","_seopress_robots_custom_modified_date":"","_seopress_robots_canonical":"","_seopress_social_fb_title":"","_seopress_social_fb_desc":"","_seopress_social_fb_img":"","_seopress_social_fb_img_attachment_id":0,"_seopress_social_fb_img_width":0,"_seopress_social_fb_img_height":0,"_seopress_social_twitter_title":"","_seopress_social_twitter_desc":"","_seopress_social_twitter_img":"","_seopress_social_twitter_img_attachment_id":0,"_seopress_social_twitter_img_width":0,"_seopress_social_twitter_img_height":0,"_seopress_redirections_value":"","_seopress_redirections_enabled":"","_seopress_redirections_enabled_regex":"","_seopress_redirections_logged_status":"","_seopress_redirections_param":"","_seopress_redirections_type":0,"_seopress_analysis_target_kw":"grejne sezone","_seopress_news_disabled":"","_seopress_video_disabled":"","_seopress_video":[],"_seopress_pro_schemas_manual":[],"_seopress_pro_rich_snippets_disable_all":"","_seopress_pro_rich_snippets_disable":[],"_seopress_pro_schemas":[],"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[6726,6713,1757,5285,910],"class_list":["post-85472","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zivotna-sredina-i-klima","tag-individualna-lozista","tag-pm-cestice","tag-pm10","tag-pm2-5","tag-zagadenje-vazduha","country-regioneu"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85472","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/34"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=85472"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/85472\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/85551"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=85472"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=85472"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=85472"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}