Broj prozjumera u Srbiji je u usponu, ali to je, jo\u0161 uvek, mali broj u odnosu na ogroman potencijal krovova, kao i broj sun\u010danih sati kojima se Srbija mo\u017ee pohvaliti. Prema podacima Elektrodistribucije Srbije, trenutno je registrovano 5.310 kupaca-proizvo\u0111a\u010da, sa ukupnim instaliranim kapacitetom od preko 113 megavata. Najvi\u0161e ih je me\u0111u doma\u0107instvima<\/a> \u2014 3.848, zatim slede pravna lica \u2014 1.457, dok je broj stambenih zajednica koje proizvode sopstvenu energiju jo\u0161 uvek mali \u2014 svega pet.<\/p>\n Kada je pre nekoliko godina ra\u0111ena procena krovnih povr\u0161ina na kojima bi se mogli instalirati solarni paneli u Srbiji, do\u0161lo se do okvirne cifre od \u010dak\u00a0 600 kvadratnih kilometara. Postavljanje solarnih panela na samo 10 odsto tih povr\u0161ina rezultiralo bi solarnim elektranama kapaciteta od oko \u0161est gigavata.<\/p>\n Sa vedrije strane, da svest o obnovljivim izvorima energije i njihovom zna\u010daju raste, pokazuje i \u010dinjenica da je sve ve\u0107i broj ustanova, me\u0111u kojima su vrti\u0107i, osnovne i srednje \u0161kole<\/a>, koje se odlu\u010duju da naprave korak ka energetskoj nezavisnosti i postanu prozjumeri. Jedan takav primer dolazi iz Srema, konkretno iz Rume, gde je osnovna \u0161kola Du\u0161an Jerkovi\u0107 odnedavno bogatija za solarnu elektranu.<\/p>\n