Teku\u0107a 2025. godina bi\u0107e zapam\u0107ena u Evropi po do sada nevi\u0111enom broju po\u017eara. Sezona po\u017eara<\/a> obi\u010dno traje od juna do septembra. Me\u0111utim, usled klimatskih promena postoji trend njenog produ\u017eavanja \u2013 po\u010dinje ranije i zavr\u0161ava se kasnije. Septembar jo\u0161 uvek nije ni po\u010deo, a u Evropi je izgorelo preko milion hektara, \u0161to je najve\u0107a povr\u0161ina u istoriji.<\/p>\n Podaci iz EFFIS<\/a>-a pokazuju da je ove godine izgorelo 1.015.024 hektara \u2013 \u010dime je oboren prethodni rekord od 988.544 hektara, postavljen 2017. godine.<\/p>\n Evropa je kontinent koji se najbr\u017ee zagreva, a Mediteran predstavlja \u017eari\u0161te klimatskih promena. Sve manje padavina, dugi periodi su\u0161e i toplotni talasi koji su ove godine nadovezivali jedan na drugi, niska vla\u017enost vazduha i suva vegetacija doveli su do jakih po\u017eara na Iberijskom i Apeninskom poluostrvu, ali i u Gr\u010dkoj, Turskoj i na Kipru.<\/p>\n Grupa nau\u010dnika iz organizacije World Weather Attribution<\/a> koja istra\u017euju uticaj klimatskih promena na ekstremne doga\u0111aje<\/a>, saop\u0161tila je da su \u0161umski po\u017eari koji su pogodili Gr\u010dku, Tursku i Kipar ove godine zbog klimatskih promena bili 22 odsto intenzivniji i 10 puta verovatniji.<\/p>\n Ekstremno vru\u0107i, suvi i vetroviti uslovi koji su doveli do haoti\u010dnog \u0161irenja po\u017eara po isto\u010dnom Mediteranu dogodili bi se samo jednom u sto godina bez klimatskih promena koje je prouzrokovao \u010dovek. Porast temperature, od 1,3 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, doveo je do toga da se ekstremni po\u017eari sada mogu o\u010dekivati jednom u 20 godina.<\/p>\n Ve\u0107ina po\u017eara zabele\u017eena je na Iberijskom poluostrvu<\/p><\/blockquote>\n Na Kipru je spaljeno 13.150 hektara, \u0161to je 2,3 odsto teritorije ove zemlje.<\/p>\n Velika ve\u0107ina po\u017eara zabele\u017eena je na Iberijskom poluostrvu. \u0160panija bele\u017ei vi\u0161e od 400.000 hektara spaljene povr\u0161ine. U susednom Portugalu vatra je progutala vi\u0161e od 270.000 hektara, \u0161to je \u010dak tri procenta ukupne teritorije.<\/p>\n Me\u0111utim, nau\u010dnici ka\u017eu da je glavni uzrok katastrofalnih po\u017eara u \u0160paniji i Portugalu prekomerna koli\u010dina zapaljive vegetacije na napu\u0161tenom zemlji\u0161tu, kao i neuspeh vlasti da sprovedu preventivne mere.<\/p>\n \u0160umski po\u017eari osloba\u0111aju velike koli\u010dine ugljen-dioksida koji zagreva planetu, a EU je, prema podacima EFFIS-a, na putu da postavi potencijalni novi rekord.<\/p>\n Razorni po\u017eari prouzrokovali su emisije od 37 miliona tona ugljen-dioksida. Ova koli\u010dina odgovara godi\u0161njim emisijama \u0160vedske koja ima 10 miliona stanovnika. Pored emisija CO2, u toku po\u017eara emituju se i druge zaga\u0111uju\u0107e supstance, uklju\u010duju\u0107i fine \u010destice poznate kao PM2.5 za koje stru\u010dnjaci ka\u017eu da \u0161umske po\u017eare \u010dine daleko smrtonosnijima.<\/p>\nEkstremni po\u017eari pet puta \u010de\u0161\u0107i zbog klimatskih promena<\/h3>\n
Po\u017eari osloba\u0111aju ogromne koli\u010dine ugljen-dioksida<\/h3>\n