Jugoisto\u010dna Evropa je me\u0111u najugro\u017eenijim regionima sveta kada je re\u010d o globalnom zagrevanju. Nedostatak vode ima najdrasti\u010dnije posledice po sav \u017eivi svet i dru\u0161tvo, od divljih vrsta biljaka i \u017eivotinja do proizvodnje hrane, energetike i javnog zdravlja. Borislav Sandov, biv\u0161i ministar \u017eivotne sredine i voda Bugarske, upozorio je da je pola miliona ljudi u zemlji u opasnosti od nesta\u0161ice vode.<\/p>\n
Isto\u010dna i severoisto\u010dna Bugarska su redovno pogo\u0111ene su\u0161ama i manjkom vode, pa je u narednih pet do deset godina neophodan prelazak na alternativne oblike snabdevanja, uklju\u010duju\u0107i fabrike za desalinizaciju morske vode, izjavio je nedavno za bTV.<\/a><\/p>\n Pored uticaja klimatskih faktora, Sandov tvrdi da je navedenu situaciju izazvala ozbiljna manjkavost sistema za upravljanje vodama, kao i kra\u0111a i korupcija. Ukazao je na primer iz jednog kraja gde su ugra\u0111ene preuske i nekvalitetne cevi, pa stalno dolazi do pucanja i reme\u0107enja vodosnabdevanja.<\/p>\n Sandov je me\u0111u uzrocima vodnog stresa<\/a> istakao fragmentovanost upravlja\u010dkih subjekata na lokalnoj, regionalnoj i nacionalnoj razini. Po njegovim re\u010dima, i do deset odsto svih naselja u Bugarskoj, makar bila re\u010d o malim mestima, nije pokriveno vodovodom i kanalizacijom. \u0160tavi\u0161e, za 44 odsto vode u mre\u017ei se na ta\u010dki ulaska ne meri koli\u010dina, a za polovinu vodoizvori\u0161ta nema validne potvrde od nadle\u017ene institucije.<\/p>\n Ina\u010de, \u010dak \u010detvrtina stanovni\u0161tva Srbije povremeno ili stalno nema pristup bezbednoj vodi za pi\u0107e iz vodovoda.<\/p>\n Gr\u010dka je re\u0161ila da stane na put su\u0161ama i toplotnim talasima. Vlada je obe\u0107ala radikalnu promenu upravljanja vodama: funkcionalniji sistem, vi\u0161e investicija, nove tehnologije uklju\u010duju\u0107i desalinizaciju, ali i recikliranje i ponovnu upotrebu vode.<\/p>\n Letnji turizam poja\u010dava intenzitet vodnog stresa. Potra\u017enja na nekim ostrvima sko\u010di i tridesetostruko. Tako dolazi do suprotstavljenosti sa potrebama za navodnjavanje za proizvodnju hrane. Gr\u010dka ostrva mahom crpe vodu iz podzemnih izdana, \u010diji je kapacitet ograni\u010den.<\/p>\n Koli\u010dina ki\u0161e i snega u ovoj zemlji se postepeno smanjuje.<\/p>\n Sli\u010dno kao u Bugarskoj, upravljanje vodama i vodosnabdevanje su raspr\u0161eni na vi\u0161e stotina operatera i institucija, uz slabu koordinaciju. Gubici iz mre\u017ee za isporuku pija\u0107e vode dosti\u017eu 40 odsto, u pore\u0111enju sa zapanjuju\u0107ih 60 procenata u sistemu za navodnjavanje.<\/p>\n Vlada u Atini je obe\u0107ala da \u0107e voda ostati javno dobro<\/p><\/blockquote>\n Studija kompanije Deloitte sa podacima iz 2022. pokazala je da je za investicije u ova dva segmenta, ne ra\u010dunaju\u0107i Atiku, neophodno 10 milijardi evra u zbiru. Za pomenuto poluostrvo, na kojem se nalazi Atina, treba jo\u0161 500 do 700 miliona evra.<\/p>\n Elektroprivreda Public Power Corp. (PPC) ulazi u igru, saznali su mediji. Jedan od osnovnih razloga je \u0161to toj kompaniji, koja je u ve\u0107inskom privatnom vlasni\u0161tvu, ali pod kontrolom dr\u017eave, lokalna preduze\u0107a za vodovod i kanalizaciju duguju ukupno vi\u0161e od 400 miliona evra. PPC bi navodno konvertovao svoja potra\u017eivanja u manjinski vlasni\u010dki udeo u tri planirana centralizovana entiteta. Po jedan bi bio za Atinu i Solun,<\/a> a tre\u0107i bi pokrio ostatak zemlje.<\/p>\n Kompanija bi mogla da doprinese razvoju sistema svojom ekspertizom i iskustvom u izgradnji brana i hidroelektrana i upravljanju njima.<\/p>\n Vlada je pritom naglasila da \u0107e voda ostati javno dobro.<\/p>\n Kiparska vlada je ranije ove godine obe\u0107ala tri miliona evra pomo\u0107i hotelima za instaliranje malih pogona za desalinizaciju za vlastite potrebe. Zvani\u010dnici su najavili i pomo\u0107 za druge firme u turizmu kao i za poljoprivredu i druge va\u017ene sektore.<\/p>\n Na ovoj ostrvskoj dr\u017eavi ve\u0107 postoji pet postrojenja za desalinizaciju, ali jedno od njih ne radi otkad je o\u0161te\u0107eno u po\u017earu. Aktivne fabrike vode te vrste izbacuju ukupno 220,000 kubnih metara dnevno. \u0160tavi\u0161e, vi\u0161e od 70 odsto pija\u0107e vode na Kipru je iz desalinizacije. U pogonu su i 24 mala sistema.<\/p>\n Me\u0111utim, deficit raste. Planirana su jo\u0161 dva velika postrojenja i \u010detiri mobilna, od \u010dega je vi\u0161e njih u izgradnji. Trebalo bi da vi\u0161e nego udvostru\u010de trenutni kapacitet.<\/p>\n Ujedinjeni Arapski Emirati su na prole\u0107e donirali Kipru nekoliko mobilnih sistema zbog su\u0161e, koja je gotovo ispraznila doma\u0107e akumulacije.<\/p>\n A ba\u0161 prekoputa gr\u010dkog ostrva Kos, Op\u0161tina Bodrum je u priobalju kod marine Bitez sve\u010dano proglasila po\u010detak rada prve plutaju\u0107e platforme za pre\u010di\u0161\u0107avanje morske vode u Turskoj. Radi isklju\u010divo pomo\u0107u energije iz vetra i sunca i proizvodi 20 kubnih metara \u010diste vode dnevno, mada ne toliko kvalitetne da bude za pi\u0107e.<\/p>\n Projekat je razvijen u partnerstvu s istanbulskom kompanijom Blue Hybrid Solutions. Pogon uklju\u010duje solarne panele i dve male vetroturbine. Voda se ispumpava u rezervoar na kopnu, gde se koristi za zalivanje, ali i hitne slu\u010dajeve, uklju\u010duju\u0107i za gra\u0111ane, objavila je lokalna samouprava.<\/p>\n Ovde treba pomenuti i da Gr\u010dka ve\u0107 sprovodi ogroman projekat za energetsku nezavisnost brojnih neinterkonektovanih ostrva,<\/a> u \u0161ta ulaze investicije u desalinizaciju sa napajanjem elektri\u010dnom energijom iz obnovljivih izvora. Drugi deo poduhvata je za povezivanje bli\u017eih i ve\u0107ih ostrva sa elektroenergetskom mre\u017eom na kopnu.<\/p>\nGr\u010dka \u0107e radikalno promeniti svoj sistem vodosnabdevanja<\/h3>\n
Kipar na putu da desalinizacijom pokrije celokupne potrebe za vodom za pi\u0107e<\/h3>\n
Na zapadu Turske pu\u0161tena u rad plutaju\u0107a platforma za desalinizaciju sa hibridnom elektranom<\/h3>\n