Komesar za ljudska prava u Savetu Evrope Majkl O’Flejerti objavio je Memorandum o ljudskim pravima Roma i o pitanjima koja se ti\u010du prava na \u010distu i zdravu \u017eivotnu sredinu u Severnoj Makedoniji,<\/a> nakon \u0161to je u aprilu posetio tu zemlju. U na\u010delu je potvrdio zna\u010dajne napore i politi\u010dku volju dr\u017eave da prevazi\u0111e izazove sa kojima se u domenu ljudskih prava suo\u010dava romska zajednica.<\/p>\n Me\u0111utim, taj zvani\u010dnik je primetio jaz izme\u0111u zakonskog okvira i primene propisa. O’Flejerti je izrazio zabrinutost \u0161to Rome i dalje poga\u0111aju diskriminacija, siroma\u0161tvo i isklju\u010divanje iz dru\u0161tva. Vlada u Skoplju je odgovorila da \u0107e nadle\u017ene institucije pomno obratiti pa\u017enju na sve njegove preporuke.<\/p>\n Komesar je ukazao na ekolo\u0161ke rizike koji nesrazmerno poga\u0111aju Rome, uklju\u010duju\u0107i zaga\u0111enost vazduha i zaga\u0111enost od otpada, nedostatak \u010diste vode i nesanitarne uslove, i isklju\u010divanje iz sistema javnih usluga.<\/p>\n U delu o \u0161irim pitanjima vezanim za \u017eivotnu sredinu, naveo je da Severna Makedonija ima sna\u017ean pravni i zakonski okvir, koji podrazumeva i me\u0111unarodne obaveze, uz ustavno prepoznato pravo na zdravu okolinu, kriminalizovan ekocid i zvani\u010dno objavljenu nameru da se ugalj postepeno izbaci iz upotrebe. „Ipak, preslaba primena negativno uti\u010de na zdravlje i ljudska prava, gde su gradovi poput Skoplja, Bitolja i Tetova me\u0111u najzaga\u0111enijima u Evropi. I dalje su aktuelni izazovi vezani za upravljanje otpadom, spre\u010davanje zaga\u0111ivanja i javni pristup informacijama o \u017eivotnoj sredini“, saop\u0161tio je Savet Evrope.<\/p>\n O’Flejerti je obave\u0161ten da marginalizovane romske zajednice trpe zbog nesrazmerne izlo\u017eenosti ekolo\u0161kim rizicima, usled svog siroma\u0161tva i uslova u kojima \u017eive. Ina\u010de, posetio je jedno neformalno odnosno nelegalizovano naselje u Skoplju.<\/p>\n Romi u takvim naseljima \u010desto \u017eive u lo\u0161im uslovima, uz bu\u0111 u stambenim objektima i bez pristupa uslugama koje su od su\u0161tinskog zna\u010daja za \u017eivot u zdravoj sredini, uklju\u010duju\u0107i pristup toaletu i kupatilu, kanalizaciji i \u010distoj vodi iz vodovoda, stoji u memorandumu.<\/p>\n Mera\u010di kvaliteta vazduha su instalirani u drugim delovima Skoplja, ali ne u \u0160uto Orizariju, gde su Romi ve\u0107ina<\/p><\/blockquote>\n „Komesar je zabrinut \u0161to su ranjive zajednice Roma previ\u0161e izlo\u017eene zaga\u0111enom vazduhu usled svojih lo\u0161ih uslova stanovanja i sagorevanja drveta, plastike i otpada za grejanje, zbog siroma\u0161tva i nepristupa\u010dnosti bezbednih izvora energije. Ovo pove\u0107ava rizik od respiratornih oboljenja i hroni\u010dnih bolesti i smanjuje o\u010dekivani \u017eivotni vek. \u0160to se toga ti\u010de, komesar bele\u017ei da su mera\u010di kvaliteta vazduha, osmi\u0161ljeni da registruju skokove nivoa zaga\u0111enja i upozore stanovnike, instalirani u drugim delovima Skoplja, ali ne u op\u0161tini \u0160uto Orizari, uglavnom naseljenoj Romima“, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n Obave\u0161ten je da su podru\u010dja u kojima Romi \u017eive ponekad isklju\u010dena iz javnog sistema odvo\u017eenja sme\u0107a, \u0161to ih izla\u017ee zaga\u0111enju od otpada i jo\u0161 ve\u0107im rizicima po zdravlje.<\/p>\n O’Flejerti je ukazao na nedavno pokrenutu akciju da se jedan vrti\u0107 u \u0160uto Orizariju, popularno zvanom \u0160utka, opremi solarnim panelima radi grejanja te da se pove\u0107a broj parkova. Pored toga je kazao da je impresioniran jednim socijalnim preduze\u0107em koje radi na prepoznavanju doprinosa neformalnih reciklera i reciklerki za\u0161titi \u017eivotne sredine. Pru\u017ea im podr\u0161ku zvani\u010dnim zapo\u0161ljavanjem i doniranjem elektri\u010dnih tricikala za prevoz otpada.<\/p>\n Komesar je vlastima preporu\u010dio da osmisle i uvedu mere da ova zajednica ostvari ustavno pravo na zdravu \u017eivotnu sredinu. Ti\u010de se adekvatnih uslova stanovanja, u koje se ubrajaju adekvatno mesto i pristup javnim uslugama poput snabdevanja \u010distom vodom, sanitarnih sistema, odno\u0161enja otpada i uklanjanja toksi\u010dnog otpada.<\/p>\n Komesar za ljudska prava Saveta Evrope je skrenuo pa\u017enju na to da je Severna Makedonija ratifikovala vi\u0161e me\u0111unarodnih i regionalnih konvencija i sporazuma vezanih za za\u0161titu prirode, atmosferu, klimatske promene, upravljanje hemikalijama, otpadom i zemlji\u0161tem i industrijske akcidente. Jedna je od malobrojnih dr\u017eava \u010dlanica Saveta Evrope koje su uvele krivi\u010dno delo ekocida.<\/p>\n S druge strane, O’Flejerti je ukazao na pitanje neprimene zakona i zaostatka za strate\u0161kim ciljevima. Zabrinut je zbog posledica velike zaga\u0111enosti vazduha na ljudsko zdravlje, gde se u Skoplju, Bitolju i Tetovu redovno prekora\u010duju bezbedni nivoi prisustva zaga\u0111uju\u0107ih \u010destica, pa se ta tri grada redovno na\u0111u me\u0111u deset najzaga\u0111enijih u Evropi, a ponekad i u svetu, stoji u memorandumu.<\/p>\n O’Flejerti je podvukao \u010dinjenicu da se ozbiljni ekolo\u0161ki izazovi ne mogu re\u0161iti preko no\u0107i i pohvalio Severnu Makedoniju za brojne napore<\/p><\/blockquote>\n Ovaj zvani\u010dnik je pomenuo negativne posledice na ljudska prava i \u017eivotnu sredinu od stalnih izazova u upravljanju otpadom i \u0161irenja divljih deponija, napomenuv\u0161i da to nesrazmerno poga\u0111a ranjive zajednice, uklju\u010duju\u0107i Rome.<\/p>\n Uva\u017eio je \u010dinjenicu da ozbiljni ekolo\u0161ki izazovi ne mogu da se re\u0161e preko no\u0107i. Komesar je podvukao da je vlada pokrenula raznovrsne napore na tom planu, uklju\u010duju\u0107i pove\u0107avanje broja elektri\u010dnih autobusa, smanjenje poreza na elektri\u010dna vozila, rad na uspostavljanju energetskog sistema u \u010dijoj je osnovi gas, i postepeni prestanak upotrebe uglja, kao i aktuelne projekte za \u010di\u0161\u0107enje zatrovanih lokacija i nelegalnih deponija.<\/p>\n O’Flejerti je saznao da je u Severnoj Makedoniji pravda u velikoj meri do sada bila nedostupna za slu\u010dajeve kr\u0161enja ekolo\u0161kih ljudskih prava kao \u0161to je pravo na zdravu okolinu.<\/p>\n Pomenuto je nekoliko neuspe\u0161nih \u017ealbi i tu\u017ebi pojedinaca, koje su podr\u017eale nevladine organizacije za ljudska prava i \u017eivotnu sredinu.\u00a0Makedonsko udru\u017eenje mladih pravnika (MZMP)<\/a> je objavilo da je od 2019. pokrenulo \u0161est sporova oko zaga\u0111enosti vazduha, upravljanja otpadom i zaga\u0111enosti vode. Sudovi su se proglasili nenadle\u017enima za ta pitanja.<\/p>\n NVO-ovi tako\u0111e javljaju da doma\u0107i sudovi u nekim slu\u010dajevima neta\u010dno tuma\u010de Arhusku konvenciju i me\u0111unarodne pravne akte.<\/p>\n Komesar je naveo da ekolo\u0161ki aktivisti i aktivistkinje u na\u010delu slobodno rade u Severnoj Makedoniji. Me\u0111utim, izrazio je zabrinutost zbog pove\u0107anja broja tu\u017ebi namenjenih da ih ometaju. One se nazivaju strate\u0161kim sudskim postupcima protiv u\u010de\u0161\u0107a javnosti (SLAPP) i slu\u017ee da u\u0107utkaju novinare istra\u017eiva\u010de i aktiviste i aktivistkinje.<\/p>\n Naveden je primer Istra\u017eiva\u010dke reporterske laboratorije Makedonija (IRL).<\/a> Toj novinarskoj nevladinoj organizaciji je presu\u0111eno da mora da plati sudske tro\u0161kove na ime klevete iz njenog dokumentarnog filma Zavera protiv vazduha. Pretnje tu\u017ebama za klevetu i onlajn kampanje bla\u0107enja se koriste da u\u0107utkaju aktiviste, dodao je Savet Evrope u memorandumu.<\/p>\nMarginalizovane romske zajednice nesrazmerno izlo\u017eene opasnostima iz \u017eivotne sredine<\/h3>\n
U toku napori da neformalni recikleri dobiju zaposlenje, opremu<\/h3>\n
Stalni izazovi oko upravljanja otpadom, uklju\u010duju\u0107i nelegalne deponije<\/h3>\n
Pravda previ\u0161e nedostupna<\/h3>\n