U Srbiji se ovog leta re\u0111aju toplotni talasi. Aktuelni je na vrhuncu, ali mo\u017eda ih jo\u0161 njih, ili do\u0111e do dugotrajnije su\u0161e. \u010citavi krajevi nemaju vodu ni iz vodovoda, a rastinje i usevi se \u017eute. To su savr\u0161eni uslovi za \u0161irenje po\u017eara na otvorenom, kojih je ove sezone zabele\u017eeno na hiljade. Ta\u010dnije, svake sezone. Me\u0111u najopasnijima su oni na nehigijenskim deponijama,<\/a> a svakako najuporniji.<\/a><\/p>\n Javnost je pre nedelju dana uznemirila eksplozija metana na deponiji Golo brdo,<\/a> desetak kilometara od predgra\u0111a Novog Pazara. Vatra se zapravo rasplamsala dve sedmice pre tog incidenta, a tinja jo\u0161 uvek.<\/p>\n U Srbiji je na hiljade manjih divljih smetli\u0161ta i improvizovanih, nesanitarnih deponija, na kojima izbije i po hiljadu po\u017eara godi\u0161nje<\/p><\/blockquote>\n Ki\u0161a i ga\u0161enje vodom ne poma\u017eu mnogo, jer se unutar deponije usled razlaganja organskog otpada kontinuirano javlja metan. \u0160tavi\u0161e, on je u odre\u0111enim uslovima samozapaljiv. Vatrogasci zato zatrpavaju \u017eari\u0161ta, ali to zapravo mo\u017ee da doprinese gomilanju metana i da dovede do eksplozije.<\/p>\n U Srbiji je tek desetak sanitarnih deponija i jo\u0161 veoma malo njih delimi\u010dno ure\u0111enih, i hiljade manjih divljih \u0111ubri\u0161ta i improvizovanih, nesanitarnih deponija.<\/p>\n Navedena opasnost je konstantna. Ne mo\u017ee da se umanji ukoliko se naslage barem ne punktiraju \u0161upljim cevima, kako bi u njih ulazio metan i izlazio na vrh. Ina\u010de, u savr\u0161enoj varijanti se metan tim putem prikuplja i postaje gorivo \u2013 biogas. Ovakvo re\u0161enje je vi\u0161estruko korisno, budu\u0107i da on ispu\u0161ten u atmosferu izaziva i do 80 puta ja\u010di efekat staklene ba\u0161te, globalnog zagrevanja, nego ugljen-dioksid, koji se osloba\u0111a pri sagorevanju metana.<\/p>\n Ali mnogo neposredniji rizik po zdravlje ljudi i ostali \u017eivi svet jeste dim. Na neure\u0111ene deponije se bacaju svakakve hemikalije, gra\u0111evinski materijali, lekovi i baterije, a najvi\u0161e guma i plastika. Dim je toksi\u010dan i lepeza je nepregledna. Izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei izuzetno \u0161tetne dioksine i furane.<\/a><\/p>\n Ta jedinjenja, koja spadaju u postojane organske zaga\u0111uju\u0107e supstance,<\/a> takozvane POPs-ove, dugo ostaju nerazgra\u0111ena i lako se razlete na velike udaljenosti. Otrovi iz po\u017eara na deponijama i u objektima se osloba\u0111aju i u vodu i prelaze u zemlji\u0161te. Deponije manje ili vi\u0161e zaga\u0111uju i bez sagorevanja, jer izlaze isparenja i ocedak.<\/a><\/p>\n Pitanje nije da li u dimu ima toksi\u010dnih materija poput dioksina i furana, nego samo koliko<\/p><\/blockquote>\n Zdravlje ljudi u okolini je, figurativno, na kocki, jer nadle\u017eni ne mere, odnosno nemaju kako da mere prisustvo dioksina i furana. I nije pitanje da li ih ima, ve\u0107 koliko, upozorili su stru\u010dnjaci iz Nacionalne ekolo\u0161ke asocijacije, NEA.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, ukoliko je u blizini po\u017eara neka dr\u017eavna, sofisticirana merna stanica ili ku\u0107ni ure\u0111aji iz sada ve\u0107 razgranate gra\u0111anske mre\u017ee, pokaza\u0107e skok prisustva PM \u010destica (pra\u0161kastih materija odnosno mikroskopske pra\u0161ine) i drugih \u0161tetnih jedinjenja koja se redovno mere.<\/p>\n Pri po\u017earima se, osim dioksina i furana, \u0161ire policikli\u010dni aromati\u010dni ugljovodonici (PAH), te\u0161ki metali, perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS \u2013 ve\u010dne hemikalije),<\/a> ugljen-monoksid i druge toksi\u010dne materije.<\/p>\n Ove godine se ponovo te\u0161ko mogu prebrojati deponije koje su gorele ili gore. Neke i vi\u0161e puta, kao ona kod Valjeva.<\/a> Po\u017eari su zabele\u017eeni kod Vranja, Loznice, Kragujevca, Futoga, Novog Sada, Po\u017earevca, Bujanovca, Smedereva, Pan\u010deva, Lazarevca…<\/p>\n Trenutno je najdrasti\u010dniji po\u017ear na nesanitarnoj deponiji kod Priboja, pri \u010demu je plamen zahvatio \u0161umu pored nje<\/p><\/blockquote>\n \u0160to je (neure\u0111ena) deponija ve\u0107a, to je vatru obi\u010dno te\u017ee ugasiti. Beogra\u0111ani pamte poslednji veliki po\u017ear u Vin\u010di<\/a> iz 2021. godine. Pro\u0161le godine je nedeljama gorelo Duboko<\/a> kod U\u017eica. U tu deponiju je godinama investirano da postane najure\u0111enija u Srbiji. Stanovni\u0161tvo se sve vi\u0161e buni i blokira lokalne deponije, a onda komunalna preduze\u0107a stvaraju nova smetli\u0161ta.<\/p>\n Trenutno bukti kod Priboja. Vatra se sa nesanitarne deponije Drugi\u0107i kod sela Pribojske \u010celice pro\u0161irila na \u0161umu.<\/p>\n Koncentracije PM10 dodatno rastu u blizini deponije u Loznici, u poslednjem satu \u010dak 3211\u00b5g\/m3.<\/p>\n Sada ve\u0107 mo\u017eemo konstatovati da je srednja dnevna vrednost od 596\u00b5g\/m3 oko 12 puta ve\u0107a od grani\u010dne dnevne vrednosti propisane zakonom (50\u00b5g\/m3). https:\/\/t.co\/z8Sq7xmXgl<\/a> pic.twitter.com\/aJhkuCckdz<\/a><\/p>\n — xEco – Ekstremna ekologija (@eXtreme_ECOlogy) June 29, 2025<\/a><\/p><\/blockquote>\nLepeza toksina u dimu iz deponijskih po\u017eara<\/h3>\n
Najve\u0107i po\u017eari na deponijama u Srbiji<\/h3>\n
\n