Nakon rekordno suvog juna i usled jo\u0161 jednog u nizu ovogodi\u0161njih toplotnih talasa, akumulacije hidroelektrana u Jugoisto\u010dnoj Evropi su na kriti\u010dno niskom nivou. Elektroenergetski sistemi se napre\u017eu da izdr\u017ee pove\u0107anje potra\u017enje za elektri\u010dnom energijom, i to najvi\u0161e za potrebe hla\u0111enja. <\/a><\/p>\n Dalje, zbog visokih temperatura mo\u017ee da se pregreje oprema, a remonti su u takvim uslovima ote\u017eani. U kombinaciji sa mogu\u0107im po\u017earima, raste opasnost od havarijskih isklju\u010denja,<\/a> \u010dak i na velikoj teritoriji. Jedan takav incident je u junu pro\u0161le godine pogodio nekoliko zemalja regiona.<\/p>\n Nivoi vode u akumulacijama u Gr\u010dkoj su samo jednom u poslednjih dve decenije u ovom periodu godine bili ni\u017ei, i to 2008, pi\u0161e Energypress.<\/a> Situacija nije bolja ni u drugim dr\u017eavama, \u0161to se vidi i po vodostaju Dunava, koji je obi\u010dno ovoliko nizak tek mesec dana kasnije.<\/p>\n Gr\u010dki PPC u akumulacijama ima skoro tre\u0107inu manje vode nego u istom periodu 2023. godine<\/p><\/blockquote>\n Pritom, kada se u ovakvoj situaciji poremeti re\u010dni saobra\u0107aj, termoelektrane u koje se ugalj doprema brodovima mogu da ostanu bez goriva. Taj fenomen sve \u010de\u0161\u0107e ograni\u010dava proizvodnju struje u Nema\u010dkoj. Nuklearne elektrane u Francuskoj trpe kada je temperatura vode u rekama previsoka da bi mogla dovoljno da ohladi reaktore.<\/p>\n Iz trenutnih akumulacija gr\u010dke elektroprivrede Public Power Corp. (PPC) mo\u017ee da se proizvede ne\u0161to vi\u0161e od 1.9 teravat-sati elektri\u010dne energije, navodi pomenuta medijska ku\u0107a. To je skoro 300 gigavat-sati manje nego pre godinu dana i gotovo 900 gigavat-sati ispod nivoa iz jula 2023.<\/p>\n Ipak, veleprodajne cene elektri\u010dne energije u Gr\u010dkoj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji i Bugarskoj su \u2013 zasad \u2013 ni\u017ee nego tokom energetske krize koja je pre godinu dana zadesila region.<\/a> Ovde treba podsetiti i na tada\u0161nju ulogu \u010destih slu\u010dajeva hitnog uvoza Ukrajine, usled ratnih razaranja.<\/p>\n Zemlje Jugoisto\u010dne Evrope mogu u odre\u0111enoj meri da aktiviraju termoelektrane na ugalj koje su u rezervi. Mogu\u0107nost takve intervencije je, na primer, najavio gr\u010dki ministar \u017eivotne sredine i energetike Stavros Papastavru, nakon hitnog sastanka sa rukovodstvom IPTO-a i HEDNO-a, nacionalnih operatora prenosnog odnosno distribucionog sistema elektri\u010dne energije.<\/p>\n S druge strane, jedan od dva reaktora bugarske nuklearke Kozloduy je neplanirano van pogona do kraja meseca.<\/p>\n IPTO, poznat i po doma\u0107em akronimu Admie, o\u010dekuje da \u0107e ovih dana potro\u0161nja u Gr\u010dkoj dostizati devet do 11 gigavata. To je i do 37 odsto preko uobi\u010dajenog unutardnevnog maksimuma.<\/a><\/p>\nTermoelektrane na ugalj u rezervi daju odre\u0111en manevarski prostor<\/h3>\n
Uzlet unutardnevnog maksimuma potro\u0161nje bi\u0107e te\u017eak test za sistem prenosa elektri\u010dne energije<\/h3>\n