{"id":82441,"date":"2025-07-17T15:05:10","date_gmt":"2025-07-17T13:05:10","guid":{"rendered":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?p=82441"},"modified":"2025-08-13T10:42:07","modified_gmt":"2025-08-13T08:42:07","slug":"beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/","title":{"rendered":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj"},"content":{"rendered":"

Autor: Ivan Gazdi\u0107,<\/a>\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz<\/a><\/em><\/p>\n

Beograd ve\u0107 decenijama poku\u0161ava da se izbori sa nagomilanim urbanisti\u010dkim, infrastrukturnim i ekolo\u0161kim problemima, \u0161to ga udaljava od odr\u017eivog razvoja po standardima savremenih evropskih gradova. Nedovoljno kontrolisana gradnja, saobra\u0107ajni problemi, visoko zaga\u0111enje vazduha i hroni\u010dni nedostatak zelenih povr\u0161ina glavni su izazovi urbanog razvoja Beograda. Da bi se pribli\u017eio standardima gradova poput Be\u010da ili Pariza, Beogradu su potrebne sistemske promene, jasna strategija razvoja i odlu\u010dnije mere gradske uprave.<\/h2>\n

Analiza stanja pokazuje da Beograd ima zna\u010dajan potencijal za unapre\u0111enje \u2013 od o\u010duvanja kulturnog nasle\u0111a kroz uskla\u0111enu gradnju u centru grada, preko uvo\u0111enja odr\u017eive mobilnosti prilago\u0111ene pe\u0161acima i biciklistima, do ulaganja u zelene projekte i izgradnju pristupa\u010dnih stanova, po uzoru na evropske prakse. Me\u0111utim, bez ja\u010danja gradskog bud\u017eeta i ve\u0107e podr\u0161ke stru\u010dnjaka i gra\u0111ana, ovi ciljevi mogli bi ostati samo na nivou ideja.<\/p>\n

Arhitektonski identitet Beograda: izme\u0111u o\u010duvanja ba\u0161tine i savremene izgradnje<\/h3>\n

Za odr\u017eivi urbani razvoj Beograda, va\u017eno je prona\u0107i ravnote\u017eu izme\u0111u savremene gradnje i o\u010duvanja istorijske arhitekture. Posebno su ugro\u017eene zone grada sa objektima iz kraja 19. i po\u010detka 20. veka, koje predstavljaju osnovu kulturne ba\u0161tine i arhitektonskog identiteta Beograda. Me\u0111u objektima iz tog perioda posebno se izdvaja akademizam, arhitektonski stil \u010dije karakteristike, kao \u0161to su simetri\u010dnost, monumentalnost i bogata dekoracija fasada, sna\u017eno oblikuju vizuelni i kulturni identitet Beograda.<\/p>\n

Narodno pozori\u0161te i Narodni muzej predstavljaju neke od najreprezentativnijih primera akademskog arhitektonskog stila u Beogradu, a ujedno su i glavne kulturne znamenitosti Trga Republike, jednog od najva\u017enijih urbanih prostora u centru grada.<\/p>\n

Svaka nova intervencija u centralnim gradskim zonama morala bi biti pa\u017eljivo promi\u0161ljena<\/p><\/blockquote>\n

Upravo iz tog razloga, svaka nova intervencija u centralnim gradskim zonama morala bi biti pa\u017eljivo promi\u0161ljena i uskla\u0111ena sa istorijskim kontekstom.<\/p>\n

Me\u0111u konkretnim predlozima koji su se izdvojili poslednjih godina, posebno se isti\u010de izgradnja reprezentativne zgrade opere na mestu dana\u0161njeg tr\u017enog centra „Staklenac“ na Trgu Republike. S obzirom na to da je istoristi\u010dki, odnosno dekorativisti\u010dki stil i dalje po\u017eeljan me\u0111u gra\u0111anima, mo\u017eda bi bilo zanimljivo razmotriti da eventualna opera na Trgu Republike bude oblikovana sa elementima akademizma.<\/p>\n

Takvo re\u0161enje moglo bi predstavljati ne samo arhitektonsko uskla\u0111ivanje sa Narodnim pozori\u0161tem, ve\u0107 i potencijalno uspostaviti estetsku i kulturnu vezu sa epohom u kojoj je ideja o izgradnji opere prvi put ozbiljno razmatrana, \u0161to bi, naravno, bilo predmet dalje stru\u010dne procene i razrade.<\/p>\n

\"Beograd
Opera (foto: AI-generisana ilustracija – OpenAI, 2025)<\/figcaption><\/figure>\n

Ipak, va\u017eno je naglasiti da o\u010duvanje identiteta Beograda ne podrazumeva isklju\u010divo oslanjanje na istorijske arhitektonske stilove. Savremena doma\u0107a arhitektura jednako je zna\u010dajna za o\u010duvanje autenti\u010dnosti urbanog prostora Beograda i njegovu prilagodljivost savremenim potrebama.<\/p>\n

Da bi taj potencijal bio u potpunosti iskori\u0161\u0107en, Grad bi trebalo da afirmi\u0161e lokalne arhitekte u kontinuitetu kroz redovne javne konkurse, stru\u010dne izlo\u017ebe i realizaciju najuspe\u0161nijih re\u0161enja, po uzoru na evropske arhitektonske prakse. Inicijative poput BINA-e i obavezni arhitektonski konkursi otvaraju prostor za inovaciju i pru\u017eaju \u0161ansu mladim arhitektama u Beogradu da oblikuju savremeni izraz grada.<\/p>\n

\"Beograd
Mia Dor\u0107ol, nagra\u0111ivani projekat studija Zabriskie, jedan od zapa\u017eenih primera savremene arhitekture u Beogradu (foto:\u00a0zabriskie.rs\/Ilya Ivanov)<\/figcaption><\/figure>\n

Jedan od najzna\u010dajnijih primera uspe\u0161ne primene javnog arhitektonskog konkursa u Srbiji jeste me\u0111unarodni konkurs iz 2021. godine za novu zgradu Beogradske filharmonije na U\u0161\u0107u, koji su organizovali UNDP i Vlada Srbije. Pobedni\u010dko re\u0161enje londonskog studija Amanda Levete Architects (AL_A) zami\u0161ljeno je kao koncertna dvorana bez izra\u017eene prednje ili zadnje fasade, \u010dime se posti\u017ee sna\u017ena integracija sa pejza\u017eom parka U\u0161\u0107e i reke Dunav.<\/p>\n

Arhitekta Amanda Levete opisala je projekat kao \u201eizraz skladnosti izme\u0111u prirode, arhitekture i muzike\u201c, isti\u010du\u0107i potrebu za \u201eponovnim vra\u0107anjem prirodi na\u0161ih gradova kako bismo ih u\u010dinili zelenijim i lep\u0161im prostorima\u201c.<\/p>\n

U skladu s tim, projekat predvi\u0111a zeleni krov i ozelenjavanje prostora autohtonim vrstama drve\u0107a. Nova zgrada Beogradske filharmonije tako postaje primer odr\u017eive i savremene arhitekture u Beogradu. Ipak, uprkos pozitivnim ocenama stru\u010dne javnosti, realizaciju trenutno usporavaju neizvesno finansiranje i administrativni zastoji u vezi sa dobijanjem gra\u0111evinske dozvole.<\/p>\n

\"Beograd
Budu\u0107a zgrada Beogradske filharmonije, zami\u0161ljena kao deo pejza\u017ea parka U\u0161\u0107e (Render: AL_A \/ Zabriskie studio)<\/figcaption><\/figure>\n

Na\u017ealost, \u010dini se da je propu\u0161tena prilika da savremena doma\u0107a arhitektura u Beogradu bude istaknuta kroz projekat \u201eBeograd na vodi\u201c, koji je \u010desto kritikovan zbog svoje neuskla\u0111enosti sa lokalnim urbanisti\u010dkim i kulturnim kontekstom Beograda. Prema mi\u0161ljenju brojnih arhitekata, ovaj projekat, usmeren pre svega na spektakl i komercijalni efekat, ne odra\u017eava duh beogradske urbane kulture.<\/p>\n

Ne oslanja se ni na arhitektonsku poetiku beogradskog akademizma, niti na nasle\u0111e socijalisti\u010dkog modernizma Novog Beograda, ve\u0107 preuzima globalni international style, savremeni internacionalni pravac koji gotovo isklju\u010divo favorizuje staklo i metal, bez ikakvih lokalnih ili istorijskih referenci.<\/p>\n

Terazije kao Times Square Beograda<\/p><\/blockquote>\n

U svetlu sve izra\u017eenijeg raskoraka izme\u0111u savremene gradnje i istorijskog ambijenta centralnih gradskih zona Beograda, formiranje stru\u010dnog tela za kontrolu arhitektonskih smernica u u\u017eem centru \u010dini se nu\u017enim. Takvo telo, sastavljeno od arhitekata i istori\u010dara umetnosti, moglo bi nadzirati nove projekte i imati ovla\u0161\u0107enja da odbije ili uslovi gradnju koja nije primerena istorijskom urbanom jezgru glavnog grada.<\/p>\n

Kada \u0161etate Terazijama u Beogradu, te\u0161ko je ne primetiti Palatu \u201eAlbanija\u201c, zgradu koja je decenijama bila simbol moderne arhitekture glavnog grada. Zanimljivo je da je pre Drugog svetskog rata postojao projekat za Miti\u0107evu palatu, koja je trebalo da se gradi na drugoj lokaciji, ali nikada nije realizovana. Ipak, kada pogledamo crte\u017ee Miti\u0107eve palate, jasno je koliko podse\u0107a na Palatu \u201eAlbanija\u201c i omogu\u0107ava nam da zamislimo kako bi \u201eAlbanija\u201c izgledala da je imala jo\u0161 nekoliko spratova.<\/p>\n

\"Beograd
Miti\u0107eva palata, ise\u010dak iz lista Vreme, 10. novembar 1940. godine, str. 5 (digitalizovala Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markovi\u0107“)<\/figcaption><\/figure>\n

U tekstu Milice Cerani\u0107 o istoriji ove zgrade, navodi se da je arhitekta Ivan Zdravkovi\u0107 jo\u0161 davno primetio da \u201eAlbanija\u201c deluje pomalo neskladno, kao da joj ne\u0161to nedostaje na vrhu. Mogu\u0107nost nadogradnje Palate \u201eAlbanija\u201c razmatrana je krajem osamdesetih godina, kada je arhitekta Branko Bon izradio plan za dodavanje nekoliko spratova kako bi se zgrada u\u010dinila \u201egracioznijom i manje zdepastom\u201c.<\/p>\n

Mo\u017eda bi, uz pa\u017eljivo planiranje i po\u0161tovanje pravila za\u0161tite, njena nadogradnja mogla da joj povrati raniju dominaciju, naru\u0161enu izgradnjom okolnih objekata sa ve\u0107im brojem eta\u017ea tokom druge polovine 20. veka i doprinese druga\u010dijem, savremenom utisku Terazija kao urbanog trga u Beogradu, nalik atmosferi u\u017eurbanih svetskih trgova.<\/p>\n

Za\u0161to Beograd nije grad za bicikliste \u2013 i za\u0161to bi to morao da bude<\/h3>\n

Pitanje saobra\u0107aja i mobilnosti i dalje je jedno od klju\u010dnih nere\u0161enih urbanih problema u prestonici. Odsustvo razvijene biciklisti\u010dke infrastrukture u Beogradu, zajedno sa optere\u0107enim javnim prevozom, prepoznaje se kao jedan od faktora koji doprinose saobra\u0107ajnim gu\u017evama i pove\u0107anom nivou aerozaga\u0111enja. Uvo\u0111enje bezbednih, fizi\u010dki odvojenih biciklisti\u010dkih staza u Beogradu ne bi samo pove\u0107alo sigurnost u\u010desnika u saobra\u0107aju, ve\u0107 bi i podstaklo \u0161iru upotrebu bicikla kao prevoznog sredstva.<\/p>\n

U Sevilji je nakon izgradnje mre\u017ee fizi\u010dki odvojenih biciklisti\u010dkih staza broj biciklisti\u010dkih vo\u017enji porastao za vi\u0161e od 400%, dok je rizik od saobra\u0107ajnih nezgoda po vo\u017enji smanjen za oko 60%. U prestonici, gde biciklisti \u010desto voze po trotoarima zbog nedostatka prostora na kolovozu, sve je izra\u017eenija potreba za planskom izgradnjom bezbednih i odvojenih biciklisti\u010dkih staza.<\/p>\n

\"Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic-pariz-biciklista\"
Biciklista u Parizu, u blizini Ajfelovog tornja, 2025 (foto: iStock)<\/figcaption><\/figure>\n

U centralnim gradskim zonama Beograda, velike gu\u017eve \u010desto izazivaju vozila parkirana na trotoarima i hroni\u010dan nedostatak gara\u017ea u Beogradu, dok su pe\u0161a\u010dke povr\u0161ine svedene na svega nekoliko ulica \u2013 poput Knez Mihailove, Obili\u0107evog i Topli\u010dinog venca.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci godinama ukazuju na potrebu za \u0161irenjem pe\u0161a\u010dkih zona u Beogradu, \u0161to je odavno standard u ure\u0111enim evropskim metropolama. Kosan\u010di\u0107ev venac, najstariji sa\u010duvani ambijentalni prostor Beograda, umesto da funkcioni\u0161e kao pe\u0161a\u010dka zona i atraktivna turisti\u010dka lokacija, prepu\u0161ten je saobra\u0107ajnom haosu i svakodnevno zagu\u0161en parkiranim automobilima.<\/p>\n

Ulaganje u infrastrukturu za odr\u017eivu mobilnost vi\u0161e nije samo pitanje urbanisti\u010dkog razvoja, ve\u0107 i javnog zdravlja i dugoro\u010dne odr\u017eivosti grada<\/p><\/blockquote>\n

Pariz je nedavno sproveo referendum kojim je odobreno postepeno zatvaranje 500 dodatnih ulica za saobra\u0107aj i smanjenje parkinga za 10%, \u010dime se zna\u010dajno redukuje prisustvo automobila u u\u017eem gradskom jezgru. Istovremeno, gradska uprava Pariza ula\u017ee sredstva u stvaranje novih parkova i pro\u0161irenje zelenih zona u gradskim sredinama, uz sna\u017ean apel javnosti da se ulice ravnopravnije dele i prilagode potrebama pe\u0161aka i biciklista.<\/p>\n

Pored unapre\u0111enja bezbednosti i dostupnosti za pe\u0161ake i bicikliste, razvoj nove infrastrukture ima i veliki ekolo\u0161ki zna\u010daj. Promovisanje alternativnih vidova mobilnosti, poput biciklizma i pe\u0161a\u010denja, direktno doprinosi smanjenju broja automobila u saobra\u0107aju, \u0161to vodi ka manjoj emisiji \u0161tetnih gasova koji ozbiljno ugro\u017eavaju kvalitet vazduha u Beogradu.<\/p>\n

Gradovi koji su sistematski ulagali u pe\u0161a\u010dke zone i biciklisti\u010dke staze, poput Kopenhagena i Amsterdama, bele\u017ee zna\u010dajno ni\u017ee nivoe zaga\u0111enja i vi\u0161i kvalitet \u017eivota svojih gra\u0111ana. U kontekstu sve \u010de\u0161\u0107ih epizoda sa prekomernim aerozaga\u0111enjem u Beogradu, ulaganje u infrastrukturu koja podsti\u010de odr\u017eivu mobilnost vi\u0161e nije samo pitanje urbanisti\u010dkog razvoja, ve\u0107 i javnog zdravlja i dugoro\u010dne odr\u017eivosti grada.<\/p>\n

Energetska efikasnost i urbana odr\u017eivost u Beogradu<\/h3>\n
    \n
  • nZEB i ZEB standardi: EU pravila i pozicija Srbije<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n

    Energetska efikasnost je jedan od stubova klimatske i energetske politike Evropske unije. Prema revidiranoj Direktivi o energetskim svojstvima zgrada (EPBD), sve nove zgrade u EU moraju ispunjavati standarde gotovo nulte potro\u0161nje energije (nZEB), dok se postoje\u0107e zgrade moraju postepeno renovirati kako bi se smanjila njihova potro\u0161nja energije i emisije \u0161tetnih gasova.<\/p>\n

    U okviru paketa \u201eFit for 55\u201c dodatno su poo\u0161treni klimatski ciljevi: predvi\u0111eno je da do 2030. godine emisije gasova sa efektom staklene ba\u0161te budu smanjene za najmanje 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine, pri \u010demu se o\u010dekuje zna\u010dajan doprinos sektora gra\u0111evine.<\/p>\n

    Standardi gotovo nulte potro\u0161nje energije jo\u0161 nisu precizno definisani na nacionalnom nivou<\/p><\/blockquote>\n

    Pored toga, nova verzija EPBD direktive predvi\u0111a da, po\u010dev\u0161i od 1. januara 2028. godine, sve novoizgra\u0111ene javne zgrade moraju biti u skladu sa standardom zgrada sa nultom emisijom (ZEB). Od 1. januara 2030. godine, ovaj zahtev \u0107e se primenjivati i na sve nove zgrade \u2013 kako stambene, tako i nestambene.<\/p>\n

    Zgrade sa nultom emisijom moraju imati izuzetno visoke energetske performanse, ne smeju proizvoditi emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva na samoj lokaciji, a preostala energetska potro\u0161nja mora biti u potpunosti pokrivena iz obnovljivih izvora energije (na lokaciji objekta, iz njegove okoline ili putem sistema daljinskog grejanja i hla\u0111enja).<\/p>\n

    Srbija, kao \u010dlanica Energetske zajednice i zemlja kandidat za \u010dlanstvo u EU, ima obavezu da postepeno uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim propisima. Me\u0111utim, standardi gotovo nulte potro\u0161nje energije jo\u0161 uvek nisu precizno definisani na nacionalnom nivou, a nijedna javna zgrada u Srbiji jo\u0161 uvek nije izgra\u0111ena po nZEB standardu.<\/p>\n

      \n
    • Nacionalni projekat skoro nulte potro\u0161nje energije: Beograd me\u0111u gradovima u\u010desnicima<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n

      Projekat \u201eZgrade skoro nulte energije u Srbiji\u201c, pokrenut krajem 2023. godine, ima ukupan bud\u017eet od 77,68 miliona evra \u2013 50 miliona evra od koncesionog zajma KfW-a i 27,68\u202fmiliona evra bespovratnih sredstava (EU, nema\u010dka vlada, REEP i IPA fondovi). Projekat obuhvata tri komponente: energetsku sanaciju oko 35 javnih zgrada, postavljanje solarnih panela na oko 125 objekata i pilot izgradnju 1\u20132 zgrade prema nZEB standardu.<\/p>\n

      Realizacija traje do februara 2026, uz o\u010dekivano smanjenje potro\u0161nje energije za najmanje 40% i ukupnu redukciju emisija CO\u2082 od oko 11.750 tona godi\u0161nje (6.900\u202ft kroz sanaciju + 4.850\u202ft putem solarnih panela). Do sada su formirani timovi i radne grupe za izbor objekata, a o\u010dekuje se raspisivanje javnih poziva i po\u010detak konkretnih radova tokom 2025. godine. Lokacije i tipovi nZEB objekata jo\u0161 uvek nisu javno objavljeni, \u0161to ukazuje da je ta komponenta i dalje u fazi pripreme.<\/p>\n

        \n
      • Me\u0111unarodna podr\u0161ka za energetsku efikasnost: 30 javnih objekata u Beogradu u procesu sanacije<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n

        Tokom 2024. godine u Beogradu su zapo\u010deta dva velika projekta energetske obnove javnih zgrada, ukupne vrednosti preko 50 miliona evra.<\/p>\n

        Prvi obuhvata sanaciju 26 dr\u017eavnih objekata \u2013 uklju\u010duju\u0107i Palatu Srbije i Zavod za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja \u2013 uz podr\u0161ku Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) i UNDP-a, s planiranim zavr\u0161etkom do 2027. godine. Radovi podrazumevaju zamenu stolarije, toplotnu izolaciju, LED osvetljenje i druge mere energetske efikasnosti i kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije, \u0161to bi trebalo da smanji potro\u0161nju energije za 36\u201350%, emisiju CO\u2082 za oko 45% i donese prose\u010dnu godi\u0161nju u\u0161tedu od 10.000 evra po objektu.<\/p>\n

        Paralelno se realizuje i projekat \u201eEU i EBRD za energetsku efikasnost u Beogradu\u201c koji obuhvata \u010detiri gradske ustanove \u2013 Gradsku biblioteku, Studentsku polikliniku, Studentski stacionar i Zavod za urgentnu medicinsku pomo\u0107. EU je obezbedila 11 miliona evra bespovratnih sredstava, a EBRD dodatnih 5 miliona evra kredita. Sli\u010dne mere sanacije trebalo bi da dovedu do u\u0161teda energije od 46\u201386% i smanjenja emisija CO\u2082 za 41\u201374%. Tender je objavljen u maju 2023, a radovi su po\u010deli u maju 2024. godine, sa planiranim zavr\u0161etkom do 2026. godine.<\/p>\n

          \n
        • Beograd bez Fonda, ali sa privremenim re\u0161enjima za obnovu stambenih zgrada<\/strong><\/li>\n<\/ul>\n

          U Srbiji je preko 85% postoje\u0107ih stambenih zgrada i dalje energetski neefikasno. Ranije najavljivani gradski fond za unapre\u0111enje energetske efikasnosti \u2013 zami\u0161ljen da pokriva zamenu stolarije, izolaciju fasada i modernizaciju sistema grejanja \u2013 nikada nije za\u017eiveo u predvi\u0111enoj formi. Umesto toga, Grad Beograd je primenio alternativni model: periodi\u010dni javni pozivi za dodelu subvencija za radove, odnosno krediti za stambene zajednice.<\/p>\n

          Ipak, za dugoro\u010dno re\u0161avanje problema dotrajalih zgrada, odr\u017eiviji bi bio upravo fond zasnovan na revolving principu \u2013 inicijalno finansiran iz bud\u017eetskih i donatorskih sredstava, a potom dopunjavan otplatama korisnika putem Infostana, \u010dime bi se sredstva kontinuirano reinvestirala u nove projekte. Takav model omogu\u0107io bi stabilan, transparentan i samoodr\u017eiv sistem finansiranja, sa znatno manjim rizikom od zloupotreba u pore\u0111enju sa aktuelnim modelima subvencija i pojedina\u010dnih kredita.<\/p>\n

          Fond za unapre\u0111enje energetske efikasnosti postoji kao zakonski i strate\u0161ki okvir, ali jo\u0161 nije u potpunosti institucionalizovan<\/p><\/blockquote>\n

          Na nacionalnom nivou, Fond za unapre\u0111enje energetske efikasnosti u Srbiji postoji kao zakonski i strate\u0161ki okvir, ali jo\u0161 uvek nije u potpunosti institucionalizovan niti funkcioni\u0161e kao samostalna operativna institucija. Sredstva za energetsku efikasnost trenutno se obezbe\u0111uju kroz druge mehanizme \u2013 poput javnih poziva Ministarstva rudarstva i energetike, lokalnih programa sufinansiranja i me\u0111unarodnih projekata.<\/p>\n

          Ipak, o\u010dekuje se da \u0107e fond u budu\u0107nosti biti formalno uspostavljen i po\u010deti da funkcioni\u0161e u punom kapacitetu, u skladu sa evropskim standardima i ciljevima odr\u017eivog razvoja.<\/p>\n

          Neiskori\u0161\u0107eni potencijal reka: Beograd i dalje bez sistema za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda<\/h3>\n

          Revitalizacija reka i otvaranje pristupa obalama Save i Dunava za rekreaciju zna\u010dajno bi unapredili kvalitet \u017eivota i pove\u0107ali turisti\u010dku privla\u010dnost Beograda. Mnogi evropski gradovi svoje nekada zapu\u0161tene re\u010dne obale pretvorili su u ure\u0111ene javne prostore \u2013 poznat je primer Madrida, koji je zatrpavanjem autoputa du\u017e obale stvorio park „Madrid R\u00edo“, deset kilometara zelene oaze sa stazama, sportskim terenima, igrali\u0161tima i \u010dak pe\u0161\u010danim pla\u017eama uz reku Manzanares.<\/p>\n

          U julu 2025. Pariz je prvi put od 1923. zvani\u010dno otvorio Senu za kupanje, nakon \u010di\u0161\u0107enja vrednog 1,4 milijarde evra sprovedenog pred Olimpijske igre 2024. godine.<\/p>\n

          Zagreb, Budimpe\u0161ta i Prag ve\u0107 su izgradili ili modernizovali velika postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda, dok Beograd i dalje preko stotinu direktnih ispusta nesmetano sprovodi kanalizaciju u Savu i Dunav \u2013 bez ikakvog pre\u010di\u0161\u0107avanja. Procene pokazuju da bi za kompletan sistem kanalizacionih kolektora i izgradnju pet postrojenja za preradu otpadnih voda bilo potrebno najmanje 1 do 1,5 milijardi evra.<\/p>\n

          Dr\u017eava je krajem 2021. potpisala komercijalne ugovore sa kineskom firmom CRBC vredne 3,2 milijarde evra<\/p><\/blockquote>\n

          Iako je izgradnja glavnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu obuhva\u0107ena nacionalnim programom „\u010cista Srbija“, na\u010din finansiranja i ta\u010dan obim radova jo\u0161 uvek nisu jasno definisani.<\/p>\n

          Zvani\u010dni izvori potvr\u0111uju da su se za projekte poput beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda razmatrale i EU donacije (koje Srbija koristi, ali prema dostupnim izve\u0161tajima i procenama nadle\u017enih institucija, nisu dovoljne za potrebe ovakvih ulaganja), te da je dr\u017eava umesto toga krajem 2021. potpisala komercijalne ugovore sa kineskom firmom CRBC vredne 3,2 milijarde evra (finansirane kineskim kreditom) za program \u201e\u010cista Srbija\u201c, radi izgradnje kanalizacione mre\u017ee i postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda u 65 op\u0161tina na 73 lokacije \u0161irom zemlje, uklju\u010duju\u0107i i delove Beograda.<\/p>\n

          Manjak zelenih povr\u0161ina: Beograd ne zadovoljava preporuke Svetske zdravstvene organizacije<\/h3>\n

          Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Beograd ima manjak zelenih povr\u0161ina po stanovniku u odnosu na preporu\u010dene standarde. Ova situacija isti\u010de va\u017enost sistemskog urbanog planiranja i potrebu za formiranjem novih parkova i zelenih zona, ali i za redovnijim i kvalitetnijim odr\u017eavanjem postoje\u0107eg zelenila. Umesto trenutne ad-hoc prakse, neophodan je dugoro\u010dni pristup koji bi omogu\u0107io pove\u0107anje zelenila po stanovniku i unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota u glavnom gradu.<\/p>\n

          U Beogradu se bele\u017ei opadaju\u0107i trend zelenih povr\u0161ina po stanovniku \u2013 za ceo grad se procenjuje izme\u0111u 14 i 20\u202fm\u00b2 po osobi, dok u centralnim op\u0161tinama poput Vra\u010dara taj broj pada na svega 2 do 3\u202fm\u00b2. To je vi\u0161estruko ispod minimuma od 9\u202fm\u00b2 po osobi, koliko preporu\u010duje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a jo\u0161 dalje od njenog idealnog standarda od 50\u202fm\u00b2 po osobi.<\/p>\n

          Zaboravljeni planovi Malog Kalemegdana<\/p><\/blockquote>\n

          Ve\u0107 krajem 19. veka, stru\u010dnjaci su planirali da Beogradska tvr\u0111ava postane ure\u0111en gradski park sa atrakcijama. Prvi javni konkurs za park na Kalemegdanu odr\u017ean je 1898. godine, a pobedni\u010dko re\u0161enje arhitekte Dimitrija T. Leka predvi\u0111alo je uvo\u0111enje ve\u0161ta\u010dkih vodenih povr\u0161ina u Mali Kalemegdan. Leko je projektovao malo jezero (koje je nazvao \u201eribnjak\u201c) i potok sa vodopadom pored de\u010djih igrali\u0161ta.<\/p>\n

          Zahvaljuju\u0107i tome, park je u prvim decenijama 20. veka bio prava atrakcija \u2013 grad je imao poseban vodovodni sistem sa savskom vodom za navodnjavanje i punjenje jezerceta. Ipak, vodene povr\u0161ine su nestale izgradnjom Beogradskog zoolo\u0161kog vrta 1936. godine.<\/p>\n

          \"Beograd
          Foto: AI-generisana ilustracija (OpenAI, 2025)<\/figcaption><\/figure>\n

          Navodno su pojedini ljubitelji istorijskog nasle\u0111a Beograda, povodom 120\u2011godi\u0161njice izrade prvog plana parka Kalemegdan, predlo\u017eili obnovu poto\u010di\u0107a sa vodopadom i jezercetom kao turisti\u010dke atrakcije. Ipak, sudbina ove inicijative za sada nije poznata.<\/p>\n

          Ono oko \u010dega su Beogra\u0111ani uglavnom saglasni jeste da Kalemegdan treba da bude oslobo\u0111en svih suvi\u0161nih i improvizovanih objekata koji naru\u0161avaju njegov kulturno-istorijski ambijent, poput \u0161tandova sa suvenirima, privremenih kioska i ugostiteljskih ba\u0161ti, koji su se vremenom namno\u017eili po platoima tvr\u0111ave. Uklanjanje tih sadr\u017eaja omogu\u0107ilo bi posetiocima autenti\u010dniji i neometan do\u017eivljaj ovog zna\u010dajnog kulturnog dobra.<\/p>\n

          Stanovanje i socijalna politika<\/h3>\n

          Za razliku od Be\u010da, u kojem \u010dak 62% gra\u0111ana \u017eivi u subvencionisanim stanovima sa zakupninama ni\u017eim od tr\u017ei\u0161nih, Beograd gotovo da nema relevantan gradski stambeni fond. Tro\u0161kovi zakupa i cene stanova u Beogradu dostigli su nivoe nesrazmerne lokalnim primanjima. Stru\u010dnjaci ukazuju da bi izgradnja socijalno pristupa\u010dnih stanova zna\u010dajno doprinela ubla\u017eavanju stambene krize, naro\u010dito me\u0111u mladima i studentima. Dok Be\u010d svake godine ula\u017ee oko 600 miliona evra u izgradnju stanova, stabilizuju\u0107i tr\u017ei\u0161te nekretnina na du\u017ei rok, Beograd u tu svrhu izdvaja tek simboli\u010dne iznose.<\/p>\n

          U tom kontekstu, model javno-privatnog partnerstva (JPP) mo\u017ee biti delotvorno re\u0161enje za izgradnju studentskih domova i ubla\u017eavanje hroni\u010dnog nedostatka studentskog sme\u0161taja. Takav model uspe\u0161no je primenjen u Nik\u0161i\u0107u, Crna Gora, gde je izgra\u0111en studentski dom putem JPP ugovora. Sli\u010dni projekti razmatraju se i \u0161irom zapadnog Balkana.<\/p>\n

          Bud\u017eet i finansijski izazovi<\/h3>\n

          Bud\u017eet grada Beograda za 2025. godinu iznosi oko 1,6 milijardi evra. S obzirom na pribli\u017eno 1,68 miliona stanovnika administrativne teritorije Beograda, to iznosi oko 950 evra po stanovniku godi\u0161nje. Za pore\u0111enje, grad Be\u010d je u istom periodu planirao bud\u017eet od oko 19,8 milijardi evra; podeljeno na oko 2,03 miliona stanovnika, to je pribli\u017eno 9.800 evra po stanovniku. Pariz je usvojio bud\u017eet od 11,3 milijarde evra za 2025, \u0161to za oko 2,05 miliona stanovnika iznosi oko 5.500 evra po stanovniku.<\/p>\n

          U Srbiji lokalne samouprave primaju deo poreza na dohodak gra\u0111ana (PDG) \u2013 prete\u017eno poreza na zarade \u2013 po prebivali\u0161tu gra\u0111ana. Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, gradovima od 2016. godine pripada 77% poreza na zarade, dok gradu Beogradu pripada 66%. Ranije su ti procenti bili vi\u0161i. Ovo zna\u010di da Beograd raspola\u017ee sa 66% prihoda od poreza koji se generi\u0161u na njegovoj teritoriji. Drugi delovi PDG (samostalne delatnosti, poljoprivreda itd.) pripadaju lokalnim bud\u017eetima u punom iznosu.<\/p>\n

          Vreme je da se razmotre reforme javnih finansija i fiskalne politike<\/p><\/blockquote>\n

          Nasuprot tome, porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji u potpunosti pripada republi\u010dkom bud\u017eetu, \u0161to zna\u010di da lokalne vlasti ne dobijaju direktan deo prihoda od PDV-a. Sredstva lokalnim samoupravama dodeljuju se kroz op\u0161te (nenamenske) transfere, a ne kroz direktnu podelu PDV prihoda. U praksi, Beograd zbog toga ne mo\u017ee da ra\u010duna na stabilan priliv sredstava od PDV-a, za razliku od zemalja poput Austrije, gde lokalne samouprave dobijaju deo PDV-a, \u0161to predstavlja zna\u010dajan deo njihovih bud\u017eeta.<\/p>\n

          Imaju\u0107i u vidu navedene okolnosti i upore\u0111uju\u0107i bud\u017eetske kapacitete koje imaju drugi evropski gradovi, \u010dini se da je vreme da se razmotre reforme javnih finansija i fiskalne politike, kako bi grad Beograd raspolagao ve\u0107im sredstvima i mogao da realizuje mnoge strate\u0161ki va\u017ene projekte \u2013 uklju\u010duju\u0107i i one koji doprinose daljem razvoju Beograda kao zelenog i odr\u017eivog grada.<\/p>\n

          Mo\u017ee li Beograd uhvatiti korak sa Evropom u odr\u017eivom razvoju?<\/h3>\n

          Razvoj Beograda u duhu modernih evropskih gradova mogu\u0107 je samo uz dugoro\u010dno planiranje, jasnu viziju i jasno postavljene prioritete, a ne kroz kratkoro\u010dne odluke i \u010deste promene pravca. Funkcionalniji urbani razvoj Beograda podrazumeva ve\u0107i gradski bud\u017eet, racionalnije tro\u0161enje sredstava i uskla\u0111eno sprovo\u0111enje urbanisti\u010dkih projekata.<\/p>\n

          Istovremeno, Grad mora raditi na revitalizaciji starih gradskih jezgara, \u0161irenju pe\u0161a\u010dkih zona, razvoju biciklisti\u010dke infrastrukture, izgradnji postrojenja za pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda i postepenoj implementaciji \u201ebe\u010dkog modela\u201c socijalne stanogradnje. Sve to zahteva \u010dvrstu politi\u010dku volju, strate\u0161ko upravljanje i aktivno uklju\u010divanje stru\u010dnjaka i gra\u0111ana.<\/p>\n

          Iskustva gradova poput Be\u010da i Pariza jasno pokazuju da takav razvoj, iako zahtevan u pogledu javnih ulaganja, donosi vi\u0161estruke koristi.<\/p>\n

          Od gradskih vlasti i \u0161ire javnosti zavisi kako \u0107e se Beograd dalje razvijati: od vlasti se o\u010dekuju odgovorne odluke, a od gra\u0111ana spremnost na inicijativu i aktivno u\u010de\u0161\u0107e u razvojnim procesima. Vreme nije saveznik \u2013 svaka odluka koja se donese danas oblikuje Beograd kakav \u0107emo imati sutra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":82448,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[484,4],"tags":[3292,5002,5006,4898,3451,2335,7197,648,195,7164,6737,3727,7013,6657,6486,5933,1079,6096,995,6898,3374,2467,910],"class_list":["post-82441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-u-fokusu","category-zivotna-sredina","tag-aerozagadenje","tag-beograd","tag-biciklizam","tag-cms","tag-direktiva-o-energetskim-performansama-zgrada","tag-emisije","tag-energetska-sanacija","tag-energetska-zajednica","tag-eu","tag-ivan-gazdic","tag-javno-zdravlje","tag-javno-privatno-partnerstvo","tag-nulte-emisije","tag-odrziva-energija","tag-odrziva-gradnja","tag-odrziva-urbana-mobilnost","tag-odrzivi-razvoj","tag-odrzivost","tag-otpadne-vode","tag-parkiraliste","tag-preciscavanje-otpadnih-voda","tag-saobracaj","tag-zagadenje-vazduha","country-srbija"],"acf":[],"yoast_head":"\nBeograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2025-07-17T13:05:10+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2025-08-13T08:42:07+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"840\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"430\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Balkan Green Energy News\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"20 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"headline\":\"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj\",\"datePublished\":\"2025-07-17T13:05:10+00:00\",\"dateModified\":\"2025-08-13T08:42:07+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/\"},\"wordCount\":3915,\"commentCount\":0,\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/07\\\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr\",\"keywords\":[\"aerozaga\u0111enje\",\"Beograd\",\"biciklizam\",\"CMS\",\"Direktiva o energetskim performansama zgrada\",\"emisije\",\"energetska sanacija\",\"Energetska zajednica\",\"EU\",\"Ivan Gazdi\u0107\",\"javno zdravlje\",\"javno-privatno partnerstvo\",\"nulte emisije\",\"odr\u017eiva energija\",\"odr\u017eiva gradnja\",\"odr\u017eiva urbana mobilnost\",\"odr\u017eivi razvoj\",\"odr\u017eivost\",\"otpadne vode\",\"parkirali\u0161te\",\"pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda\",\"saobra\u0107aj\",\"zaga\u0111enje vazduha\"],\"articleSection\":[\"U fokusu\",\"\u017divotna sredina\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/\",\"name\":\"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/07\\\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr\",\"datePublished\":\"2025-07-17T13:05:10+00:00\",\"dateModified\":\"2025-08-13T08:42:07+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\"},\"description\":\"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/07\\\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2025\\\/07\\\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr\",\"width\":840,\"height\":430,\"caption\":\"Beograd u fokusu izazovi i resenja za odrzivi urbani razvoj Ivan Gazdic\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Po\u010detna\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"U fokusu\",\"item\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/kategorija\\\/u-fokusu\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":3,\"name\":\"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"description\":\"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff\",\"name\":\"Balkan Green Energy News\",\"url\":\"https:\\\/\\\/balkangreenenergynews.com\\\/rs\\\/author\\\/balkangreenenergynews\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj","description":"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj","og_description":"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz","og_url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/","og_site_name":"Balkan Green Energy News","article_published_time":"2025-07-17T13:05:10+00:00","article_modified_time":"2025-08-13T08:42:07+00:00","og_image":[{"width":840,"height":430,"url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr","type":"image\/jpeg"}],"author":"Balkan Green Energy News","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Balkan Green Energy News","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"20 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/"},"author":{"name":"Balkan Green Energy News","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"headline":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj","datePublished":"2025-07-17T13:05:10+00:00","dateModified":"2025-08-13T08:42:07+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/"},"wordCount":3915,"commentCount":0,"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr","keywords":["aerozaga\u0111enje","Beograd","biciklizam","CMS","Direktiva o energetskim performansama zgrada","emisije","energetska sanacija","Energetska zajednica","EU","Ivan Gazdi\u0107","javno zdravlje","javno-privatno partnerstvo","nulte emisije","odr\u017eiva energija","odr\u017eiva gradnja","odr\u017eiva urbana mobilnost","odr\u017eivi razvoj","odr\u017eivost","otpadne vode","parkirali\u0161te","pre\u010di\u0161\u0107avanje otpadnih voda","saobra\u0107aj","zaga\u0111enje vazduha"],"articleSection":["U fokusu","\u017divotna sredina"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/","name":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj","isPartOf":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr","datePublished":"2025-07-17T13:05:10+00:00","dateModified":"2025-08-13T08:42:07+00:00","author":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff"},"description":"Auto teksta je Ivan Gazdi\u0107,\u00a0advokat i partner u advokatskoj kancelariji Petriki\u0107 & Partneri AOD u saradnji sa\u00a0CMS Reich-Rohrwig Hainz","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#primaryimage","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr","contentUrl":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj-Ivan-Gazdic.jpg?wsr","width":840,"height":430,"caption":"Beograd u fokusu izazovi i resenja za odrzivi urbani razvoj Ivan Gazdic"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/beograd-u-fokusu-izazovi-i-resenja-za-odrzivi-urbani-razvoj\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Po\u010detna","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"U fokusu","item":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/kategorija\/u-fokusu\/"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"Beograd u fokusu: izazovi i re\u0161enja za odr\u017eivi urbani razvoj"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#website","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/","name":"Balkan Green Energy News","description":"Naj\u0161iri izbor vesti sa Balkana o zelenoj energiji","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/#\/schema\/person\/dee275e6036b1a0f7ceaf956d79d4eff","name":"Balkan Green Energy News","url":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/author\/balkangreenenergynews\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82441","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/25"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=82441"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/82441\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/82448"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=82441"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=82441"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/balkangreenenergynews.com\/rs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=82441"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}