Prve Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti usvojene su sredinom 2023. godine na predlog Ministarstva rudarstva i energetike. U odnosu na taj dokument sada me\u0111u prioritetnim projektima nije gradnja vetroelektrana snage 1 GW<\/a>, projekat koji je trebalo da bude sli\u010dan instalaciji solarnih elektrana kapaciteta 1 GW<\/a>, koju trenutno realizuje Elektroprivreda Srbije (EPS) sa strate\u0161kim partnerom.<\/p>\n Plan je, kako se navodi u dokumentu, osnov za realizaciju Strategije razvoja energetike Republike Srbije, i Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP).<\/p>\n Projekti za \u0161est sektora<\/p><\/blockquote>\n Plan odnosno investicioni ciklus planiran u narednom strate\u0161kom periodu je okosnica Strategije razvoja energetike i predstavlja osnov za dalja sagledavanja i projekcije ciljanog energetskog miksa do 2030. godine i 2050. godine usagla\u0161eno sa preuzetim me\u0111unarodnim obavezama u okviru pristupnog procesa Evropskoj uniji, kao i sa Energetskom zajednicom u posmatranom periodu, pi\u0161e u dokumentu.<\/p>\n Plan sadr\u017ei projekte u \u0161est sektora: proizvodnja elektri\u010dne energije, prenosna mre\u017ea, distributivna mre\u017ea, sektor prirodnog gasa, sektor nafte i derivata nafte i energetska efikasnost. Projekti u svakom sektoru su rangirani.<\/p>\n Najva\u017enija promena u sektoru obnovljivih izvora energije je da gradnja vetroelektrana snage 1 GW vi\u0161e nije na listi prioritetnih projekata, ve\u0107 je svrstan me\u0111u „ostale projekte“. Uz to mogu\u0107i kapacitet projekta je smanjen na do 500 MW.<\/p>\n Na listi prioriteta solarne elektrane Kolubara i Morava<\/p><\/blockquote>\n Me\u0111u \u010detiri najva\u017enija projekta su opet solarne elektrane od 1 GW i vetropark Kostolac, dok su noviteti solarne elektrane Morava i Kolubara<\/a>. Sa liste je ispala i solarna elektrana Klenovnik. Promene su, kako se navodi, napravljene jer su sada na listi projekti koji su najvi\u0161e odmakli u realizaciji.<\/p>\n Ukupno EPS ima 41 projekat u sektoru proizvodnje energije, \u0161to je za 20 manje u odnosu na prvobitne Polazne osnove plana razvoja.<\/p>\n Autori obja\u0161njavaju da je broj projekata za obnovljivu energiju manji, ali je realniji i bolje optimizovan, imaju\u0107i u vidu celokupan investicioni porfolio EPS-a u svim oblastima, a koji zahteva zna\u010dajna finansijska ulaganja i zadu\u017eivanja, te ne bi bilo realno predvi\u0111ati ve\u0107i broj projekata velike vrednosti koji se ne mogu ni finansijski, ni fizi\u010dki realizovati u razumnom roku.<\/p>\n „Uzeto je u obzir i da se u ovoj oblasti razvija veliki broj privatnih projekata preko sistema aukcijam, uglavnom vetroelektrana, pa je akcenat EPS-ovih projekata pre svega na solarnim elektranama kako se bi napravio izbalansiran odnos vetroelektrana i solarnih elektrana u sistemu, dok projekat izradnje vetroelektrana za EPS ostaje kao rezervna opcija ukoliko se poka\u017ee da \u0107e biti potrebno za dodatnim kapacitetima“, pi\u0161e u dokumentu<\/a>.<\/p>\n Noviteti na listi za distributivnu mre\u017eu<\/p><\/blockquote>\n U sektoru prenosne mre\u017ee<\/a> nije bilo promena. Prioritetni projekti su Tranbalkanski koridor<\/a> – tre\u0107a i \u010detvrta sekcija, Panonski koridor<\/a> i Beogrid 2025<\/a>. Spisak projekata ima 66 investicija, i kra\u0107i je za pet projekata u odnosu na prvobitni plan.<\/p>\n Promene su napavljene i kod ulaganja u distributivnu mre\u017eu. Najva\u017eniji projekat sada su trafostanice 110\/10 kW Nacionalni stadion i Sur\u010din. Na listi su opet automatizacija srednjenaponske mre\u017ee, zamena drvenih impregniranih stubova betonskim stubovima i zamena elektromehani\u010dkih brojila pametnim brojilima<\/a>.<\/p>\n Sa liste je ispao integrisani sistem za daljinski monitoring, dijagnostiku i upravljanje niskonaponskom distributivnom mre\u017eom, a umesto zamene transformatora naponskog nivoa 10, 20, 35 i 110 kV sada je tu projekat za rekonstrukciju 25 trafostanica 110\/35 kW.<\/p>\n Najvi\u0161e promena pretrpeo je deo Polaznih osnova plana razvoja koji se odnosi na energetsku efikasnost.<\/p>\n Prethodne Polazne osnove, usvojene 2023, bile su, pre svega, usmerene na pregled i na\u010din obezbe\u0111ivanja finansijske podr\u0161ke za zapo\u010dete projekte, a ove predla\u017eu pro\u0161irenje obuhvata projekata i sagledavanje novih finansijskih mehanizama i sektora koje treba dodatno podr\u017eati.<\/p>\n U pripremi je, izme\u0111u ostalog, Strate\u0161ki plan za politiku dekarbonizacije sektora daljinskog grejanja<\/a> i hla\u0111enja u Republici Srbiji, na kojem rade Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Udru\u017eenjem toplana Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike.<\/p>\nBroj projekata manji, ali realniji<\/h3>\n
Razvoj prvih sistema za daljinsko hla\u0111enje<\/h3>\n