Ovogodi\u0161nja tema Svetskog dana \u017eivotne sredine poziva na re\u0161avanje problema zaga\u0111enja plastikom. Ha\u0161tag #BeatPlasticPollution deo je globalne kampanje Programa Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP), koja ima za cilj da mobili\u0161e zajednice \u0161irom sveta na sprovo\u0111enje re\u0161enja. Oslanja se na sve brojnije nau\u010dne dokaze o uticaju plasti\u010dnog zaga\u0111enja, i poziva na smanjenje upotrebe plastike, njenu ponovnu upotrebu, recikla\u017eu i promenu na\u010dina na koji je koristimo.<\/p>\n
Plastika je deo svakodnevice i koristi se gotovo u svemu od posu\u0111a do medicinskih ure\u0111aja. Prema procenama, od sredine pro\u0161log veka do danas, \u010dove\u010danstvo je proizvelo oko 9,2 milijardi tona<\/a> plasti\u010dnih materijala, a od toga je sedam milijardi tona postalo otpad. Pored toga, proizvodnja plastike<\/a> je velik uzro\u010dnik klimatske krize sa kojom se suo\u010davamo. Jedna je od energetski najintenzivnijih industrijskih procesa. U svetskoj potro\u0161nji nafte u\u010destvuje sa \u0161est odsto.<\/p>\n Oko 11 miliona tona plasti\u010dnog otpada svake godine zavr\u0161i u rekama, jezerima, morima i, na kraju, u okeanu. Plastika se razgra\u0111uje na mikroplastiku.<\/a> Nju \u010dine fragmenti plastike \u0161irine izme\u0111u jednog nanometra i pet milimetara. Ovako sitne \u010destice prona\u0111ene su u najdubljem delu okeana, Marijanskom rovu, ali i na najvi\u0161em vrhu sveta – Mont Everestu.<\/p>\n Pojedinac godi\u0161nje unese u organizam preko 50.000 plasti\u010dnih \u010destica<\/p><\/blockquote>\n Disanjem i gutanjem, plastika dospeva u tela ljudi<\/a> i \u017eivotinja. Procenjuje se da svaka osoba na planeti konzumira<\/a> vi\u0161e od 50.000 plasti\u010dnih \u010destica godi\u0161nje, a mnogo vi\u0161e ako se uzme u obzir udisanje. Neka istra\u017eivanja sugeri\u0161u da nanoplastika manja od jednog mikrometra mo\u017ee da pro\u0111e kroz ko\u017eu.<\/p>\n Mikroplastika se akumulira u zemlji\u0161tu iz kanalizacije i deponija i usled upotrebe plastike u poljoprivredi. Jedna studija je pokazala da mikroplastika ometa fotosintezu,<\/a> \u0161to mo\u017ee da ugrozi proizvodnju hrane.<\/p>\n Godi\u0161nji dru\u0161tveni i ekolo\u0161ki tro\u0161kovi zaga\u0111enja plastikom kre\u0107u se izme\u0111u 300 i 600 milijardi ameri\u010dkih dolara<\/a>\u00a0.<\/p>\n